Maligdna oboljenja grlica materice

Anatomske i histoloske karakteristike grlica materice
Vrat materice ( cervix uteri ) je donji valjkasti deo materice dužine oko 3 cm. Pripojem gornjeg dela vagine oko njegove spoljne površine vrat materice je podeljen na dva dela : gornji supravaginalni - portio supravaginalis i donji deo - portio vaginalis ili grlić materice.
Na grliću materice razlikuju se dve usne prednja i zadnja , između kojih se nalazi spoljašnji materični otvor - ostium uteri, okruglastog oblika kod nerotkinja i pukotine promera 10-15 mm kod žena koje su rađale. Kanal grlića materice - canalis cervicis nastavlja se na ušće materice i dužine je oko 25 mm.
Grlić materice pokriven je pločasto - slojevitim epitelom debljine oko 0,5 mm koji je od vezivnog tkiva odvojen mrežom retikulinskih vlakana koja se naziva bazalna membrana. Epitel sadrži 15 - 20 redova ćelija koji se kreću iz dubine prema površini i nazivaju se : bazalni, parabazalni, intermedijarni, superficijelni i sloj deskvamacije.
Kanal grlića materice obložen je jednorednim cilindričnim epitelom. Ove ćelije imaju oklugra jedra smeštena u blizini baze ćelije i aktivno luče sluz. Cilindrični epitel nije gladak i u donjem delu kanala grlića materice pokriva mnogobrojne papile sastavljene od veziva.
Mesto gde se pločasto-slojeviti i cilindrični epitel susreću naziva se skvamo - kolumnarna granica (SCJ). To je dinamička tačka koja retko ostaje na spoljašnjem ušću grlica materice i njen položaj se menja kao odgovor na hormonsku stimulaciju za vreme puberteta, trudnoće i menopauze. U ovim periodima dolazi do izlaska cilindričnog epitela izvan kanala na površinu grlića materice.
Cilindrični epitel na površini grlića materice podleže procesu metaplazije odnosno pretvaranja ili postepenog prelaska u pločasto -slojeviti epitel. U toku ovog procesa cilindrične ćelije se gube i zamenjuju ćelijama koje se diferentuju u zrele pločaste ćelije. Proces metaplazije napreduje postepeno od skvamo - kolumnarne granice prema unutrašnjosti kanala grlića materice preko resica cilindričnog epitela. Na ovaj način nastaje površina koja se zove zona transformacije (ZT).
Aktivna zona transformacije sa ranim metaplastičnim epitelom veoma je osetljiva na dejstvo različitih riziko-faktora koji mogu usloviti i podstaći transformaciju ćelija u displastične koje predstavljaju preteču nastanka karcinoma.

Epidemiologija i faktori rizika za nastanak malignih promena na grlicu materice
U ekonomski visoko razvijenim zemljama maligni tumori zauzimaju drugo mesto u strukturi smrtnosti pri čemu se više od 1/3 malignih tumora uspešno leči. Statistički podaci ukazuju na činjenicu da će početkom XXI veka svaki 4-i stanovnik Evrope u toku svog života oboleti od raka. Maligni tumor nastaje kao posledica aktivacije neoplastičnog programa ćelije ili gena koji omogućavaju autonomni rast, proliferaciju, invazivnost i pojavu metastaza.
Rak grlića materice je drugi po učestalosti karcinom ženskog genitalnog sistema. Učestalost invazivnog ili uznapredovalog karcinoma grlića materice se smanjuje a lokalizovanog ¨ in situ ¨ oblika se povećava za 2 % godišnje sa pomakom prema mladim starosnim grupama žena. Od raka grlića materice svake godine na teritoriji Srbije oboli oko 2200 žena a umire oko 650.
Epidemiološka zapažanja vezana za rak grlića materice datiraju još iz XIX veka kada je uočeno da se oboljenje češće pojavljuje kod prostitutki a retko kod časnih sestara i monahinja. U stručnoj literaturi navodi se preko 20 različitih faktora rizika za nastanak karcinoma grlića materice među kojima se izdvaja grupa najznačajnijih :
- rano stupanje u polne odnose
- velik broj seksualnih partnera
- infekcija humanim papiloma virusima ( HPV ) organa donjeg genitalnog trakta
- hronične infekcije genitalnih organa
- nizak socioekonomski status
- pušenje
- izbegavanje ginekoloških kontrola i Papanikolau briseva.

