BEOGRAD – Srbi se po visini prosečne zarade, kada se uporede sa građanima u regionu, nalaze na sredini lestvice, ali su im primanja niža za čak trista do šesto evra nego kod Slovenaca i Hrvata, a veća tek za nekoliko desetina evra od zarada u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, dok se gotovo izjadnačila sa prosekom primanja u Albaniji.

Prosečna neto zarada u Srbiji, isplaćena u februaru, iznosila je 35. 538 dinara, odnosno oko 340 evra, dok je prema podacima Državnog zavoda za statistiku u Hrvatskoj, prosečna neto plata po zaposlenom isplaćena u januaru ove godine iznosila 5.342 kune, odnosno oko 730 evra.

U Sloveniji ta prosečna zarada kreće se oko 1.000 evra, dok je kod naših suseda Crnogoraca ona oko 515 evra.

Najveće zarade u Crnoj Gori, u decembru, bez poreza i doprinosa, imali su radnici u finansijskom posredovanju - 955 evra, dok su najmanje plate imali zaposleni u ribarstvu - 259 evra.

Najmanju prosečnu platu u regionu dobijali su Makedonci - oko 220 evra.

Zaposleni u Bosni i Hercegovini prosečno su zarađivali u decembru 250 evra, dok je kod Albanaca ta prosečna zarada bila nešto veća i kretala se oko 300 evra.

Nesporno je da na visinu zarade, utiče sveokupna poslovna klima u zemlji, sprovođenje makroekonomskih mera, priliv stranih investicija ali i poreska politika.

Tako je u Hrvatskoj, u poređenju sa januarom prethodne godine, prosečna neto plata nastavila da beleži rast pod uticajem ukidanja najpre niže, a potom i više stope takozvanog „kriznog poreza”, kao i promene poreskih stopa.

Februarska plata u Srbiji u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru, realno je povećana za tri odsto, ali generalno zarada nije zabeležila nešto veća pomeranja proteklih meseci.

U decembru prošle godine prosečna zarada u našoj zemlji iznosila je 39.580 dinara, ali se ipak taj mesec ne može uzeti kao „reper” jer se, po pravilu, poslednjeg meseca u godini isplaćuju i dodatna primanja u vidu regresa ili trinaeste plate.

Zanimljivo je da je decembarski radni sat, ako se računa da se radilo 168 časova mesečno, u Srbiji vredeo 168 dinara, pa je tako prosečan zaposleni u Srbiji dnevno u decembru zarađivao 1.344 dinara ili 16,8 evra.

Pojedini ekonomisti smatraju da poređenje zarada u zemljama regiona nije poželjno jer se cene proizvoda i usluga, kupovna moć, ali i i mnogi drugi faktori kao što su (ne)postojanje monopola u trgovinskom sektoru, značajno razlikuju.

Jedno je, ipak, sigurno, a to je da se, poredeći prosečnu zaradu i odnos domaćih cena i proseka EU, Srbija po standardu građana nalazi na začelju evropskih zemalja.

Podaci pokazuju da oko 60 odsto građana Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane, dok je taj procenat u EU ispod 30 odsto.

Izvor: Politika

lepo kaže onaj stručnjak kovačević,da kod nas sirotinja obilato jede,samo je zaboravio reći da je većina sirotinja

To je u sustini istina. Negde smo na polovini po visini primanja ali je HRANA kod nas preskupa. Treba taj lobi sahraniti, popaliti i zapaliti...Onda cemo malo podici standard.

PItam se sto je ovo neka udarna vest,to se vec godinama zna,Srbin od 200e mesecno pravi 300,kako?To samo on zna.

izjednacili se sa Albanijom         

Srpska plata nije dovoljna ni za post

Slovenac za jednu prosečnu platu mesečno može da kupi 1.123,5 kilograma šećera, a Beograđanin svega 333 kilograma. Bolju platežnu moć od Beograđana imaju i Zagrepčani i Podgoričani.




Hrvati za prosečnu zaradu mogu da pazare 645 kilograma brašna, 141 litar ulja, 342 kilograma šećera ili 61 kilogram svinjskog mesa više nego što to mogu Srbi sa svojim prosečnima platama. Crnogorci sa druge strane u odnosu na Srbe za prosečnu platu mleka mogu da pazare 251,92 litra više, ulja za 80 litara više ili junećeg mesa za 18,5 kilograma više.

Ovome treba dodati da je struja u Srbiji najjeftinija u okruženju, a da smo po cenama goriva negde u sredini, ali i da su upravo cene energenata domaćim proizvođačima česti izgovori za podizanje cena njihovih proizvoda u malopordaji.

Izvor: Blic