U Srbiji rade 22 verifikovana psihoanalitičara

Autor: Nevena Erac | 18.12.2007 - 06:48

Uprkos uvreženom mišljenju da je psihoanaliza dostupna samo onima sa dubljim novčanikom, iskustva beogradskih psihoanalitičara pokazuju da najveći broj pacijenata pripada srednjoj klasi, kao i da su među njima dve trećine žene. Jedan od razloga što žene češće odlaze kod psihoanalitičara krije se i u ovdašnjem mentlitetu, jer muškarci drugačije doživljavaju odlazak „na kauč“. U Srbiji sa verifikovanom diplomom rade 22 psihoanalitičara.

Na psihoanalize dolaze osobe koje se ne osećaju dovoljno srećnim. Terapije traju godinama i zadatak psihoanalitičara je da pomogne pacijentu da bude sposobniji za životnu borbu.
- Problem ne mora uvek da bude strah, dovoljno je da se čovek jednostavno oseća sputano. Jedna terapija psihoanalize traje 45 do 50 minuta, a uspešna je kod pacijenata koji su svesni da su sami delom odgovorni za svoje muke. To je ono što se zove sposobnost imperfekcije, kada osoba može da kaže - nije mi kriv ceo svet, ja sam kriv i ja treba to da ispravim. Ljudi najčešće imaju probleme na poslu. To što se sada zove mobing, za vreme samoupravljanja zvalo se međuljudski odnosi. Naravno da takav problem postoji na svakoj tački zemljine kugle, u svim kulturama, svim civilizacijama. Grupa zna da se okrene protiv nekog od svojih članova, iz raznoraznih razloga, koji najčešće nemaju mnogo veze sa realnošću. Grupa uzme nekog na zub neko vreme, pa se onda to promeni ili žrtva u jednom trenutku postane progonilac - kaže predsednik Beogradskog psihoanalitičkog društva, doktor Aleksandar Vučo.
Neophodno je da pacijenti, kako on kaže, imaju određene psihološke osobine da bi metoda psihoanalize bila uspešna, a najvažnija osobina je sposobnost posmatranja samoga sebe. Izlečenje nije svakom zagarantovano, kao i u svim drugim bolestima, tegobama i stanjima u ostalim oblastima medicine. Psihoanaliza je metod koji se radi bar tri puta nedeljno, pa jedan psihoanalitičar, koji ima privatnu praksu, ne može da ima mnogo pacijenata, obično između pet i deset. Radno vreme je osmočasovno, pa se pretpostavlja da za 40 sati rada može da uradi 30 sati psihoanalize. U državnim ustanovama psihoterapijske seanse traju 15 minuta i svaki pacijent može da dođe šest do sedam puta. Ovu normu lekari ne poštuju i uglavnom izlaze u susret pacijentima uvek kada im je to potrebno.

- Zemlje koje imaju više iskustva sa psihoanalizom već znaju da je razmera između uloženog i dobijenog novca isplativa, pa u okviru socijalnog osiguranja plaćaju pacijentima psihoanalizu tokom tri ili četiri godine. Istraživanja su pokazala da osobe koje prođu psihoanalizu postaju mnogo produktivnije i kreativnije, pa tako samim tim vrate novac koji je država uložila u njihovo lečenje. Najveće istraživanje te vrste uradilo je nemačko socijalno osiguranje - kaže Vučo.

Psihoanalitičara, uopšte u svetu (oko 11.000) i kod nas, ima malo, jer pored završenog fakulteta, osoba koja će se baviti ovim poslom mora i sama da bude analizirana, odnosno da odlazi na analize, koje traju najmanje četiri godine. Neophodno je da ima pod supervizijom najmanje dva slučaja koja leči i da završi određeno teorijsko obrazovanje za psihoanalitičara, što znači da je neophodno najmanje još šest godina.


Izvor: Blic