Znaš li da sam se raspitivala za usvajanje  Nosila sam stvari mojih klinaca u jedan cetar za nezbrinutu decu i dođemo nas dvoje na ideju ' kako bi bilo.... ' .... Elem, papirologija, uslovi.... užas... makar tu... A šta i da žena sazna... jeste grozan osećaj, pretpostavljam, ali, nađe se način da popuniš taj nedostatak... Mene izluđuju, iskreno, one žene - nemam decu, daj mačku..... Naši kućni prijatelji, imaju usvojenu devojčicu... Veruj, da ne mogu da ti opišem onu ljubav koju oni njoj i ona njima pružaju     A genetski miks, može da se nadoknadi vašim načinom vaspitanja, bar većim delom : ))

Tačno...
Mada, situacija je kod nas u Srbiji komplikovana (bar koliko znam), te se na usvajanje čeka i po više godina.

Velika je nepravda to što neko ne može da ima decu, a želi, a sa druge strane, čujemo na sve strane za sve one monstruozne stvari koje neki roditelji rade svojoj deci.  A ove tete iz teme što ne žele da imaju decu - njihova stvar, i naravno da će ih osuditi one koje žele da ih imaju, jer je taj stav jedna veoma subjektivna i lična stvar.

Koliko se sećam.... da imaš sopstveni stambeni prostor obezbeđen, određenu prosečnu sumu po svakom članu porodice, da nemaš nikakvih zavada sa državom(kazne, dugovi, porezi itd.) , da ideš na njihov test roditeljstva, da ispotpisuješ silne papire za pravilnu negu deteta, (kao i potvrdu, ako već imaš dece, da ga nećeš odvajati od istih (?) ) Psihički test (to je tamo nešto iz tvoje oblasti), plus što prednost imaju roditelji koji ne mogu imati dece, zatim roditelji koji su već usvajali.... pa tek onda, roditelji koji imaju i mogu imati.... i tako dalje.... svašta...
da, pravo kažeš to.... pogledaj danas šta se sve dešava sa decom.... Ova bacila bebu u reku, ova uz pomoć ljubavnika ubila dete..... tužno.... ali jbg. svako svoje razloge ima.... 

To što je bilo i pre, ne umanjuje mu na značaju i nečovečnosti.

Da ... idiotizam ... a postoje gomile kretena koji nemaju ni9kakve uslove, a imaju po 6oro i više dece ...  i njima država ne može ništa, iako nemaju ni zaposlenje, skupljaju stari papir, i žive u karton naseljima .... i neće na Bežaniju, daleko im od centra ...

Ја сам имала велики страх да нећу моћи да имам децу. Страх је био неоснован, али сам мислила да ћу баш ја бити баксуз.
На моју велику срећу, све је било у реду, и рађање деце сам доживела као поклон судбине.

Ne mislim Srle, ali, sigurno nije bilo u ovolikoj meri, ili se makar nije toliko pričalo o tome.... sve i da jeste... lepo Bambi reče... No, bilo kako bilo.... nismo tu da sudimo, nije na nama, na žalost...

Ja sam uvek želela decu.

Šta znam, nisam imala neki panični strah ali bila sm vrlo mlada, samo 22 kad sam zatrudnela. Onda sam sebi postavila pitanje roditi ili abortirati. treća godina studija, mnogo razloga protiv rađanja. I tada sam shvatila da je rizik da mi se jednog dana ne ponovi materinstvo mnogo gori od svega ostalog na svetu. Da sam odbacila trudnoću verovatno bih strahovala godinama.

Ја сам са двадесет две била тешко дериште, тако да не знам шта бих урадила.