auuu jbt, odoh ja 

Odgledao sam ovo do kraja. U petom delu je neki čiča koji je u vantelesnom iskustvu video ženu i dete. Žena je bila njegova nekadašnja ljubavnica kojui je i zaboravio, a dete sin za koga nije ni znao. Potražio je tu
ženu i zaista je imala dete sa njim. Jezivo...
Ipak, možda je tada povezao neke stvari koje mu u normalnom stanju ne bi pale na pamet.
Ako postoji Bog, koji nije ni zao, ni dobar, da li se On stara o ljudskim dušama, ili ga to jednostavno ne zanima i pušta nas da nestanemo?! Svakako se gadno poigrao sa nama, dozvoljavajući nam da uopšte razmišljamo o ovakvim stvarima. Lakše bi bilo da smo ostali neke amebe koje nemaju pojma o tome.
Ako, ipak nema višeg bića, onda smo definitivno konačni, nema višeg smisla, nema šireg plana, čovek je samo gomila raznih tkiva sa električnim kolima koja posle smrti istruli i od koje ne ostane ništa. Ne znam kako je ateistima koji žive sa tvrdim verovanjem da posle života nema ničega, ali mora biti da je nepodnošljivo.

Šta je sad problem, ako se može pojasniti?

naravno da ima sireg "plana".. samo na nivou proste vrste kakav covek sigurno mora biti- to nema nikakvog smisla.

klasican mehanizam, produzetak vrste, ;priroda koja funkcionise na jednom ustaljenom principu - staniste.

to uopste nema veze sa bogom/sirim planom/mozgom univerzuma/ostalim univerzumima  

bar ja to tako vidim..

Ja sam to gledao na način kako kaže Nenad iznad da, ako nema višeg bića, mi smo konačni...

Ali to što navodiš kao širi plan su sve ovozemaljske, poznate i prolazne, tj konačne stvari. Vrste izumiru, ljudi će verovatno jednog dana izumreti, Sunce će se ugasiti, Mlečni Put će biti unakažen u sudaru sa Andromedom itd... Ja tu ne vidim širi plan, odn. nešto što je večno i nepromenjivo.
Ako nema ničeg posle, da li je onda i sve ovo zapravo ništa? Izgleda da se sa našim ovozemaljskim "širim planom" trudimo da ne bude, da se to što smo postojali nekako, negde računa.

za tebe .. jel tako 

ako nema niceg posle za Peru ili SMiljku, onda to znaci da nema viseg bica koje ima plan za Univerzum?

To je taj egoizam o kome ja pricam.. covek misli da ako je ON, njegova vrsta, konacna, da to znaci da nema niceg misterioznog u jebenom Univerzumu od trista kvadratiliona planeta i milijardu sazvezdja 

Jednostavno mislim da je homo sapiens kompletno nebitan faktor u celoj situaciji.

Ево да измислим и ја једну причу која ће да покаже како гледам на све то.  

Након смрти одлазимо у некакву астралну коцкарницу. И тамо се коцкамо са неким ликом који је пола ђаво пола анђео. Ако побједимо добијамо још један живот. Ако изгубимо губимо све и то је крај. Да ли за живота можемо да утичемо на исход након смрти. Па вјерујем да можемо. Постоји ХY фактора који утичу на шансе. Светац ће сигурно бити у бољој позицији него масовни убица. Но свеједно оба могу да изгубе. Што значи да не постоји ништа чврсто што ће вам гарантовати још један живот. Али постоји људи шанса да се то деси. Пошто правила игре не диктирамо, немамо разлога да се превише оптерећујемо тим. Треба да проживимо овај живот у складу са сврхом коју нам диктира наша људска природа. И да се надамо најбољем.

Screw you guys, I'm going to Valhalla  

Pa ukoliko nema Boga, ljudi su konačni, kao uostalom i svako živo biće (ne odvajam jedno od drugog)... to je moje mišljenje