Intraepitelijalne neoplazije - promene koje prethode nastanku raka grlica materice
Rak grlića materice razvija se polako u periodu od 2-10 godina i po pravilu mu prethode ¨prekancerozna stanja¨ koja se stručno zovu intraepitelijalne neoplazije . Kod kasnijih uznapredovalih ili invazivnih stadijuma izlečenje se može očekivati kod 30 % bolesnica. Izbegavanje i uklanjanje riziko-faktora , redovni kontrolni ginekološki pregledi sa uzimanjem Papanikolau brisa 1 x svake 2 godine kao i rana dijagnostika i lečenje prekanceroznih stanja predstavljaju najvažnije preventivne mere u nastanku raka grlića materice.
Prekancerozne promene pločasto-slojevitog epitela koje prethode nastanku raka grlića materice dugi niz godina bile su poznate pod nazivom displazije i karcinom in situ. Naziv displazija prvi put je upotrebio Reegan 1953 godine. Ubrzo zatim uvedena je i podela na 3 stepena : blagu, umerenu i tešku displaziju. Osnovni problem ove terminologije je u tome što označava karcinom in situ kao teže oboljenje od displazije. Posledice se ogledaju u tome da su neke pacijentkinje nepotrebno agresivnije lečene dok su druge ostale bez nedovoljno opsežne hirurške terapije.
      Termin intraepitelijalna neoplazija uveden je u kliničku praksu 1970 godine sa ciljem da objedini kontinuitet procesa koji se odvija u epitelu od najblažeg do najtežeg stepena. Podela na stepene od I - III u vezi je sa debljinom epitela koji zahvataju atipične ćelije ( hiperhromatična jedra, povečanje odnosa jedro-citoplazma ćelije ). Ovi stepeni označavaju se kao CIN - cervikalna intraepitelijalna neoplazija prvog I - zahvaćena donja 1/3 epitela, drugog II - zahvaćene donje 2/3 epitela i treceg III stepena - zahvaćena čitava debljina epitela . CIN III obuhvata ranije korišćene termine : displazija teškog stepena i karcinom in situ. Sve ove promene su preinvazivne jer je granica izmedu epitela i tkiva grlica materice - bazalna membrana - očuvana.
     Podaci dobijeni novijim molekularnim istraživanjima ukazuju da postoje 2 a ne 3 oblika cervikalne intraepitelijalne neoplazije ili CIN-a. Tako je 1988 godine predložena nova citološka terminologija koja se naziva Bethesda sistem (TBS). Ona svrstava CIN 1 i polne bradavice - kondilome u celinu koja se zove skvamozna intraepitelijalna lezija niskog stepena - Low grade SIL a promene tipa CIN 2 i CIN 3 u drugi entitet ili skvamoznu intraepitelijalnu neoplaziju visokog stepena - High grade SIL.


Klasifikacija premalignih promena grlića materice

Uloga humanih papiloma virusa (HPV) u nastanku karcinoma grlica materice
Prema saznanjima kojima danas raspolažemo možemo reći da su karcinom grlića materice i njegovi prekurzori intraepitelijalne neoplazije CIN ili SIL, uzrokovani infektivnim agensom. Zur Hausen je 1977 godine prvi postavio hipotezu da su HPV uzročnici ovih oboljenja što je kasnije potvrđeno molekularno-biološkim ispitivanjima putem kojih su delovi virusne DNK identifikovani u genomu maligne ćelije. Delovi ovog virusnog genoma ili sekvence su zapravo proteini oznaceni kao E-6 i E-7. Oni inaktiviraju tumor supresor gene, proteine P - 53 i P - Rb, što rezultuje gubitkom kontrole rasta ćelije. Za početak bolesti neophodno je postojanje 2 uslova : patološke promene na grliću materice najčešce u vidu metaplazije koja predstavlja ulazno mesto za delove kancerogenog agensa i onkogene tipove HPV.

