Čak 409.524 domaćinstva nemaju električni šporet, a 294.567 bojler. Mladi sve duže žive u istom domaćinstvu sa roditeljima

PRE pola veka u Srbiji je prosečan građanin raspolagao sa deset kvadrata stambenog prostora, a danas ih ima 26,3. Ipak, višak stambenog prostora nije doneo očekivani komfor. Uprkos sve većem broju kvadrata, i dalje kuburimo sa nejednakom gustinom naseljenosti, nedovoljnim kvalitetom stanovanja i standardom koji ne zaslužuje visoke ocene.

Poslednji popis je tako pokazao da, uprkos tome što u našoj zemlji ima znatno više kuća nego porodica, stanari nisu "ravnomerno raspoređeni". S jedne strane se gomilaju jednočlana staračka domaćinstva, a s druge - više generacija pod istim krovom.

U Srbiji je tako 2.497.187 domaćinstava prošle godine raspolagalo sa tačno 3.243.587 stanova. To je dovelo do nejednake gustine, pa tako na jugu 68 stanovnika živi na jednom kvadratnom kilometru, na severu 92, a u Beogradu čak 511!

Sociolog Dalibor Petrović primećuje ove krajnosti za koje podjedanko krivi tradiciju i ekonomiju:

- Mladi u Srbiji ostaju sve duže sa svojim roditeljima u istom domu i to je svojevrstan tradicionalni princip. Tome je svakako doprinela i ekonomska kriza jer se sve teže osamostaljuju. Potom oni vraćaju uslugu svojim roditeljima tako što, nakon svoje četrdesete, preuzimaju brigu o njima. Takvi tradicionalni obrasci dovode do nejednake raspoređenosti stanovnika, ali i do pada kvaliteta stanovanja.

Da višak prostora sam po sebi ne znači mnogo posvedočili bi i vlasnici i podstanari koji ni danas ne mogu da opreme pristojno svoj životni prostor. A takvih svakako nije malo. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u prošloj godini čak 409.524 domaćinstava nije imalo električni šporet, 2.107.522 mikrotalasnu pećnicu, 294.567 bojler, 474.499 zamrzivač, 257.201 veš-mašinu, 2.309.817 mašinu za pranje sudova, 1.960.223 klima-uređaj...

- Mi smo poslednji put mogli da kupujemo dobru tehniku i nameštaj, bez mnogo finansijskih odricanja, pre dvadeset godina

- ocenjuje Goran Papović iz Udruženja za zaštitu potrošača. - U međuvremenu smo proživeli razne ratove, sankcije, krizu... što nas je sve značajno osiromašilo. Zato većina građana već dve pune decenije ne može sebi da priušti nove urađaje, već i dalje spavamo na starim krevetima, peremo veš u starim mašinama, grejemo se na stare peći...

UZALUD TUČA ZBOG TELEVIZORA

Kada je počelo da se otvara naše tržište, narod se bukvalno tukao dok je čekao u redu da kupi televizor samo zato što je bio neprirodno jeftin. A takva se roba odavno ne prodaje na Zapadu jer je ispod svakog standarda. Ipak, distributerima je bilo isplativije da ih daju budzašto, nego da plate reciklažu. Zato su i trajali mesec dana - podseća Papović.

SAMO KOMPJUTERA IMAMO VIŠE

Prilikom "oplemenjivanja" stambenog prostora, kriza nije imala negativan uticaj samo na računarsku opremu. U poslednje četiri godine porastao je i broj prodatih kompjutera i internet-priključaka. Tako danas u Srbiji svako treće domaćinstvo ima pristup internetu, a 42 odsto poseduje kompjuter.



Izvor: Novosti

Ja sam pre 50 godina ziveo losije nego sad.

Zasto bi svako domacinstvo imalo bojler, kad  je uvedena sitnica zvana toplovod...

To u mom selu ne postoji. Kod mene bre sad, leti, nema ni ladne vode dasokupam.

Zasto bi svako domacinstvo imalo bojler, kad  je uvedena sitnica zvana toplovod...

A zivimo gore nego pre 50 godina jer umesto gradjanskog (gradskog) drustva ubrzano postajemo malogradjansko....

Ja ne znam zashto je toliko loshe ziveti sa roditeljima? Zashto se stalno kidishe na ovo? Mozda neko bash hoce da zivi sa roditeljima.

znao sam 

ово је чиста лаж и штеловање података...гарантујем да у србији 2.500.000 домаћинстава нема ни бојлер ни електрични шпорет,ни телевизор,ни веш машину јер те уређаје не можеш укључити кад се нема струје у пећини

ma to je ekstra. jos bolje ako odes na more sa roditeljima. to je jedini nacin danas da ti sve bude placeno...

Данас ко послије 15-те не побјегне од куће, тај није у тренду. Кад Американци у филмовима могу да не јебу живу алу, можемо и ми.  У ствари, било би најбоље да ни немамо родитеље да нам не униште социјализацију.