pa to... al' naravno nikad ne reci nikad. ako nekada u zivotu naidjes sasvim slucajno na svog janga, a to se zaista desi po marfiju, ili jos bolje naletis na komplement svoga ida sto je na neki nacin karmicka veza, ne pustaj ga.... ni po koju cenu.

Kako da znam da je on?

Životni drug je neko čije brave odgovaraju svim našim ključevima, a ključevi odgovaraju svim našim bravama. Kad se osjećamo dovoljno bezbjednim da otvorimo brave, naše najiskrenije ja izlazi i onda možemo biti potpuno i iskreno ono što smo.
Možemo biti zaista onakvi kakvi jesmo, a da se ne pretvaramo.
Bez obzira na sve, što može oko nas da se poremeti, sa tom jednom osobom smo sigurni u našem vlastitom raju. Naš životni drug je neko ko dijeli sa nama najdublje čežnje, naš smisao, naša uvjerenja.
Naš životni drug je neko ko život donosi u život.
Ali na kraju krajeva i nije važno da li se slažemo ili ne, ili ko je u pravu. Ono što je zaista važno jeste šta se dešava između nas dvoje i da li se stalno mijenjamo, razvijamo i volimo jedno drugo sve više i više!
Jedino što je važno, na kraju našeg boravka na zemlji jeste, koliko smo dobro znali da volimo, kakav je bio kvalitet naše ljubavi!


Ričard Bah – Most preko večnosti

znaces... takve stvari se instinktivno osete i po pravilu su obostrane.

A i da se ne lazemo... Ne moraju svi ljudi da se zene\udaju... budu uspesni... imaju decu... etc...

Jednostavno... nekima nije sudjeno...

ima jos gora varijanta... da se zene i udaju za istog odnosno istu nekoliko puta... 

Sve ja to znam...ali mi nekad opt bude tužno kad vidim nekog da ostane sam....mada su neki najsrećniji sami.

Ako tako gledas... onda treba sazaljevati i npr. monahe i monahinje... ali... to je njihov licni izbor...


Ja sam nedavno procitala jednu recenicu koja me je naterala na razmisljanje, a koja parafrazirano glasi - Ne zelim da se razmnozavam samo zato sto to i mogu.

Neki ljudi bi najsrećniji bili pod lekovima i u lancima, pa se opet to više ne radi, jebem li ga.  

Ne verujem u to da neko može da ostane sam za čitav život, do samog kraja i da za sebe misli da je srećan i ispunjen. Jebi ga, stvaranje zajednice sa drugim pripadnicima vrste je svim živim bićima u genetskom kodu, da se tako profašistički izrazim.  

Ne sažaljevam...daleko od toga..samo mi žao, a znam da je njihov izbor ili sudbina.
Imala sam u porodici par samaca koji su živeli i umrli sami...tužno završili, osušili se kao vinova loza, tiho i neprimetno.