Živeti nezavisno

Već duže vremena se mnogo priča o ženskoj emancipaciji, o tome da žene treba da budu jake, samostalne, da zavise samo od same sebe i ni od koga drugog. Neke žene, bez obzira na svu tu priču, i ne pokušavaju da žive tako - radije se opredeljuju da budu zavisne od partnera ili da i ne napuste roditeljski dom. Druge smatraju da su zrele, odrasle, samostalne, nezavisne - i u jednom trenutku otkriju da to uopšte nije slučaj.

Tipičan primer je sledeći: ona se udala sa dvadeset-i-nešto, nakon što je završila fakultet i zaposlila se (ili je završila srednju školu i zaposlila se i radila godinama pre nego što se udala). U svakom slučaju, verovala je da je zrela i spremna za brak. U sve je bilo uključeno i njeno veliko osećanje ponosa - ponos što je uspešno završila školu, zaposlila se, sama zarađuje, eto, i udala se. Prava moderna, nezavisna žena! Brak, iz ovog ili onog razloga, nije uspeo i ona se razvela. Tek onda je shvatila da uopšte nije toliko nezavisna kao što je verovala da jeste.

Njeni prihodi, na koje je bila toliko ponosna, zapravo su predstavljali više dopunu muževljevih nego bilo šta drugo. Bila je toliko uljuljkana u relativno udoban život da nije primetila da je priličan broj obaveza bio na mužu - drugim rečima, on je plaćao račune, brinuo o neophodnim popravkama po kući, organizovao njihov zajednički život (uključujući i viđanja s prijateljima)... Nezavisna? Za početak, treba da otkrije gde se plaća Infostan (i da ima dovoljno novca da ga plati) i kako se menja osigurač.

Da ne bude zabune, ovo nije tekst protiv žena, ali jeste, i previše često, realnost. Na svu sreću, ne mora da bude tako. Dovoljno je malo razmisliti i malo se potruditi (u nekim slučajevima, mnogo se potruditi) oko istinske samostalnosti. Kako?

Ne prepuštati većinu obaveza - ni finansijskih ni bilo kojih drugih - partneru, ma koliko velika ljubav bila.

Dobra je ideja da računi u banci budu odvojeni, tako da žena bude svesnija kolika su njena realna primanja i koliko zaista učestvuje u kućnom budžetu (pa, prema tome, i da li bi trebalo da se potrudi da poveća svoje prihode, kako se ne bi osećala kao da joj plata služi više kao džeparac). Što se društvenog života tiče, psihičkog zdravlja radi dobra je ideja da žena nekad i bez partnera izađe sa svojim prijateljima i da se nakon stupanja u vezu ne odriče sebi dragih osoba pod izgovorom da sad mora da se posveti partneru.

Ukratko: ako želite da procenite koliko ste zaista nezavisne, zamislite da živite same od sopstvenih prihoda, bez ikakve pomoći sa strane. Zamislite da same obavljate sve u domaćinstvu (uključujući i plaćanje računa, kao i brigu o svim mogućim kvarovima, bilo da ih same otklanjate, bilo da zovete majstora); da se viđate samo s ljudima s kojima biste se viđale i bez prisustva svog partnera. Kako biste u toj situaciji finansijski stajale - da li biste uopšte mogle da preživite? Da li bi vaš dom funkcionisao? Koliko bi vam dobar društveni život bio? Jednom kad iskreno odgovorite na ta pitanja, znaćete koliko ste zaista nezavisne i na kojim oblastima svog života bi trebalo da poradite.

Da li je sve ovo neophodno? Ako vam ovakva procena nije naročito bitna, onda ne, nije. Ukoliko vam ni samostalnost i nezavisnost nisu naročito bitne, ako vam sasvim odgovara da se roditelji ili partner brinu o vama i većini vaših potreba, onda ne, odgovori na pitanja koja smo naveli i postupci u skladu s iskrenim odgovorima na ta pitanja nisu neophodni - na kraju krajeva, veliki je broj žena koje i ne pokušavaju da zaista budu nezavisne. Međutim, ako vam je stvarno stalo do toga da u svakom trenutku možete da budete nezavisne (radi se o mogućnosti, ne o obavezi da budete same i zavisite isključivo od sopstvenih snaga), onda bi bilo zaista korisno proceniti pravi stepen vaše samostalnosti, kao i to da li na njoj treba poraditi.

    

Zivim sama od svoje zarade, totalno neovisno od bilo koga i namjeravam da nastavim tako. Nisam ovisna o svojim roditeljima vec dugo godina, pa sto bi bila od bilo koga drugog. Za mene bi ovisnost podrazumjevala gubitak slobode, a to ne dolazi u obzir

Sta reci? pa dobro, slazem se sa nekim stavovima iz ovog teksta.Ali hajde da okrenemo situaciju na drugu stranu.Kako bi izgledalo ispitivanje nezavisnosti jednog muskarca u zajednici bilo koje vrste.Neka zamisle da sami vode racuna o svim finansijama,placanje racuna,popravke(nisam sigurna da su bas svi sposobni),spremali veceru za prijatelje,obavi sve svakodnevne kucne poslove(sam sebi sprema jelo,pere i pegla ves itd.).Naravno bez pomoci drage mame.Mislim da bi ovo bila mnogo interesantnija slika i potpuniji odgovor ko bi bio samostalniji ako se ta nezavisnost ne ogleda samo u finansijama vec i drugim stvarima koje cine zivot.

pa,ovo bi se moglo razmatrati i za zenski rod...