Masta pokrece svet... Mastamoze svasta... to vec znamo. A da li znamo da mastamo, da menjamo stvarnost, da kreiramo u glavi paralelne svetove u kojima je sve tako savrseno, da sanjamo otvorenih ociju? I dok deci nije problem da zamisljaju sve i svasta, tokom odrastanja ta moc bledi. Vremenom moze i sasvim da se izgubi, pa stoga vecina odraslih nije vise ustanju da sanjari, kao da su sasvim zaboravili da se opuste i prepuste mislima

A sta bi na to rekli jedan Sokrat, Platon, Pitagora, Leonardo da Vinci, Nikola Tesla... Mnogi umetnici, naucnici, filozofi, knjizevnici, isticali su da su im sve ideje padale na pamet u trenucima kada su sanjarili na javi. Mastajuci, stvarali su svoja najbolja dela i dolazili do genijalnih resenja koja su promenila covecanstvo

Sanjarenje otvorenih ociju je "zastitni znak" umetnika, posebno pisaca, slikara, vajara... I upravo ta njihova sposobnost da zamisle razne situacije, kao i da to realizuju u delo, cinila ih je drugacijim od ostalih. Cinila ih je originalnim zajedno sa njihovim delima. Medjutim, u savremenom svetu, pod snaznim uticajem materijalnih vrednosti, mastanje se svodi na razmisljanje i kovanje planova kako da se dosje do novog stana, automobila, skupocenog komada garderobe, da se ode na neko lepo putovanje...

Suocavanje sa sobom

Kada vam se poslednji put dogodilo da gledate u zvezde, da u toplim danima leskarite na travi sa rukama pod glavom sanjareci, ili oslonjeni na drvo posmatrate let ptica i igru leptira?

Statistike pokazuju da je za vecinu savremenih ljudi mastanje isto sto i gubljenje vremena. To misljenje preovladava zbog toga sto ne vide egzaktan rezultat tako provedenog vremena. Ali da li je bas tako?

Francuski psihijatri nedavno su objavili podatak da iz godine u godinu sve vise osoba ima zdravstvene probleme i obraca se strucnjacima za pomoc upravo zato sto su mastanje sasvim eliminisali iz svog zivota, a nisu u stanju da se suoce sa svojom svakodnevnicom. Kao simptomi ovog nedostatka najcesce se javljaju depresija, pracena osecajem beznadja, apatija, strah, anksioznost, nepoverenje prema ljudima, hronican umor, malaksalost, dekoncentracija, kao i osecaj dosade i beskorisnosti

Prema misljenju ovih strucnjaka, snevanje snova na javi veoma je snazan izduvni ventil jer budi nadu, pomaze da prebrodite stres, teske trenutke i , sto je mozda najvaznije- omogucava da se suocite sa samim sobom, odnosno sa detetom koje svako ima duboko skriveno u sebi. Putem mastanja mozete da sagledate gde gresite, koliko ste odstupili od svojih zelja i ideala koje ste sebi odredili jos dok ste bili sposobni da sagledate svet cistim srcem, bez predrasuda i nevinim decijim ocima.

Na ovaj problem upozoravaju i seksolozi. Bez sanjarenja otvorenih ociju gubimo neznost i toplinu, a to se veoma odrazava na nas odnos sa partnerom. To se oseca u svakom pokretu dok vodimo ljubav i stoga partneri, umesto da odgovor na to potraze unutar sebe i pokusaju kroz mastu "razbuktaju strast", cesto se sluze "oprobanim" savetima koji se svode na stimulaciju cula kroz spoljasnje dozivljaje. Tako mnoge dame, umesto da se opuste i "puste masti na volju", radije biraju seksi ves i razne afrodizijake. Savremeni muskarci takodje uglavnom stimulaciju traze i dobijaju putem spoljnih uticaja na cula, umesto unutar sebe i svoje maste

U Americi i razvijenim zemljama Evrope i sveta psihijatri organizuju seanse u kojim uce odrasle kako da se vrate sanjarenju, posto je i medicinski dokazano da ono izuzetno pozitivno utice na zdravlje. Pre svega na psihu, dobro raspolozenje, ali i nervni i kardiovaskularni sistem, jer oslobadja od stresa. Osim toga, podstice kreativnost i volju za radom, pa strucnjaci na ovaj nacin pokusavaju da pomognu zaposlenima koji optereceni brzim zivotom, napornim poslom i kreditima, gube efikasnost u radu i tesko dolaz do dobrih ideja.

Psihijatri im najpre u terapiji daju literaturu koja provereno podstice mastu- jedna od takvih knjiga je "Mali princ", a i bajke su naravno obavezne. Na taj nacin nastoje da probude "dete" u njima. Zatim se na seansama razgovara o tome sta su, dok su bili deca, zeleli da budu kad odrastu, o cemu su sanjali, o cemu razmisljaju pred spavanje. Kada "klupko emocija i secanja" pocne da se odmotava, masta se budi, srce otvara za nova iskustva a ideje ponovo pocinju da naviru punom snagom.

A kada masta ozivi, niko i nista ne moze da je zaustavi...

Probudite dete u sebi

Da biste u sanjarenju zaista uzivali, upoznavali i preispitivali sebe i druge, nije dovoljno da sednete i dopustite mislima da lutaju. Nije mastanje tek puko razmisljanje, vec pozitivno sanjarenje onoga sto bismo zeleli da se ostvari. Ako ste zaboravili da sanjarite, ako ste uspavali to "dete u vama", mozete ga ponovo probuditi na mnogo nacina.

Cinjenica je da deca imaju "zivu mastu", vecina malisana cesto odluta u mislima daleko, daleko... Da u trenutku zamisle daleke svetove i sebe u razlicitim situacijama, cesto potpuno nerealnim. Mnogi roditelji zbog toga su skloni da kritikuju decu, ne dozvoljavaju im da previse sanjare jer zele da ih sto pre "oslobode za pravi zivot". Prema istrazivanjima francuskih psihologa, deca koja svakodnevno mastaju su uspesniji djaci, imaju bolju koncentraciju i pamcenje, kao i socijalne kontakte u odnosu na vrsnjake koji to retko cine.

Beg od stvarnosti

Cesto je nit izmedju maste i samoobmane vrlo tanka. Ponekad je istina suvise bolna, a svakodnevnica dosadna i uobicajena, pa su te male lazi od kojih je sanjarenje uglavnom satkano, nas beg od stvarnosti. Mirno utociste u kojem mozemo da budemo voljeni, slobodni, opusteni, srecni. I mnogi knjizevnici koristili su taj metod, umetnicki lagali da bi ispricali neku pricu na sto zanimljiviji nacin. Da su se u svojim knjigama iskljucivo drzali istine i samo onoga sto je ocekivano i moguce u realnom zivotu, svojim delima ne bi oplemenjivali i hranili dusu.

M. Pavkovic

Izvor: Vecernje Novosti