Ovaj slučaj je suma sumarum svega što mrzim u Srbiji.

Nestručnost, razvlačenje, igranje boga, odugovlačenje, preseravanje - sve dok ne bude kasno

A onda se donosi odluka, da li ispravna ili ne, nikad nećemo znati, u svakom slučaju nepopularna, koja kaže "ovo djete će da umre bez obzira na terapiju, stoga ga ne treba ga liječiti".
Ali niko nema petlje da stane iza toga, da to kaže, obrazloži, odbrani...

Umjesto toga imaš odluku, iza koje niko neće da stane, jer nije popularna, onda imaš huk javnosti, koja nema pojma o čemu se radi, jer prosto nema ni znanje ni uvid u dokumentaciju da pravilno procjeni.

Onda ide druga greška, kad se donosi lakša odluka - a to je da se popusti, jer bože moj, niko neće loš PR.

I onda ponovo ide razvlačenje i odugovlačenje, sve u nadi da će "priroda sve to da riješi sama".

Onda ponovo ide uzbuna javnosti i nakon toga ide ponovno popuštanje, zbog PR-a, skupo lječenje u inostranstvu, bezuspješno i bespotrebno...

Onda dijete umre, a svi okolo se osjećaju zajebano, ozlojađeno, izigrano, obeshrabreno i kunu se da je ovo zadnji put da učestvuju u nekoj ovakvoj akciji.

Činjenica je da ovo dijete nije dobilo potrebno liječenje kada joj je bilo potrebno i korisno, ali isto tako je i činjenica da smo zbog lječenja ovog djetata neko drugo osudili na smrt, jer sad za njega neće biti para.
A sve zbog toga što niko nema petlju da prosudi, presudi i odbrani.
Da kaže imenom i prezimenom i svojom diplomom i svojom strukom da treba ovako ili onako.

Umjesto toga imamo rulju koja glasa za svoje miljenike prema tome ko joj je simpatičan. Energija i pare se troše uludo, a ljudi kojima se može pomoći ostaju zanemareni, jer nisu fotogenični.

Inače, a gdje su pare skupljene za operaciju Tijane Ognjanović - smije li neko da pita Ministarku, direktora RFZO i direktora Instituta za majku i dijete ili ćemo svi da se iznenadimo poslije izbora kad se ustanovi da su isparile.

Neko opasno mulja...odakle ovoliki napadi humanizma u zadnje vreme...

I naravno... imbecili sa sodom bikarbonom i kapima dr. Sulca u prvim redovima...

Znaci, covel se ne bori samo protiv bolesti, vec i protiv RFZO i raznih bolesnih skotova koji tvrde da ce bas njihova secerna vodica da izleci.

O Anastasiji i "najvišim standardima humanosti"

Anastasiji se je pogoršalo stanje. Većina medija piše da se radi o metastazama tumora, hordoma, koje su zahvatile njena pluća. S druge strane, još uvek nema potvrda da je to tačno, za sada nisu pronađene metastaze na njenim plućima. Jedino što se pouzdano zna je da je tumor počeo da se razbija nakon jedanaest protonskih zračenja. A onda je Anastasija pregledana zbog malaksalosti i tada je otkrivena voda u njenim plućima, koju sada ispumpavaju i pokušavaju da utvrde kako je došlo do toga, jer do sada problema sa plućima nije imala. Devetogodišnja devojčica je prekjuče prebačena na intenzivnu negu onkološkog dečijeg odeljenja državne bolnice u Pragu, gde se sada rade pregledi kojima treba da se utvrdi o čemu se zapravo radi.

Naravno da su i Anastasija, koja je tokom par godina izdržala pet nepotrebnih operacija, zračenja, život po bolnicama i hrpu iscrpljujućih pregleda, i jedanaest protonskih zračenja, na rubu svojih malih snaga. Snagu jedva skupljaju i njeni roditelji koji se sve to vreme bore za svaku slamku koja bi Anastasiji značila život. Zbog toga je razumljiv i očaj i ozlojeđenost i ljutnja. Anastasijin tata je, kako mediji prenose, optužio lekare u Beogradu i Nišu koji su potrošili vreme Anastasiji, vreme koje je moglo život da joj znači po njegovom mišljenju. I niko, u ovoj situaciji, ne bi smeo očajnom ocu da protivreči. Ovo je vreme kada svi mogu samo pognutih glava da ga slušaju, pa makar i ne imao pravo.
Međutim, umesto lekara, javili su se oni koji očito imaju najlošiju savest – RFZO, koji je brže bolje izdao saopštenje za javnost. Njime je RFZO istrčao u ofsajd u kome teško može da se odbrani. Zato što se, u njihovom slučaju, ne radi samo o toj jednoj devojčici, nego o nizu anastasija čiji roditelji sve ovo vreme prose pare za živote svoje teško bolesne dece.

