Reši zeka, inače veliki pesimista, da usisa svoju rupu, ali nema usisivač. Zna da meda ima usisivač, ali misli: neće meni meda dati usisivać, zasto da idem da pitam medu da mi pozajmi usisivač, kad znam da mi ga nece dati, premišlja se tako i ipak krene do mede. Celim putem opet misli: Zašto sam ja uopšte krenuo kad znam da mi ga meda neće dati, ma bolje da ni ne pitam medu kad znam da mi neće dati usisivač... i tako on stigne do mede, pokuca na vrata i kad mu meda otvori zeka reče: Znaš šta medo, jebo te usisivač!