Bez svadje, molim.

Ne znam, ja sam poprilicno glupe izjave cula i od mnogih muskaraca, a pred nekim muskim glupostima u raspravama sam se milion puta povukla, jer su to gluposti epskih proporcija na koje nemas sta da kazes 
Dakle, nemojte bas da ste toliki smradovi i da govorite kako su zene najgluplje osobe na svetu a vi ste o, strasno inteligentni(napomena : ne, nisam feministkinja, miljama sam daleko od iste).

Sto se teme tice, apsolutno je nebitno, neka vlada ko god hoce, samo dok nije neko Ultimate zlo 

Žene su nešto najlepše na ovom svetu. One trebaju da budu podrška. Tako da je kvaliteteno "vladanje" moguće jedino simbiotički. Ni muškarac ni žena ne mogu optimalno vladati.

iskustvo je pokazalo da su najglasnije zagovornice emancipacije zene, "zena kao vladalac svetom", "zena moze sve sama", i ostalih sizofrenicnih budalastina - uglavnom zene koje nista ili slabo sta su postigle u zivotu, vec su bas naprotiv, vrlo upucene na muskarce (svoje oceve, supruge, mladice ili muske prijatelje) i bez njih otprilike ne bi ni postojali u ovome svetu .. njihova pomoc ma kakva ona bila njih je ucvrstila na nekom polozaju (koji nije nikakav specijalan polozaj, vec uglavnom sviranje kurcu za male pare) i sa tog polozaja one vriste kako su samostalne, jake i sposobne za ovaj zivot same samcijate ..

takodje je iskustvo pokazalo da su takve zene produkti nesredjenih supruznickih odnosa, veoma zatvoreni ili napadni tipovi, sa veoma losom komunikacijom sa muskom stranom porodice - ocem uglavnom i sastavni su deo nekih dugogodisnjih traljavih veza sa muskarcima koji su kompletno nesposobni ili nezainteresovani da se posvete bilo cemu u zivotu. Uglavnom lenjivci bez plana i cilja.

To je neka moja opservacija u poslednjih desetak godina, takvih zena posnajem .. tacno 12. I sve se uklapaju u nesto od ovoga gore sto sam navela, vecina ispunjava gotovo sve ove uslove.

Zene koje su zapravo zaista emancipovanje, koje su veoma samostalne, radne i vredne, bez obzira imaju li supruznike ili su samostalne, bez obzira imaju li decu i da li su samohrane majke.. uglavnom nemaju uopste ni vremena da razmisljaju o postojanju necega tako turobnog i sramotnog kao sto je "ja mogu sve sama i svi mi se sagnite" jer su i same svesne (ukoliko moraju sve same) koliko je to zajeban zivotni izbor ili strasna sudbina pod koju su potpale i vrlo rado bi se menjale sa prvom srecnom porodicnom zenom koja je vrlo upucena na svog muskarca i vrlo od njega zavisi u mnogim aspektima zajednickog zivota.

Tako da, meni je super zanimljivo da i ovde citam i inace u zivotu slusam zene koje se busaju u grudi, pljuju po muskarcima, ni jedan nije dobar, "svi su isti", "oni se i ovako nista ne pitaju" i slicne price .. jer znam da u realnosti te recenice iz njihovih usta zvuce kompletno drugacije .. a deima samo pokazuju koliko su smesno kontradiktorne same sebi. Turbo samo-obmanjivanje 

Plašim se afirmativnog odgovora. Šta će onda biti sa porodicom? Ko rađa? Ko vaspitava decu? Neke porodično tradicionalne vrednosti mislim da ne treba dirati. Ukoliko procenimo da su dobitne, a to već ne znam...

 

Sto sta ce onda biti sa porodicom? Nekako je logicno da se oba roditelja bave decom, porodicnim obavezama... itd itd itd... odnosno svim onim sto se podrazumeva pod porodicom. Ko radja? Zene i dalje. Decu vaspitavaju oba roditelja (uz pomoc baba, deda, tetaka, ujaka, striceva). Koje porodicno tradicionalne vrednosti ne treba dirati? Mozda da je zeni mesto pored sporeta? Da pegla konstantno mora da se nalazi u zenskim rukama? ... Da se razumemo, zena zaista (eventualno) mora da ostane zena. Medjutim, nista ne fali da i ona pojuri za sopstvenom karijerom i svim ostalim "sitnicama" koje su neophodne. Lepo je videti harmoniju i skladnost u braku... za takvo stanje je neophodno "zrtvovanje" obe strane.

u danasnjem vremenu je zena ravnopravna sa muskarcem jer i ona zaradjuje i daje kes za kucu i ima milion drugih obaveza isto kao i muskarac...kad se obaveze rasporede svako radi svoje a dolazi i do menjanja istih sa partnerom s vremena na vreme sto je sasvim normalno...tako da je ravnopravnost u vecini slucajeva bracnih zajednica...

Ne znam koliko imaš godina ni da li imaš dece. Kada deca porastu, kada shvatiš da si se istrošila, jureći za svojom karijerom (pa neka je i najuspešnija), a da deca nisu tamo gde su mogla biti, jer su ih čuvali ko je stigao i kad je stigao svako sa svojim životnim stavovima... onda pomisliš da je ženi mesto u kući. I sve češće sanjam onu prvu feministkinju koja je tražila ravnopravnost kako se vrti na ražnju. Jer, zahvaljujući njoj žena sada neprekidno radi i kažnjena je na večito čerečenje između: na poslu sam, a glava mi je kod kuće; kod kuće sam, a glava mi je na poslu; pored muža sam, a glava mi je na beogradskim ulicama i razmišljam gde sutra da parkiram; parkiram, a glava mi je pored muža... (ovo je sve blagi opis, pod uslovom da žena pored muža nema i ljubavnika, a muž ljubavnicu i pod uslovom da ima jedno dete;)
Stare vrednosti su: on lovac, ja lepa. Obrazovanje je dovoljno da dokaže ravnopravnost. Dakle, nisam glupa. Ovo sve pričam sa aspekta - ŽENA, ne - Ja, dakle to su moje pretpostavke na osnovu feminističkog iskustva i istorije. Sa starim vrednostima, dakle živeći prema "kako je Bog rekao" - žena koja je kod kuće, koja je obrazovana...   vaspitava uspešnu decu i živi u skladnom braku pored muškarca kojem je dovoljna jer je lepa (a lepa je jer je zadovoljna), pametna i SEXY. Bajka?
Koliki li ću gnev navući mojih sapatnica 

tako je ))))