Do danas je otkriveno preko 90 razlicitih tipova HPV od kojih 22 tipa mogu izazvati promene na genitalnim organima žene. Prema onkogenom potencijalu, odnosno težini promena koje uzrokuju, humani papiloma virusi mogu se podeliti na 3 grupe :

- HPV sa niskim onkogenim potencijalom ( tip 6, 11 )
- HPV sa umerenim onkogenim potencijalom ( tip 31, 33, 35, 51, 52 )
- HPV sa visokim onkogenim potencijalom ( tip 16 i 18 )

U zavisnosti od metode koja se koristi u identifikaciji, prisustvo različitih tipova HPV evidentirano je u oko 90 % uzoraka intraepitelijalnih neoplazija i karcinoma grlića materice. U prilog potvrde da su HPV vodeći uzročnici raka grlića materice svedoče ispitivanja sprovedena na 1000 uzoraka karcinoma cerviksa iz 22 različite zemlje putem ¨ PCR ¨ metode. Prisustvo HPV-DNA potvrdeno je u 93 % ispitanih uzoraka a HPV tip 16 kao dominantan onkogeni tip virusa u 50 % pozitivnih nalaza.
Proučavanje HPV je veoma otežano jer se ne mogu kultivisati na standardnim virusološkim podlogama. U odsustvu kliničkih znakova bolesti prisustvo infekcije se teško može dokazati. Prenos infekcije ostvaruje se direktnim kontaktom sa inficiranom osobom koja ima kožne promene, seksualnim kontaktom i u toku porođaja. Prenos putem krvi do sada nije zabeležen. Inkubacioni period posle infekcije koji prethodi pojavi genitalnih promena traje od 3 nedelje do 8 meseci , u proseku 1-3 meseca. Glavni izvor infekcije su subkliničke nemanifestne promene koje se ne vide golim okom. Genitalna infekcija javlja se posle direktnog kontakta sa inficiranim epitelom a prenos je posebno olakšan ako osoba ima više seksualnih partnera. Spermatozoidi i srednji deo uretre - izvodne mokracne cevi , predstavljaju rezervoar za HPV. U toku vaginalnog porođaja može da se ostvari infekcija kod novorođenog deteta sa HPV 6 ili 11 i da izazove papilome larinksa .