Pre svega, RFZO kaže da je, u slučaju Anastasije Trajković, »postupao po najvišim standardima humanosti«. Na žalost RFZO, ljudi nisu zlatne ribice pa da imaju rekordno kratko sećanje. Uz to, slučaj Anastasije Trajković se nije dešavao pre deset godina, nego pre mesec dana. Naime, Prvostepena komisija RFZO, je »postupajući po najvišim standardima humanosti«, odbila Anastasiju Trajković, i to ne zato što su stručnjaci RFZO, kako to sada RFZO u svom saopštenju tvrdi, ocenili da nema šansi da joj se spasi život, nego zbog onoga što su u svom rešenju napisali – zato što njena bolest nije predviđena Pravilnikom RFZO. Iako je, u tom slučaju, čuveni Pravilnik ipak predviđao njenu bolest. Upravo zbog toga su ustali Anastasijini roditelji i u pomoć pozvali javnost Srbije. I to ne jednom, dva puta su je zvali u pomoć. Prvi put zbog RFZO komisije, koja je opet mogla da odbije lečenje, i drugi put kada je lečenje odobreno i čekao se put u Prag. Roditelji su obigravali oko RFZO, i tek kada je Anastasijin otac opet zavapio u medijima da će mu dete ubiti odugovlačenjem, RFZO se pomerio i koliko sutradan nakon novog pritiska medija poslao dete u Prag na lečenje.

Brzina slanja Anastasije na lečenje, kojom se sada RFZO tako otužno hvali u svom saopštenju, nije njima na čast. To je brzina koja je pokazala da RFZO može da je postigne, ali ne sam od sebe...na žalost. To je brzina koja je posledica hvale vredne brze reakcije javnosti, koja je RFZO prisilila da se konačno mrdne. RFZO to nije uradio zbog Anastasije, oni su to zbog sebe uradili. U tome je tuga cele ove priče.
Za razliku od RFZO, javnost Srbije ima mnogo duže sećanje. Za početak, nije zaboravljena smrt Tijane Ognjanović. Nije zaboravljeno kako je RFZO odbio Tijanu onda kada su postojale velike šanse da joj se spasi život. Jer ni njeno lečenje nije bilo predviđeno Pravilnikom. Tako je potrošeno njeno vreme, umesto da je odvedu na operaciju u Beč, Tijanini roditelji su, kao i mnogi drugi odbijeni, morali da počnu da skupljaju pare. A, onda kada su Tijanine šanse da preživi bile minimalne, ustala je javnost Srbije i skupila novac za taj trun prilike da se Tijana spasi. Njen život je izgubljen, a RFZO je promenio Pravilnik, ali samo po pitanju transplantacije srca i pluća. Upravo zbog toga sam onomad pitala, mora li svaka buduća promena Pravilnika sa kojim očito nešto ozbiljno nije u redu, da bude plaćena dečijim životima? Umesto toga, RFZO se upravo bavi menjanjem pravilnika za lekare o propisivanju lekova. Što dovoljno govori o prioritetima RFZO.

Dakle, RFZO je prvo odbio Anastasiju, i na lečenje je poslao tek nakon što se njegova Drugostepena komisija našla pod ozbiljnim pritiskom javnosti. Sada RFZO kaže i da je dete poslato na lečenje iako nije bilo šansi da se spasi. Tumor hordom, od kog boluje Anastasija, je redak i malo poznat i u svetu, a kamoli u Srbiji. Kako može Lekarska komisija RFZO, koja ne zna kako se on leči da oceni kolike su šanse nekoga ko od njega boluje? Pa, čak i kad bi tako bilo, svi koji su potpisali Hipokratovu zakletvu ne bi smeli da odustaju sve dok postoji i mrva nade da se spasi nečiji život. Naročito život deteta. Naročito ako misle da se zakite humanošću. Takvi ne smeju ni da pomisle da ovako nešto ni napišu, ni izgovore – » "uprkos proceni nadležne Lekarske komisije" da za Anastasiju Trajković iz Vranja nema efikasnog lečenja i da ne postoji opravdanje da se uputi na lečenje u inostranstvo«. Da ponovim, sve dok postoji trun nade, postoji i opravdanje. Novac je najmanje čime se ta nada plaća.

