Nije mali broj onih koji praktično da i ne žive sopstveni život, već taj život prolazi kraj njih dok se prisećaju uspomena i/ili sanjare o budućnosti. A život je sada, i ako ga propustite, propustili ste ga. Nemojte dopustiti da vam se to desi.

Ne kažemo da treba da potpuno ignorišete svoju prošlost. Nikako. Kad biste to učinili, stalno biste iznova ponavljali iste greške, umesto da na njima učite (naravno, još je i zgodnije, po vas, da učite na tuđim greškama, a ne na svojim). I uspomene su divne, da ih se ponekad prisetite, kako lepih trenutaka, tako i onih manje lepih (njih se prisećate da ih ne biste ponovili).

Ne kažemo ni da ne treba da pravite planove za budućnost, da ne treba planirati karijeru, porodicu, da ne treba imati nikakve ciljeve, već živeti od danas do sutra. Svakako da treba planirati - ali ne treba po ceo dan sanjariti o onome za šta se nadate da će biti, niti planirati da ćete, zapravo, tek kroz 20 godina, kad postignete te-i-te ciljeve, početi da živite.

Život je sada i ovde. Prošlost je prošla. Budućnost će tek doći, ovakva ili onakva. Ako vam se život takav kakav je ne sviđa, jedino sada možete da učinite nešto povodom toga - bekstvo u uspomene ili sanjarenje o budućnosti mogu malo da uteše, ali im se ne treba prepuštati 24 sata dnevno.

Pored toga, postoje stvari koje nije moguće jednog dana nadoknaditi. Ako propustite prvi osmeh i prve reči svog deteta jer ste prezauzeti nečim drugim, ti događaji se neće ponoviti onda kada vama to bude zgodno, kad vi nađete vremena za njih. Ukoliko s decom ne provodite vreme jer ste prezauzeti, to takođe nećete moći da nadoknadite - najčešće, dok se večito odsutni roditelji sete da nađu vreme za decu, deca su već odrasla i odavno više nisu zainteresovana da provode vreme s roditeljima. Slično je i sa prijateljima i voljenom osobom; dok vi jurite za nečim drugim, oni se udaljavaju od vas. Slično je s kompletnim životom - dok vi jurite ovo ili ono, godine vašeg života prolaze pored vas. A onda u jednom trenutku zastanete i shvatite da imate jako malo uspomena, jer ste malo toga zaista proživeli u jurcanju koje nam otima sve više života.

Svi mi imamo gomilu obaveza koje nekako pokušavamo da obavimo. Ipak, dobro bi bilo bar ponekad zastati i živeti u ovom trenutku, dopustiti da vas ovaj trenutak obuzme, bio dobar ili loš - jer onaj život koji zaista živite vas čini onim što jeste, a ne onaj život koji propuštate. A kakav god život bio, vaš je, vas obogaćuje. Ne ispuštajte to bogatstvo dok jurite za nečim što će možda biti, a možda i neće, ili dok svu svoju energiju usmeravate na ono što je nekad bilo i ne može se ponoviti.



Izvor: Krstarica

Eckhart Tolle - "Moć sadašnjeg trenutka". Tu je sve rečeno. Kao i u "Novoj Zemlji".. citat iz Nove Zemlje:

        Being at one with what is doesn't mean you no longer initiate change
or   become   incapable   of   taking   action.   But   the   motivation   to   take   action
comes   from   a   deeper   level,   not   from   egoic   wanting   or   fearing.   Inner
alignment with the present moment opens your consciousness and brings it
into alignment with the whole, of which the present moment is an integral
part. The hole, the totality of life, then acts through you.

Bukvalno kad sam procitao naslov teme odmah sam se setio te knjige. U top 5 najboljih koje sam procitao...

“Yesterday is history, tomorrow is a mystery, today is God's gift, that's why we call it the present.”
Joan Rivers

(Citat mnogima poznatiji iz Kung-fu Panda animiranog filma...  bar meni...  )

brat jednog mog ortaka , ima jedan jako čudan problem , em' što živi takoreći u prošlosti , stalno se priseća svega i svačega , em' što ima neke ne rezonske fobije, nije ovakav problem sasvim redak...

Za mnoge ljude sopstveni zivot je previse deprimirajuci... a osim mazohista, ljudi generalno ne vole da sebe ubijaju u pojam...

Kao sto je rekao Partrijarh Pavle "Ne postoji juce i sutra. Postoji samo danas."

istorija se ponavlja... šta ćeš sad 

Istorija treba da bude samo uciteljica zivota da ne ponavljamo prethodne greske i da ucimo na tudjim, na zalost nas narod sve radi naopako

ziveti u proslosti je destruktivno .. zivot je da se zivi danas i da se planira kratko unapred, ne dugorocno, nikad dugorocno, planovi su zdravi ako se prave za narednih nekoliko meseci.. sve ostalo je puko nagadjanje, a zivot tako slatko nadje 100 nacina da ti poremeti sve planove i onda se osecas kao izduvana guma ..

sanjarenje moze biti samo-izlecenje u nekim lsucajevima stresa i turobnog zivota, a li i ono ako preraste u konstantan beg od "danas" onda je to van pameti. Umereno sanjariti je najlepse i najzdravije za psihu, omogucava nam da na momenat budemo neko drugi ili negde drugde gde nije ovako lose kao ovde. A ovde ume da bude jebeno lose. Valjda nam je "Bog" dao mogucnost da sami sebi pomognemo na taj nacin.. kao kratkorocno resenje, verovatno da ne bi poludeli ili se samoubijali masovno 

Svesna masta moze biti dobra, ono kad blejis 10 minuta pred san, pa razmisljas o stvarima kakve bi mogle biti i kakve bi trebale da budu. Pa samim time i pravis neke planove.

To moze biti dobro. Sada praviti neke planove na duze staze...mozda neisplativo. Pogotovo zato sto ne znam sta ce biti za dva sata a kamoli za 2 - 3 godine primer.

Najbolje stvari dolaze neocekivano.