Po ovoj tački dnevnog reda se slažem sa Aneom..izgleda da smo odrasle u sličnom miljeu, imamo slična iskustva.

To je tačno, samo ako je roditelj umro onda je to činjenica i dete ne živi u procepu između roditelja koji se međusobno optužuju. Ne postavlja sebi pitanje zašto me je jedan roditelj napustio, zašto više voli neku tamo drugu osobu nego mene. Deca su prirodno programirana da sebe stavljaju u centar svemira. ona ne mogu da shvate kako su se mama i tata omrzli zbog preljube.

pa mogu i da se ne optuzuju medjusobno.. ja znam par brakova gde su ostali sjajni prijatelji i medjusobno se potpomazu i dalje se vole, ali na jedan drugaciji nacin.

Nije sporno. Cak razmisljam da je u tom slucaju "lakse" po dete. Nema ga\je pa ga nema. Ovako znas da je negde, ima drugo dete, drugu kucu...

JA ne znam za takve slucajeve , ali znam za slucajeve da covek ima tri - cetiri zene i sve se super slazu . U takvim primerima vidim ohrabrenje za opstanak naseg naroda .  

Naravno da jeste bolje(pod uslovom da su zaista kvalitetni roditelji) ali takodje niko ne moze da kaze da dete ne moze normalno da se vaspita jer nema oba roditelja iz nekog razloga

A i (nazalost) postoji mnogo slucajeva razvoda ili odsustva iz nekog razloga jednog roditelja i disfunkcionalnih porodica. Kada u tom slucaju roditelji ne bi mogli pravilno da vaspitavaju decu bili bismo u ogromnom problemu

I ja sam da je bolje razvesti se nego biti u lošem braku. Tužno je da se mnogo brakova završava, još tužnije je bilo nekada kada je razvod brak smatran nemoralnim i lošim. Ljudi, pre nego što se uzmu treba da utvrde par stvari, a jedna od njih je da li je ta osoba ona "prava" i da li je brak sa njom istrajan. Najveći sudija je naravno vreme. Iskreno, fascinantno mi je da su najkvalitetniji brakovi, oni koji nastanu posle kratkog vremenskog perioda (tipa mesec dana zabavljanja, ili manje) i da oni, bar ja što videh, najduže traju.

To ne vazi za cigane

Cesto se ljudi kriju, kriju senku ko zmija noge. Prava nije prava sve dok vas smrt ne rastavi. Cak i onda, mozda te jednostavno mrzelo da se razvedes...

Kažeš treba da pogledamo u trnje u tuđem oku, da vidimo da li je ta osoba prava. A da li treba povaditi balvane iz svog oka, potruditi se da budemo prava osoba? Mnogo je onih koji tražeći pravu osobu ne pogreše toliko koliko se sami pokažu kao pogrešni.

Još kažeš bolje je dobar razvod nego loš brak. A ja pitam koji je kriterium dobrog razvoda i lošeg braka. Jel moguće da neko bude tako naivan da misli ako u braku nije mogao da izbegne poplave sujete, sebičnosti i agresije izbeći će to u razvodu? Ha nemojmo se lagati. Ljudi ne postaju bolji razvodom, postaju gori. Da li se prvo treba potruditi da popravimo brak pre nego što ga pustimo niz vodu.

Ne postoji ljudska zajednica bez sukoba interesa, pa tako ni brak. U preduzeću se zna hijerarhija i finansijski interes pa ljudi drže jezik za zubima, zakopčan rajsferšlus i ruke iza leđa da ne počnui da se svađaju i ruketaju. A u braku se često zaboravlja na to, pa počnu da se dešavaju kuršlusi. Imam prijatelje koji su uspeli da poprave čak vrlo ozbiljne probleme u svojim brakovima. Prvi korak je dobra volja oba partnera da se menjaju i da rade na svom braku.

I možda je moja generacija nenormalna, možda je divlja i disfunkcionalna ali ne znam srećno razvedene civilizovane odnose sa srećnom decom. Znam pritajene frustracije, tempirane bombe, decu koja su postala ljudi sa problemima poverenja, funkcionisanja u vezi, sa visokim pritiskom i stavom zajebi matorce oni su dva kretena.