"Živimo u dobu usamljenosti"
 Guardian

Pisac i filozof Džordž Monbajot napisao je kolumnu za britanski Gardijan u kojoj konstatuje da živimo u dobu usamljenosti, koje će skupo koštati čovečanstvo. Mi vam je u celosti prenosimo:


Antropocen, kako su naučnici nazvali epohu u kojoj živimo, doba je čovekovog ogromnog uticaja na biosferu, ali se po malo čemu razlikuje od ranijih doba.

Ipak, jedna razlika je očigledna: ovo je doba usamljenosti.

Kada je Tomas Hobs tvrdio da je u prirodnom stanju, pre nego što je čovečanstvo iznedrilo autoritete, koji će ga kontrolisati, vlada “rat svih protiv svih”, nije mogao više pogrešiti.

Od starta smo društvena bića koja u potpunosti zavise jedna od drugih. Naši preci sa istoka Afrike nijednu noć nisu mogli da prežive jedni bez drugih. Mi smo oblikovani i to u većoj meri od bilo koje druge vrste, kontaktom s drugima.

Doba u koje ulazimo, u kom postojimo potpuno nezavisno jedni od drugih, drugačije je od svih ostalih.

Pre tri meseca objavljena je vest da je usamljenost postala epidemija među mladim ljudima. Nedavno je isto rečeno za starije.

Ebola nikad neće ubiti toliko ljudi kao ova opaka “bolest”. Društvena izolacija može dovesti do prerane smrti, koliko i pušenje 15 cigareta dnevno, a istraživanja pokazuju da je usamljenost dva puta smrtonosnija od gojaznosti.

Demencija, visok krvni pritisak, alkoholizam i nesreće postaju učestaliji kada se prekine komunikacija među ljudima. Sami ne možemo.

Tačno je da su se fabrike zatvorile, da ljudi češće putuju automobilima nego autobusima, da više gledaju Jutjub nego što odlaze u bioskope, ali te promene ne uspevaju da objasne brzinu urušavanja modernog društva.


Ove strukturne promene prati ideologija koja se protivi životu i koja podstiče i slavi našu izolovanost od društva. Rat svih protiv svih - kompetitivnost i individualizam - postao je religija modernog doba, koju opravdava mitologija o usamljenim rendžerima, samoizgrađenim ljudima, samostalnim preduzetnicima… Za najdruštvenija od svih stvorenja, koja ne mogu preživeti bez ljubavi, društvo više ne igra nikakvu ulogu - samo herojski individualizam. Važno je samo pobediti, a ostalo je kolateralna šteta.

Deca u Britaniji više ne žele da budu vozači autobusa ili medicinske sestre - više od petine reklo je da samo “žele da budu bogati”. Bogatstvo i slava su jedine ambicije za čak 40 odsto ispitanih.

I jezik se menja u skladu s tim. Najuvredljvija reč postala je “gubitnik”. Više ne govorimo o ljudima, nego o individuama.

Jedan od tragičnih ishoda usamljenosti jeste to što se ljudi okreću televiziji, kao utesi. Čak dve petine starijih ljudi smatra TV svojim najčešćim društvom.

Ovo samolečenje pogoršava simptome bolesti.

Istraživanje ekonomista Univerziteta u Milanu pokazalo je da televizija podstiče takmičarski duh i paradoks visokog dohotka: naime, to što nacionalni dohodak raste ne znači da raste i sreća stanovništva.

Naučnici su otkrli da su osobe koje često gledaju TV manje zadovoljne svojim prihodima, od onih koje ga gledaju retko. TV ubrzava pokretnu traku hedonizma i primorava nas da još više radimo, kako bismo imali identičan nivo zadovoljstva.

Šta je poenta? Šta dobijamo iz tog rata svih protiv svih? Konkurencija podstiče rast, ali rast nas više ne čini bogatijim. Čak i da je to istina, ne bi nas učinila srećnijim.

Čak ni jedan procenat svetskog stanovništva, u čijem je vlasništvu 48 odsto svetskog bogatstva, nije srećan. Istraživanje Koledža u Bostonu pokazalo je da osobe sa prosečnim godišnjim primanjima od 78 miliona dolara sebe ne smatraju zadovoljnim, nego paralisanim anksioznošću, nezadovoljstvom i usamljenošću.

Mnogi su rekli da se osećaju finansijski nesigurnim: da bi stali na čvrsto tle, veruju oni, potrebno im je, u proseku, oko 25 odsto više novca. Da ga kojim slučajem dobiju, verovatno bi im bilo potrebno još 25 procenata. Jedan ispitanik je rekao da se neće smiriti dok ne bude imao milijardu dolara na bankovnom računu.

Za ta osećanja rastrgli smo prirodu koja nas okružuje, degradirali uslove življenja, predali svoju slobodu i zadovoljstvo kompulsivnom hedonizmu bez zadovoljstva u kom, pošto smo progutali sve ostalo, počinjemo da vrebamo sebe same. Zbog toga smo uništili samu suštinu čovečanstva - našu povezanost.

