Америчка војска је уложила неколико милиона долара да би проникла у тајне успешних твитераша и корисника „Фејсбука”





После псовања Викторије Нуланд на „Јутјубу”, више нема сумње да је интернет ново дипломатско и бојно поље где државе почињу да распоређују све већи број „војника”. Да је тако потврђује и вест да најјача армија света озбиљно истражује све чари „меке силе”, то јест да је Пентагон управо завршио анализу могућности пропаганде на „Фејсбуку”, „Твитеру” и осталим друштвеним мрежама.

Истраживање је, како пише „Гардијан”, слично анализи коју је недавно урадила компанија Марка Закерберга, манипулишући информацијама које су корисници „Фејсбука” примали од својих пријатеља на мрежи. Тиме што је једној групи прослеђивао само ведре, а другој групи тужне вести из живота познаника и другара, „Фејсбук” је доказао да се емоције преносе са једних на друге људе, па и у виртуелном свету.

Најпопуларнија друштвена платформа зарадила је прегршт критика због овог опита јер је експериментисала на живим људима, и то без њиховог знања или одобрења.

Са друге стране, америчка војска је чешљала не само ову мрежу већ и „Твитер”, „Пинтерест” и друге, све у потрази за одговором на питање како да утиче на људе и придобије следбенике за ширење својих порука. Пројекат вредан неколико милиона долара простудирао је и како је члановима покрета „Окупирај Волстрит” пошло за руком да на различитим друштвеним платформама пронађу и покрену истомишљенике.

Желећи да и сам постане утицајни играч на мрежама, Пентагон је анализирао како то раде проверене звезде и моћни твитераши попут Леди Гаге и Џастина Бибера. Оно што је највише занимало америчке стручњаке јесте то како да дођу до појединаца на мрежи који ће даље преносити њихову пропаганду (ретвитовањем или објављивањем на свом профилу на „Фејсбуку”).

Свако поље великог интересовања америчке војске привлачи велику пажњу шире јавности јер се управо у лабораторијама Пентагона често долази до открића која касније користи цео свет. Претеча интернета њихов је изум. Наравно, ново истраживање друштвених медија само је корак напред у освајању технолошких сазнања којима Вашингтон одавно придаје велику пажњу.

„Гардијан” је још 2011. писао да је Пентагон покренуо офанзиву на интернет стварајући лажне профиле на друштвеним мрежама одакле се шири америчко виђење света.

Узбуњивач Едвард Сноуден је у материјалима које је доставио „Вашингтон посту” показао да Национална безбедносна агенција (НСА) не штеди када улаже у друштвене медије на којима шири и дезинформације за блаћења непријатеља.

Раније ове године АП је открио да је Ју-Ес-Ејд, организација за економску, развојну и хуманитарну америчку помоћ иностранству, покренула нешто налик кубанском „Твитеру”. Био је то канал за ширење америчких порука и окупљање кубанске опозиције која би коначно требало да свргне режим у Хавани. Кубански корисници нису знали ко стварно стоји иза прилично једноставне платформе за слање порука мобилним телефонима нити су били свесни да САД прикупљају податке о њима.

Ако је веровати сенатору Роберту Менендезу, Куба је узвратила ударац. Демократа из Њу Џерсија, отворени противник владе Раула Кастра, тврди да му је тајна служба из Хаване наместила аферу са малолетним проституткама у Доминиканској Републици због које се против њега води истрага у САД.

Амерички истражитељи, међутим, нису успели да у овом скандалу пронађу кубанске трагове, али то никако не значи да дипломате и политичари могу да се и за тренутак забораве и изговоре неку глупост у телефонском разговору или електронској поруци.

Зимус, у јеку борбе између САД и Русије за утицај у Украјини, на „Јутјуб” је процурио телефонски разговор Викторије Нуланд, помоћнице државног секретара САД, и америчког амбасадора у Кијеву Џефрија Пајета у којем Нуландова сочно псује Европску унију. Само што су у Стејт департменту саопштили да је ово „низак руски ударац”, нови хладни рат наставио се истим средствима. На „Јутјубу” је освануо разговор естонског министра спољних послова Урмаса Паета и шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон у којем њих двоје разговарају о томе како је тадашња опозиција ангажовала снајперисте да пуцају по демонстрантима на Мајдану.

Зато треба очекивати даље улагање у меку моћ светске мреже и много лажних профила, подметнутих афера, дезинформација о непријатељима и коментара наводних читалаца новинских сајтова који су у ствари пропагандна муниција неке странке, владе или организације. Војници са свих страна стигли су на дигитално бојно поље и није чудо што троше милионе долара да би схватили како да освоје нову територију.

--------------------------------------------------------------------------

Штит за „Гугл” и „Јаху”

Одбор за обавештајне податке америчког Сената прихватио је предлог закона који би требало да олакша НСА приступ личним подацима грађана. Ако већина сенатора буде гласала „за”, агенција ће добити ветар у леђа да задржава и анализира податке становника САД као и да те поверљиве информације дели са другим службама. Како преносе тамошњи медији, закон ће заштитити технолошке компаније попут „Гугла” и „Јахуа” од тужби корисника чији су подаци подељени са трећом страном, односно владом САД. ИТ гиганти се обавезују да неће откривати информације својих клијената другим фирмама или држави. Ипак, афера са НСА показала је да они ипак сарађују са обавештајцима и прослеђују им тражене материјале, као и да службе улазе у фајлове ових компанија и без питања, односно да разбијају шифре и сами долазе до информација.

Јелена Стевановић

објављено: 14.07.2014.

POLITIKA

Замисли да неко хоће да буде као Лејди Гага или Џастин Бибер