Цича зима. Подрани Мујо пре зоре у шуму да насече дрва. После пар сати враћа се кући сав измрзао.
-   Болан Мујо о'ш дорућковат ?
-   Јој бона Фато не многу ти ништа јести. Скроз наскроз ми се смрзли прсти па ти не могу ни виљушку држати.
-   Их Мујо, то ти је најмањи проблем. Завуци ми руке између бутина и мало трљај. Да видиш како ће ти се руке брзо угрејати.
Мујо је послуша. Завуче јој руке испод сукње, трљаше између бутина... и стварно, руке му се угрејаше, он доручкова и оде поново у шуму.
Враћа се око поднева а Фата га дочека са спремљеним ручком.
-   Хајд' болан Мујо ручати.
-   Јој бона Фато не многу ти ништа јести. Опет ми скроз наскроз промрзли прсти па ти не могу ни кашику држати.
-   Их Мујо, то ти је најмањи проблем. Завуци  ми руке у гаћице и опет мало трљај. Да видиш како ће ти се руке брзо угрејати.
Опет је Мујо послуша, завуче руке у Фатине гаћице, трљаше, трљаше... и стварно, руке му се угрејаше, он руча  и по трећи пут оде у шуму.
Већ се смркло кад Мујо бану назад из шуме.
-   'Ајд' болан Мујо да вечерамо.
-   Ма бона Фато није ми до вечере. Опет ми се смрзли прсти.
-   Болан Мујо, знаш већ шта ти је чинити, него дедер, објасни ми како то да ти се увек смрзну само прсти, а никако уши да ти се смрзну ?