Ako postoji stvar u kojoj su građani Srbije jednaki, to je - nemoć pred birokratijom. Za dečji dodatak treba 15 dokumenata, pomoć za najsiromašnije 10...




Osam sati čekanja, šest redova, 7.000 dinara. To je epilog „borbe“ jednog Beograđanina da zbog izgubljenog novčanika izvadi duplikate nestalih dokumenata. Pokidani živci - nisu uračunati.

Ako postoji stvar u kojoj su svi građani Srbije jednaki, to je - nemoć pred glomaznom birokratijom. Od najsiromašnijeg do najbogatijeg, od privatnih preduzetnika do vladinih agencija svi bi u večito podeljenoj Srbiji bili spremni da stanu u jedinstveni front protiv besmislenih procedura i neljubaznih šalterskih službenika.


Svakog meseca preduzetnici u Srbiji 27 radnih sati izgube na svakodnevnu predaju pazara. Na bankarske transakcije bez elektronskog bankarstva ode 23 sata, a isto toliko „košta“ i slanje pošte uključujući pripremu, odlazak u poštu, čekanje i administriranje na šalteru.


Još veća muka čeka građevince. Do građevinske dozvole vodi dug put preko 20 šaltera i prosečno 279 dana čekanja. Prema brzini izdavanja ovih dozvola Srbija je zauzela nečuveno 176. mesto od 183 zemlje na „Duing biznis“ listi Svetske banke.

Koliko je papirologija ponekad nemilosrdna govori i podatak da je za dobijanje materijalnog obezbeđenja i pomoći (MOP), koje dobijaji oni koji nemaju nikakvih prihoda i žive ispod linije siromaštva, potrebno najmanje deset papira-potvrda. Treba dokazati prebivalište, državljanstvo, imovinsku kartu, porodični staus... A pomoć je najpotrebnija upravo onima koji imaju najmanje mogućnosti da šetaju od šaltera do šaltera - starima, hroničnim bolesnicima koji obično nemaju nikoga ko bi im pomogao.

Od birokratskih zavrzlama trpe podjednako i mladi. Da bi roditelji obezbedili pravo na dečji dodatak moraju da pribave 15 dokumenata i „obijaju“ šaltere u opštini, policiji, Poreskoj upravi, Geodetskom zavodu... Za jednokratnu novčanu pomoć, koju dodeljuju centri za socijalni rad, neophodna je fotokopija lične karte, izvodi iz matične knjige rođenih za decu, uverenje Zavoda za tržište rada, potvrda firme o prihodima za poslednja tri meseca ili potvrda o penziji za poslednja tri meseca. A izdaje se u slučaju - hitne potrebe.

Vlada je pre dve godine pokrenula akciju koju su nazvali sveobuhvatna reforma, a tepali joj „giljotina propisa“. Usvojeno je više od 220 preporuka Saveta za sveobuhvatnu reformu propisa i do danas je realizovano oko 90. U međuvremenu je osnovana i Kancelarija za regulatornu reformu koja bi trebalo da preuzme ulogu Saveta.

- Rezultati su ispod očekivanja - kaže Violeta Jovanović, izvršni direktor Nacionalne alijanse za lokalni razvoj. - Očekivanja su bila visoka, a rokovi kratki. I pored činjenice da će veći broj preporuka biti usvojen i primenjen, sprovođenje reformi sve više kasni. U velikom broju slučajeva za to nije postojao opravdan razlog pa je potrebno da institucije pokažu veću rešenost.

Usvajanjem novog Zakona o privrednim društvima biće sprovedeno čak 86 preporuka Saveta za sveobuhvatnu reformu propisa. Među njima je i često pominjana obaveza posedovanja pečata.

Đorđe Vukotić, rukovodilac pravnog tima Saveta, kaže da je u proceduri primena još 160 preporuka, a kada sve budu usvojeno biće ostvarena ušteda od oko 150 miliona evra godišnje.

Iako nedovoljno, izmene propisa donele su korist privredi. To se ne može reći za obične građane koji gotovo da nisu učestvovali u ovom procesu.

- Većina predloga za ukidanje nepotrebnih propisa stigla je od privrednika i nekih vladinih agencija. Predloga građana bilo je zanemarljivo malo, pa se i usvojene reforme ne odnose na birokratske prepreke sa kojima se oni svakodnevno susreću - priča Vukotić.


Početak primene „giljotine“ propisa bio je ravan otvaranju Pandorine kutije. Saznali smo tada da su na snazi i dalje bili arhaični propisi od kojih su neki usvojeni još 1947. godine i danas zvuče apsurdno. Jedan od njih je i Pravilnik o higijenskim i tehničkim merama zaštite pri radu u kudeljarama. Iste godine usvojena je i, donedavno važeća, Uredba o Saveznoj javnoj ustanovi Jugoslovenski registar pomorskih brodova. To što odavno nema Jugoslavije, a more nam je daleko, nije smetalo ovom propisu da tolike godine ostane na snazi.


Izvor : Večernje novosti

дечији додатак није никакво загарантовано право...нико те не тера да га узимаш ако нећеш...а ако хоћеш те паре...има да чекаш и да питаш да ли можеш још више да чекаш и да будеш насмејан

Ovo je ko kad su Asterix i Obelix trazili cuveni formular