Gost komentator
Zemlja Kalimera
Zlatko Čobović | 13. 01. 2010. - 00:02h | Komentara: 0

U Srbiji je 2009. apsolutno afirmisan recept kako da dobijete ono što niste dobili a pripada vam (plata, doprinosi) ili da nešto nećete a morali biste (da dajete račun, plaćate porez na stvarni prihod).

Ovako definisati cilj, organizovati se, okupiti u većem broju, naoružati hrabrošću, strpljenjem, blokirati život najmanje u jednom gradu, idealno - zaustaviti rad dela državne administracije. Kulturno, bez nasilja. Još ako Vladi bude autoritativno zaprećeno ozbiljnim međunarodnim institucijama, pre ili kasnije, makar i delimično, ona će izaći u susret zahtevima. Nateraće novokomponovane, bahate, bogate menadžere da isplate dugove radnicima ili će to čak država učiniti u njihovo ime! Ispuniće (na određeno vreme) zahteve 16.500 taksista. Možda i 7.000 advokata. Ni prvi ni drugi neće fiskalne kase, PDV, evidenciju prihoda, realno oporezivanje! Nezadovoljno je i 720 neizabranih sudija. Ni u jednom izboru ne mogu svi da budu zadovoljni. Neki nisu zaslužili (re)izbor, neki su oštećeni po profesionalnoj, neki po privatnoj, možda i partijskoj liniji, neki su kolateralna šteta.
S pravom bi ovakav lek protiv nezadovoljstva mogle da upotrebe i stotine hiljada otpuštenih radnika koji su debelo platili ceh loših privatizacija. Pa brojni penzioneri koji su svoje penzije pošteno odradili u punom radnom stažu, ali su im one mizerne jer je u višedecenijskom nakaradnom sistemu proćerdan njihov novac. Onda ljudi zbog odlaganja države da im denacionalizuje imovinu. Najzad, građani obmanuti brojnim stranačkim obećanjima... Mnogi. Srbija u tranziciji postala je zemlja Kalimera (bespomoćno pile iz crtanog filma koje ponavlja: to je nepravda). Načinom reagovanja na probleme, bilo egzistencijalne ili nastale iz finansijske obesti ili sujete, vlast pokazuje da je pravila greške i(li) tolerisala tuđe (a nije izvukla pouke), da se nije izborila s nasleđenim teškoćama i da nije imuna na drastična narodna korektivna sredstva. Opozicija, opet, skuplja poene raspaljujući vatru. Katkad je i u sprezi s nezadovoljnima. A Evropa? Prepustiće nam da svoj prljav veš sami operemo u sopstvenom dvorištu, a u EU uđemo, jednog lepog dana, čisti i uštirkani. Ako uspemo.

Izvor: Blic