Skrinig i druge dijagnosticke metode u dijagnostici karcinoma grlica materice
U dijagnostici malignih promena uzima se citološki bris sa površine i iz kanala grlića materice koji predstavlja ¨skrinig¨ test za rano otkrivanje ćelijskih promena koje prethode karcinomu. Materijal se odmah fiksira a potom se pristupa bojenju po metodi Papanikolau. Posle bojenja sledi mikroskopska analiza čija se konačna ocena zasniva na morfološkim osobinama ćelija i celokupnom utisku koju pruža razmaz. Uzimanje brisa je bezbolno i traje veoma kratko. Svaka polno aktivna žena posle 17 -e godine trebalo bi barem 1 x svake 2 godine da prekontroliše Papanikolau bris.
    Za uspešan pregled citološkog preparata po metodi Papanikolau neophodno je tehnički ispravno uzimanje brisa što uključuje dovoljan broj ćelija koje omogućavaju verodostojnu analizu. Papanikolau bris treba uzeti 5 - 7 dana posle seksualne apstinencije odnosno menstruacije a pre uzimanja brisa zabranjena su vaginalna ispiranja u cilju obezbeđenja dovoljnog broja ćelija. Citolog koji vrši pregled dužan je da u slučaju nedovoljnog broja ćelija za analizu vrati preparat na ponovno uzimanje. Procenat lažnih rezultata na teritoriji Srbije iznosi oko 30 %.
Citološki izveštaji saopštavaju se u formi opisa preparata pri cemu se koristi Papanikolau klasifikacija koja se svrstava u 5 grupa.
    Papanikolau bris I i II grupa podrazumevaju uredan ili normalan nalaz. Grupa III je sumnjiv nalaz i zahteva lečenje eventualno prisutne upale grlića materice i kontrolu brisa kao i obavezan kolposkopski pregled. Ukoliko III grupa perzistira i pored lečenja ili su prisutne ¨sumnjive¨ kolposkopske slike potrebno je uzeti ciljanu biopsiju ili izvršiti kiretažu kanala grlića materice. Kada su prisutne IV ili V grupa indikovana je hitna biopsija. Primenom samo citološkog pregleda brisa sa grlića materice tačnost dijagnoze se postiže u 79 % slučajeva.
    Kolposkopski pregled grlića materice je uz citološki Papanikolau bris primarni ¨skrining¨ metod u dijagnostici karcinoma grlića materice. Tačnost kolposkopije kao samostalne metode je 87 % a u zajednici sa citologijom 98 %.
    Kolposkop je stereoskopski binokularni instrument kojim se pod uvećanjem 6 - 40 x posmatra sluzokoža grlića materice ali i ostalih organa donjeg dela genitalnog trakta - vulve i vagine. U rutinskoj primeni najviše se primenjuje uvećanje od 10 x a zeleni filter, kao dodatak, omogućava dijagnostiku finih promena na malim krvnim sudovima. Pre kolposkopskog pregleda površina koja se posmatra premazuje se sa 3-5 % rastvorom sirćetne kiseline ili 0,9 % fiziološkim rastvorom (NaCl). Kiselina dovodi do toga da tkivo nabubri, posebno abnormalni i cilindrični epitel, pa se lakše razlikuje od normalnog zdravog epitela. U primeni je čitav niz klasifikacija kolposkopskih nalaza a najviše se koristi Rimska klasifikacija iz 1990 godine koja sve kolposkopske slike deli u 5 grupa: normalan kolposkopski nalaz, abnormalni kolposkopski nalaz, kolposkopski sumnjiv invazivni karcinom, nezadovoljavajuci kolposkopski nalaz i raznovrsni kolposkopski nalazi. 
U kolposkopiskoj dijagnostici poseban znacaj pridaje se abnormalnom nalazu kao mogucem markeru za ¨intraepitelijalne neoplazije - CIN ili SIL ¨. Klasifikacija abnormalnih kolposkopskih nalaza posmatra odvojeno promene unutar i izvan transformacione zone i ukljucuje sledece :
- Aceto-white epitel (ravan ili mikropapilaran)
- Punktaciju
- Mozaik
- Leukoplakiju
- Jod negativan epitel
- Atipicna vaskularizacija
   
   U slučajevima kada je prisutan abnormalni kolposkopski nalaz koji je udružen sa III, IV ili V grupom Papanikolau citološkog brisa neophodno je uzeti bioptickin uzorak tkiva na patohistološku analizu u cilju potvrde ili isključenja CIN-a ili karcinoma grlića materice.
   Preostale dijagnostičke metode obuhvataju primenu ciljane biopsije pod kontrolom kolposkopa, kiretažu kanala grlića materice i dijagnostičku konizaciju. Definitivna dijagnoza karcinoma grlića materice i CIN-a postavlja se tek posle histološkog pregleda bioptičkih uzoraka uzetih sa sumnjivih mesta. Indikacija za biopsiju je III-V grupa Papanikolau brisa i prisustvo abnormalnih (sumnjivih) kolposkopskih slika. Biopsiji prethodi Šilerova proba koja se sastoji u premazivanje površine grlica materice 1 % Lugolovim rastvorom joda. Mehanizam dejstva joda je bojenje zdravog epitela koji sadrži glikogen tamno braon bojom. Efekat je prolazan i traje do 15 minuta i nema dejstva na cilindrične ćelije koje ne sadrže glikogen. Na ovaj način se označavaju svetla neobojena mesta koja karakterišu prisustvo izmenjenog epitela koji ne sadrži glikogen odakle se uzima biopsija. Ukoliko je promena lokalizovana unutar kanala grlića materice i nije dostupna vizuelnom ili kolposkopskom pregledu a nalaz Papanikolau brisa uzetog iz unutrašnjosti kanala je III-V grupa, potrebno je sprovesti kiretažu kanala grlića materice i pregledati dobijeni materijal. Najagresivnija dijagnosticka metoda je konizacija koja podrazumeva isecanje dela grlića materice u obliku ¨kupe¨ koja zadire u kanal i istovremeno obezbeđuje najadekvatniji materijal za postavljanje tačne dijagnoze. Konizacija se u terapijske svrhe radi u cilju lečenja CIN-a ali ima primenu i kao dijagnostička metoda. Istovremeno, ona predstvalja i najširu formu biopsije grlića materice.

Lecenje intraepitelijalnih neoplazija i karcinoma grlica materice

     Terapija promena koje prethode pojavi karcinoma grlica materiće ( CIN i SIL-a) zasniva se na savremenim shvatanjima etiologije i patogeneze ovih obolenja kao i relativno dugom periodu njihove evolucije što pruža dobre mogućnosti za rano otkrivanje i efikasno lecčenje.
Tretman CIN 1 ili L-SIL promena bazira se na rezultatima HPV tipizacije. Ako u promeni nije zabeleženo prisustvo humanih papiloma virusa ili su prisutni samo oni sa niskim onkogenim potencijalom ( tip 6/11) promenu treba redovno kontrolisati. Ovo se posebno odnosi na mlade starosne grupe žena koje nisu ili pak žele da rađaju jer se oko 40 % slučajeva ove promene spontano povlaće. Ako se u lezijama otkriju HPV visokog onkogenog potencijala (tip 16/18) njih treba odmah lečiti. Terapija CIN 2 i 3 odnosno H-SIL lezija sprovodi se odmah jer se one izuzetno retko spontano povlače i progrediraju prema karcinomu .
     Ako se, bez obzira na stepen težine promene, intraepitelijalne neoplazije ( CIN ili SIL ) otkriju u trudnoći potrebne su redovne kolposkopske kontrole svaka 2 meseca . Porođaj se može voditi vaginalnim putem a 6 nedelja posle ponavlja se kolposkopski i citološki Papanikolau pregled sa kontrolnom biopsijom. Izbor definitivnog terapijskog postupka vrši se na osnovu rezultata pregleda.
Cervikalne intraepitelijalne neoplazije ( CIN - SIL ) leče se operativnim tehnikama koje se dele u 2 grupe :
- Destruktivne tehnike kojima se u celini razara promena,
- Ekscizione tehnike kojima se odstranjuje deo grlića materice ili cela materica.

Izbor terapijske metode zavisi od histološkog stepena promene .

U destruktivne tehnike lecenja spadaju :
- Krioterapija
- Hladna koagulacija
- Elektrokoagulacija
- Laser vaporizacija

Ekscizione tehnike obuhvataju :
- Konizaciju nožem
- Konizaciju laserom
- Loop eksciziju
- Histerektomiju

Neoplazije tipa CIN 1 ili L-SIL lečimo destruktivnim metodama ukoliko je promena vidljiva u celini, ako ne ulazi u kanal grlića i nema sumnje na postojanje karcinoma i ukoliko postoje uslovi za redovno postoperativno praćenje. Promene tipa CIN 2 i 3 ili H-SIL leče se ekscizionim i retko destruktivnim tehnikama. Neophodno je da promena u celini bude otklonjena sa histološki potvrđenim negativnim ivicama na preparatu. