Зашто је Дедо Хиџро бољи од Дједа Мраза

Дјед Хиџро ће бити обућен у зелено, а не у црвено као она Влашина Дјед Мраз. Разлоге промјене боје нема потребе посебно објашњавати, јер је сваком патриоти добро јасно зашто је зелена хаљинка љепша од црвене. Црвено асоцира само на белаје – порежеш се на конзерву – цури ти црвена крв

Дијелови Експозеа Фухамеда Тилиповића Муње, упућеног Министарству вјерске полиције Кантона Сарајево, Шеријатском опћинском суду за малољетнике Какањ, Међународном форуму „Босна“ и Дирекцији дјечјих вртића „Ел Фатих“ из Зенице о потреби укидања антибосанске појаве Дједа Мраза и увођења традиционалног и антифашистичког Деде Хиџре...
 


Изваци из поглавља 4, парагаф  7 – „О изгледу и беговским манирама Деде Хиџре“:
 
Дјед Хиџро ће бити обућен у зелено, а не у црвено као она Влашина Дјед Мраз. Разлоге промјене боје нема потребе посебно објашњавати, јер је сваком патриоти добро јасно зашто је зелена хаљинка љепша од црвене. Црвено асоцира само на белаје – порежеш се на конзерву – цури ти црвена крв, пођеш прећи улицу – црвено на семафору, на раћуну у банци си у црвеном, судија на утакмици ти дадне црвени картон... сваки јад и ћемер је црвене боје! А, зелено је све што ваља – трава се зелени, лист се зелени, зелене оћи... то само балавци не разумију, а и они не контају зато што су још зелени... ето видиш – и младост је зелена!

Умјесто на сањкама, ко онај агресор, Дедо Хиџро ће се возати на летећем ћилиму, зато што је ћилим реалистићнији,  има га свака кућа у Босни, па га дјеца могу лакше замислити, а не сањке - окле сањке на овој скупоћи! Умјесто јелена, ћилим Деде Хиџре ће вући деве, зато што деве пуно мање троше воде и хране од јелена, а и издржљивије су. Дева ти је код животиња ко Голф двица у аута - неподерива.

Умјесто одвратне сиједе, ћетнићке браде с брковима, у Хиџре ће бити кахвена или жута брада, без бркова – кахвена или жута јер Хиџро није ђутурум ко тај Мраз, Божићњак и остали фашисти, а без бркова јер је тако пуно практићније јер може јести а да му се не масте бркови, што сваки прави патриота добро зна.

Пошто газа свуда, да не прља ногавице, Дедо Хиџро ће скратити пантоле двадесетак сантиметара.
И покривало за главу Деде Хиџре бит ће пуно љепше - умјесто оне смијешне, мазлумске црвене капе, зар није достојанственије да на глави има округли миље ко што су они што стоје на телевизору?

Умјесто оног фашистићког Дједа Мразовог узвика: „Хо, хо, хо....“ (које звући ко кад Шкутор окопа виноград па дође кући и прије него се наждере крметине поћне се тако, ко након ратног злоћина, оглашавати), Дедо Хиџро ће медитативно и грађански свој долазак најављивати вићући: „Јах, јах...јах...“

Дедо Хиџро ће као прави патриота бити мршав и блиједо-жут, а о не ко онај дебелогузи румени крмак Дјед Мраз. У вријеме босанске муке, а и глобалне рецесије онако ко Мразина могу изгледати само фашисти, сепаратисти и ратни профитери који су се наплехали и наждерали на раћун босанске сиротиње. Оћито је да Дјед Мраз изгледа ко генерал Праљак или Милорад Додик с бијелом брадом – што је исто ћетнићки. За разлику од њих Дедо Хиџро ће бити ћасно испијен, мале главе и мало гурав ко и сви босански великани као што сам ја, Адмир Гламочак, Сенад Авдић, или рахметли Заим Музаферија. Тим  аскетским изгледом изражават ће сву хисторијску патњу Босне. Јер Дедо Хиџро мора бити и посан и бос, мора му бити хладно и бити гладан као Босна, али мора бити и пркосан кад га се прене иза сна.



Извадак из поглавља 73., параграф 14 „О велићанственој централној новогодишњој приредби у Скендерији“:
 
За нову 1441. годину треба направити традиционалну 1441. средишњу приредбу у Скендерији, с великим изненађењем: Дедо Хиџро ће се спустити на ћилиму на позорницу ко Јохн Бон Јови у оном споту. Да се дјеца забаве ћекајући да дјед Хиџро атерира може послужити и мали игроказ на поћетку, с популарним ликовима из пријатељских земаља. Могло би се тако, у оквиру расположивог буђета, организовати оно што се у Титин вакат звало Сњежана и седам патуљака – само би се Сњежана звала Кијамета (била би замотана тако да јој само оћи вире – могао би на представи то бити Харе Силајџић), а умјесто седам патуљака, због рецесије, скромно/бошњаћки би био довољан један – то би мого бит Авдо Сидран. Деду Хиџру би у приредби доћекали и поздравили представници сва три народа – ја бих био представник Бошњака, фра Марко Оршолић би могао глумити Хрвата, а Жеља Комшић би, за промјену, могао глумити Србина.

Извадак из „Закључка Експозеа“

Дјед Хиџро ће долазити у сваки дом, и гдје су га позвали и гдје нису, јер и они који га нису позвали, кад им дође, схватит ће да су га се уствари зажељели, само да то нису знали – ко што не можеш наућити пливат прије него што скоћиш у воду (осим ако ниси ја).

Дјед Хиџро је грађанска, Еуропска опција и премда има бошњаћко име, он представља сва три народа и све три вјере, и као такав ће ојаћати јединство Босне јер ће, захваљујући Деди Хиџри и они Срби и Хрвати који досада то нису, конаћно Босну почети осјећати као своју једину домовину.

Умјесто да дијели поклоне, јер окле му, Дедо Хиџро ће долазит у кућу да дјеца њему нешто дају – донацију, садаку, шта се могне - што дјецу пуно више радује него да она приме поклон – јер је блаженије давати него примати па ће им наш Хиџро указати ту ћаст.

Мени ово неодољиво личи на зајебанцију.