Ako želimo da prekinemo taj ciklus i ponovo se udružimo, moramo se suočiti sa sistemom koji nas žive jede, a koji smo sami napravili.

b92

Vrlo lepo receno. Sistem pociva na slavljenju individualizma, razbijanju medjuljudskih veza i forsiranju takmicenja.
Nije lako prihvatiti ove cinjenice ali to je tako! Konkurencija podstice rast kvantiteta.

Zavisnost na novac je vrlo tezak problem i stvara dosta pogubnije posledice na drustvo od klasicne narkomanije/alkoholizma itd. Zavisnost na novac unistava prirodu kao neposredno covekovo okruzenje, a time i coveka. Sama spoznaja da covek svojim radom unistava sebe, a covek bi kroz rad trebao da se samooplemenjuje, mora dovesti do svih oblika degeneracije, sto fizicke sto psihicke i umne.
Medjutim, zavisnost na novac i moc se slavi i neguje, kao nesto dobro i korisno, sto je zabluda.
Nije to lako, jer to zahteva odgovornost, a ljudi ne zele odgovornost, pravu odgovornost, jer nisu odgajani u tom sistemu vrednosti.

U tekstu pod nazivom "Kapitalistički krematorijum i generacija prokletih", Ljubodrag Simonovic pise:

"Samoća i usamljenost dobili su razmere epidemije. U velikim gradovima na Zapadu polovina stanovništva živi u „domaćinstvu“ sa jednim članom. Ubedljiva većina ljudi živi u stanju stalnog psihičkog stresa. Samo u  SAD od infarkta i drugih srčanih obolenja izazvanih stresom godišnje umre preko milion ljudi. Procenjuje se da više od 50 miliona Amerikanaca ima teške mentalne probleme. Upotreba sedativa dobila je neverovatne razmere. Građani godišnje konzumiraju na stotine milijardi tableta. Samoubistvo je postalo masovna pojava. Svake godine milioni ljudi pokušaju, a na stotine hiljada uspe da izvrši samoubistvo. Preko 60 000 vijetnamskih veterana oduzelo je sebi život. Obrazovni sistem je u sve većoj krizi. Istovremeno, sve agresivnija industrija zabave proizvodi masovni idiotizam."

 

sam... i usamljen...to  su dva potpuno razlicita pojma...


u sustini covjek nikad i ne bude potpuno samostalan..uvijek zavisi od nekoga...


ja to ne primjetim..primjetim samo na forumima...da ima puno usamljenih ljudi...
a kada zavirim u njihovo ponasanje..poprilicno mi je jasno zasto su toliko usamljeni...

ali to nije do drustva..sistema ili do  bilo cega na nekom okvirnom nivou...
nego iskljucivo do tih ljudi...  svojom voljom su se udaljili iz zajednice...
osmjehe su  zamjenili smajlicima..poglede i dodire slikama...moc boje glasa jbn slovima...
svoje drgocjene minute zivota
zamjenili su posmatranjem tudjih zivota i tako ...

vani..napolju  ...na ulici ...nije tako...
posebno kada su mladi u pitanju...
oni su uvijek blisko povezani i funkcionisu u  zajednici...

covjek kada ima previse briga i problema a premalo resenja za njih...fokusira se na sebe...
povuce se u sebe..sam lize svoje rane..dok ih ne zacjeli...
i onda se vrati u svoj kolosijek...

a danas svi imaju problema....pa posvecenost samom sebi...beskorisnim mentolima
koji stvaraju ovakve tekstove..djeluje kao usamljenost...

ma nije to tako strasno....kao sto  drobe...autori ovog teksta...

 

bobak_bl
Ako roditelj, zbog posla nema vremena za svoje dete, jer radi 12 sati dnevno, jer mora da vrati dugove u koje su ga uvalili, pa i kad dodje kuci nije ni za sta drugo nego za krevet, kako to mozes svesti pod "licno"?

U SAD, ljudi ne idu na spavanje bez sake lekova, ceo dan su dopingovani, zbog kolicine stresa, pa ti vidi sta to znaci. To je doslo i kod nas na Balkan...

Zanimljiva tema...

pih 

Ovo je za forum psihlogije a ne religije i filozofije .

Mnogo bitno. 

Koliko su se ljudi izolovali jedni od drugih razvojem tehnologija i kapitalizma uopste... Koliko je dece sa usadjenim bolesnim ambicijama svojih roditelja da gaze preko svih da bi ostvarili svoje ciljeve ili ce biti pregaženi. Skromnost je sve vise mana. Nema srednjih proseka, srednjih primanja , srednjih zanimanja , svi žele samo vrh ili ce potonuti na dno. Najbitnije bogatsvo je materijalno, ljudima ne veruj jer ce te svi zajebati...itd.

Lepo receno..