Ono što mene zanima, da li je ta Lekarska komisija RFZO, koja je ocenila da nema nade za Anastasiju, ista ona komisija koja je, takođe zbog nepredviđenosti pravilnikom, odbila i lečenje Srne Sedmak, bebe koja je rođena bez jednjaka i kojoj samo operacija u inostranstvu može da spasi život. Da li je to ona ista komisija koja roditeljima bebe Srne neće da pokrije ni troškove jedine hrane koju to dete može da jede?

Da li je to ona ista komisija koja je odbila i Unu Savić, čiji roditelji su uspeli da isprose pare za njeno lečenje i sada očajnički prose za novu operaciju?

Da li je to ona ista komisija koja je odbila i malog Aleksandra Jovanovića iz Kragujevca, rođenog sa deformisanom kičmom i prsnim košem?

Da li je to ona ista komisija koja je odbila i malu Teodoru iz Vranja, jer Pravilnikom nije predviđena operacija oka, od koje je zavisilo hoće li to dete doživotno oslepeti?

Da li je to ona ista komisija koja je odbila i da da hranu Goranu Vuksanu, detetu koje ima sondu u želucu, i koje tako očito može da umre ako ne dobija enteralnu hranu? Detetu koje je 12 godina pogrešno lečeno i koje više od godinu dana nema dijagnozu. Ne svojom krivicom. Dete koje je do skoro imalo 13 godina i 13 kilograma. Dete za koje su dobri ljudi skupili novac, dete koje se nakon što je počelo da »jede« prvi put osmehnulo posle godinu i po dana. Je l to ta komisija?

Da li je to ona komisija koja je odbila petogodišnjeg Janka Stefanovića iz Kragujevca, koji boluje od Vestovog sindroma jer, o čuda, ni njegove bolesti nema u Pravilniku RFZO?

Jer ako je to ta komisija, onda bolje da se ni ne pominje, zato što samo njeno pominjanje samo otvara pitanja: Koliko li je tek dece za koju se ne zna tako odbijeno? Koliko li je tek teško bolesne dece patnjom i životima platilo ta odbijanja? Da li je to komisija zbog koje se teško bolesna deca leče SMS-ovima?
Jer, ako je to ta Lekarska komisija, koju RFZO pominje, onda bolje da ćuti i da se ne javlja. I da se nada da će Anastasija Trajković preživeti.

I još nešto, da bi ste dobili invalidsku penziju morate da izađete pred komisiju koja o tome odlučuje. Komisija koja odlučuje o slanju teško bolesne dece na lečenje u inostranstvo, o tome donosi odluku na osnovu gomile papira, tu decu ne mora da vidi. Možda zato da bi ipak mogla da spava dok roditelji naokolo prose i mole za živote svoje dece.
Humanost sa tim veze nema.

To je za humanost teška uvreda.

O humanosti ćemo moći da pričamo tek kad RFZO počne da menja svoj nehumani Pravilnik.
 
Edit: Hvala Bobu Živkoviću za ilustraciju koja govori više od onoga što ja mogu ovih dana da kažem.

Izvor: Blog B92

A evo i tog saopstenja



Mediji su danas preneli da je rak kod devetogodišnje Anastasije Trajković metastazirao i zahvatio pluća i da će ona iz Češke biti vraćena u Srbiju.

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je da je upućivanjem teško obolele devojčice Anastasije Trajković na lečenje u inostranstvo "učinio sve" što je u njegovoj "moći i nadležnosti" da se iskoristi i "najmanja šansa" za spas teško obolelog deteta.

U saopštenju se navodi da je, "postupajući po najvišim standardima humanosti" direktor RFZO Momčilo Babić, "uprkos proceni nadležne Lekarske komisije" da za Anastasiju Trajković iz Vranja nema efikasnog lečenja i da ne postoji opravdanje da se uputi na lečenje u inostranstvo, odlučio da uvaži dodatno mišljenje Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije da bi detetu možda mogla život produžiti protonska terapija.

Stoga je RFZO, dodaje se, uputio devojčicu u inostranstvo da bi se iskoristila i minimalna šansa za spas.

U saopštenju se navodi i da je "apsolutna neistina i da je RFZO odugovlačio sa upućivanjem deteta na lečenje u inostranstvo, jer je celokupna zakonska procedura obavljena po hitnom postupku od svega 12 dana".

