Živeo covek u zaostalom planinskom selu, daleko od civilizacije, bez struje, bez radija i televizije. Jednoga dana side sa planine i uputi se prema obližnjem gradu. U jednom trenutku ispred sebe spazi metalne šine i drvene pragove ispod njih i zakljuci da je to put. Nakon nekog vremena u susret mu naide voz. Mašinovoda ukljuci sirenu, iz lokomotive se cuje "šššššššššššš", ali gorštak ne zna o cemu se radi i mirno ide dalje.
Nakon tri dana probudi se u bolnici sav izlomljen. Nekako ustade iz kreveta i šepajuci krene u razgledanje cudnog mesta na kom se našao. Tako dode do cajne kuhinje, gde je upravo provrila voda u cajniku. Iz njega se culo poznato šištanje, slicno kao na pruzi. Covek zgrabi stolicu i pocne njome svom snagom lupati po cajniku. U tom naide bolnicarka i upita:
- Šta to radite, zaboga?
- Znam ja šta radim, treba njih dok su mali!