Živorad Ciglić: Šta će reći pokoljenja

Spomenik Svetom Savi, rad beogradskog vajara Živorada Ciglića, biće na Veliku Gospojinu postavljen u centar Bileće gde bi za koju godinu trebalo da nikne park skulptura. Ciglićeve skulpture nalaze se na Kopaoniku (čuveni Medved Kopi od belog toka), u Raškoj (Danilo II), u Nišu (Vojvoda Sinđelić), u Podgorici (Crnogorsko oro), u Valjevu (portreti Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina), u Pančevu (Luj Bar) u Zemunu (Kupačica i Srna)...

Šta donosi Ciglićevo idejno rešenje Svetog Save, zašto Beograd ne krase vajarska dela na otvorenom i šta tim povodom predlaže, čujmo o razgovoru koji vodimo u njegovom dvorištu (ateljeu) prekrivenim belom prašinom od kamena ispod koje se nazire figura svetitelja.

- Sveti Sava je najpre trebalo da bude ispred „Galenike“ kada se razmišljalo o kolonadi sa likovima znamenitih Srba, potom ispred hrama na Vračaru, pa u Studenici. Ali, javili su se razni „zaprašivači“ i moja ideja je skrajnuta. Model spomenika je video moj prijatelj, pisac Radoslav Bratić, rodom iz Bileće, i poželeo ga u svom gradu. Pošto su i opozicija i pozicija zdušno podržale njegov predlog - što se u našim sredinama retko dešava - ubrzo je pao dogovor. Bilećani su se opredelili za crveni zlatiborski mermer, odabrao sam jedan lep komad i na Đurđevdan počeo da ga oblikujem.
Šta vam je poslužilo kao uzor?

- Mileševska freska Svetog Save za koju mnogi izvori tvrde da je slikana po živom modelu, na kojoj svetitelj drži knjigu u levoj ruci, a desnom pozdravlja s tri prsta. Figura će biti visoka tri metra i deset santimetara, a postavljena na zelenoj humci, u parku. Izvajana je u modernoj, svedenoj formi, s prepoznatljivim likom svetitelja. Otkrićemo je 21. septembra kada počinju „Ćorovićevi dani“.
Koliko vam je vremena potrebno za izradu spomenika, poput ovog spomenika Svetom Savi?

- Tri godine. Dve godine lutanja i godinu dana rada, a tada vajam čak i noću - dok spavam.
Bilećani su očigledno zainteresovani za kulturu, iako teško žive. Kako to objašnjavate?

- Dok nisam otišao u Hercegovinu, nisam shvatao koliko vrednosti naše istorije i tradicije znače Srbima izvan Srbije. Rat ih je pogodio, iz nesreće gledaju da se izvuku vrednoćom, ne predaju se, hoće da osnuju vajarsku koloniju i podignu park skulptura, budući da u blizini imaju kamenolom.
Znamo da je skulptura u nas zapostavljena, da se o njoj raspravlja samo kad se nekom od vajara posreći da izradi spomenik. Kao vajaru, šta vam najteže pada?

- Kad dogovor padne u vodu pošto se promeni vlast, ili kad se suočim s nemarom prema delu. Pre neki dan sam otišao da obiđem svoju skulpturu Kupačice ispred „Dalije“ u Zemunu i zatekao je na suvom. Fontana više ne postoji, zatrpana je zemljom i pretvorena u travnjak.
Dokle ste stigli s vašom inicijativom da se u Gornjem gradu, gde nema česme, konačno postavi jedna u obliku vrapca?

- Moja zamisao počiva na legendi, prema kojoj je u odbrani Beograda od Turaka Sibinjanin Janko, posle bitke, našao vrapca probodenog sa tri strele - dokaz žeštoke borbe. Sugerisao sam da umesto tri strele iz tela vrapca izviru tri slavine, simbolišući pobedu života. Niko nije hteo da me sasluša. Nedavno pročitah da gradski arhitekta baš na tom mestu predlaže metalni balon od koji se odbija svetlost, što sa ambijentom kalemegdanskih zidina nema veze.
Beogradu nedostaju i spomenici i skulpture. Okružuju nas replike stranih umetnika kao što su spomenici Knezu Mihailu, Ćirilu i Metodiju, Svetom Savi..., a u ULUS-u je registrovano više stotina vajara. Zašto niko ništa ne preduzima?

- Ne ulazim u pitanje vrednosti ovih spomenika, ali replika je drugi ili treći odlivak. Smatram da bi beogradski vajari, kad bi im se dao komad kamena, rado izašli u susret svom gradu i mnogi, a ima nas barem hiljadu, izradili po skulpturu na poklon. Samo da se nađe entuzijasta u gradskoj vladi koji bi akciju pokrenuo imajući na umu da se istorija čovečanstva - Egipta, Kine, Persije, Grčke... - čita iz skulpture.
Šta mislite o skulpturi Nikole Tesle na aerodromu?

- Nisam je video i bolje što nisam! Video sam Karađorđa u Orašcu. Sramota, šta ostavljamo pokoljenjima!

Milena Marjanović

Izvor: Blic