"Podsećamo da su se roditelji Anastasije Trajković prvi put obratili nadležnoj Lekarskoj komisiji tek 16. januara 2014. godine, a RFZO je samo 12 dana kasnije uputio devojčicu na terapiju u inostranstvo, obezbedivši i njenoj porodici smeštaj u Pragu", navodi se u saopštenju.
Izvor: B92

Ne bih da zvucim bezosecajno ali sta ako se narodu konstantno plasira jedna strana price, dok druga stoji po strani i o njoj se ne prica?

Pocev od naslova ove teme.

Sta ako se zaista dokaze da je razlog odbijanja nepostojanje odgovarajuce terapije sto je na neki nacin i dokazano?



Zasto se recimo nije pojavio i ovaj podatak u medijima? Meni je debilno sto je po hitnom postupku sve trajalo 12 dana ali nesto ne verujem da je tih 12 dana bilo presudno za nesretnu devojcicu.

Dr Vladan Šubarević, načelnik službe za ORL Instituta za majku i dete, potvrdio je za „Alo!“ sumnje Dragana Trajkovića da je bilo propusta u lečenju njegova ćerke Anastasije (9), koja je sada u kritičnom stanju zbog metastaze hordoma, retke vrste tumora maksilarnog sinusa. On objašnjava da su, pre dolaska u beogradski Institut, lekari u Nišu postavili Anastasiji lošu dijagnozu i po tome započeli neodgovarajuću terapiju.

 - Istina je da sam Anastasiju primio u Institut na ličnu inicijativu i insistiranje njenih roditelja. Nisu imali nikakav uput iz Niša, ali su doneli medicinsku dokumentaciju na osnovu koje smo videli da su joj tamo lekari, na osnovu izveštaja histopatologa, postavili dijagnozu takozvanog pnet tumora i na osnovu toga započeli terapiju.

Anastasija i dalje loše!

Anastasija je, podsetimo, krajem januara otputovala sa majkom u Češku na protonsko zračenje, ali joj se nakon početnog uspeha u lečenju stanje pogoršalo. Sada je, kako saznajemo, na intenzivnoj nezi i rade se analize kako bi se utvrdilo da li je tumor metastazario na pluća, na šta su već ukazali neki parametri.

Pošto nije uobičajeno da se ta vrsta tumora javlja u regiji sinusa, posumnjali smo u tu dijagnozu i odmah uradili reviziju histopatoloških pločica. Odmah smo se uverili da je prva dijagnoza bila pogrešna, ali je devojčica tada bila već u šestom ciklusu pogrešne citoterapije - rekao je Šubarević.

On dodaje da je nakon mesec dana konačno utvrđeno da je reč o malignom tumoru, koji je odmah izvađen hirurškim putem, ali se opet pojavio.

- Ta vrsta tumora inače ne bi trebalo tako brzo da napreduje, pa smo za svaki slušaj poslali uzorke na reviziju i u institut u Engleskoj, ali tamo su potvrdili našu dijagnozu, pa se ispostavilo da je Anastasija, nažalost, obolela od vrlo retke vrste izuzetno agresivnog tumora, koji se ne može lečiti operativno, pa je kao jedino rešenje ostalo protonsko zračenje u inostranstvu - zaključio je Šubarević, koji nije mogao da oceni u kakvom bi zdravstvenom stanju sada bila mala Anastasija da je od početka imala odgovarajuću terapiju.
Dr Zoran Radovanović, direktor Kliničkog centra u Nišu, međutim ističe da ne može na osnovu „paušalnih ocena“ da kaže da li je zaista u Nišu neko od lekara postavio pogrešnu dijagnozu, kao i da će detaljno da ispita slučaj.

- Devojčica nije operisana u Nišu i na osnovu biopsije je u klinici za patologiju postavljena ta prva dijagnoza o kojem se malignom tumoru radi. Nakon operacije u Beogradu morala je da se ponovo uradi analiza tumora.
Zašto tada nije utvrđeno da se radi o pogrešnom tumoru?! Najlakše je da lekari iz Beograda prebacuju krivicu na svoje kolege u Nišu - kaže Radovanović. Odgovornost odbacuje i dr Bojan Marinković, načelnik operativnog bloka u niškoj ORL klinici.

- U našoj klinici devojčica nije operisana, samo joj je urađena biopsija. Iz Vranja je upućena sa dijagnozom da ima neke promene u nosu. Odmah je urađen skener, kojim je potvrđeno da ima promene u nosu sa desne strane, pa je urađena biopsija. Nažalost, histopatološke analize su utvrdile da se radi o malignom tumoru - rekao je Marinković, koji tvrdi da je devojčica odmah upućena na odeljenje za hematologiju Dečje interne klinike u Nišu, odakle je na dalje lečenje poslata u Institut za majku i dete u Beogradu (?!).

Bolesni u serijama nestaju zauvek!


Dr Dušan Milisavljević iz DS-a, predsednik Odbora za zdravlje Skupštine Srbije, kaže za „Alo!“ da je kritično stanje devojčice dokaz nefunkcionalnosti trulog zdrastvenog sistema.
- Administrativne prepreke i odugovlačenje sa dijagnozom su realnost u Srbiji, a brzina postavljanja dijagnoze i efikasno lečenje su jedina šansa za život. Naročito kada je rak u pitanju. Mi danas imamo pacijente koji po tri meseca čekaju na zračenje. To je strašno. Bolesni u serijama nestaju zauvek! - kaže Milisavljević, koji je vrlo teško podneo vest o pogoršanju Anastasijinog stanja jer je u priču porodice Trajković bio umešan od samog početka.
- Hteo sam da upadnem na sastanak drugostepene komisije RFZO. Hteo sam da vidim lica ljudi koji su devojčici odbili lečenje. Nisu me pustili, iako sam imao ovlašćenje roditelja i bio predsednik Odbora za zdravlje. Ovo je tuga živa - objašnjava Milisavljević.

U Ministarstvu i RFZO i dalje ćute


Predsednica komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) koja je odbila upućivanje devetogodišnje Anastasije na lečenje u inostranstvo je Dragana Savić, zamenik direktora sektora za zdravstvenog osiguranje i pravne poslove. Savićeva je, kako saznaje “Alo!”, samo nekoliko meseci pre potpisivanja odbijenice malenoj Anastasiji, to isto uradila i Neveni Janković (16), devojčici oboleloj od cistične fibroze, kojoj je jedina nada za produžetak života transplantacija pluća. U objašnjenju komisije RFZO kojoj je Savićeva predsedavala pisalo je da Jankovićeva ne može da bude upućena na lečenje jer nema 18 godina, iako je u međuvremenu donet novi pravilnik koji je dozvolio lečenje dece u inostranstvu o trošku RFZO.
U RFZO ni juče nisu hteli da odgovore na pitanje našeg lista da li se osećaju krivim zbog smrti dece koja su čekala lečenje u inostranstvu, kao i zbog čega je predsednik komisije RFZO osoba koja nije lekar i koja je, kako tvrde zaposleni u toj instituticiji, zadužena za upućivanje na lečenje u inostranstvu, a ne zna nijedan strani jezik. Ovim povodom se juče nije oglasilo ni Ministarstvo zdravlja.


Roditeljima male Teodore Obradović (3), nakon pisanja „Alo!“, ispunila se želja da krste ćerku, teško obolelu od kancera, koji je zahvatio bubrege, grudni koš i kičmu. Zoranu (37) i Dragani (26) Obradović to je bila velika želja, ali zbog teške materijalne situacije nisu bili u mogućnosti da to upriliče.
- Nakon pisanja „Alo!“, mnogi su se javili da nam pomognu. Ima puno dobrih ljudi. Beskrajno sam zahvalan svima - kaže Teodorin otac Zoran, kroz suze. Krštenje je, prema njegovim rečima, bilo skromno, a kum detetu je bio njegov dugogodišnji prijatelj.
Inače, mala Teodora se prethodnih dana jako loše osećala i imala je jake bolove. U nedelju će ponovo biti primljena u Univerzitetsku dečju kliniku u Beogradu.
Podsetimo, u novembru prošle godine, maloj Teodori je otkriven kancer. Urađena joj je operacija, međutim, tumor se vratio i umnožio. Trogodišnja devojčica prošla je kroz deset hemioterapija, međutim, još uvek ima tumor, od čega najveći, na bubregu, ima 13 centimetara. Prema rečima roditelja, lekari su procenili da postoji tek jedan odsto šanse da Teodora preživi.


Izvor: Alo

Komentar sa sajta B92

Као што рекоше, систем је труо. Морао сам код уролога због неких проблема, како написа докторка "сумње на болести", тамо су ме ставили на чекање 3 месеца. Онда одеш на интернет и прочиташ да је за неку болест најважније открити је на време. 

Без неке везе у болници тешко пролазиш и то је сва истина коју ја видим. Једини начин да останеш жив је да се не разболиш.

Zavisnice...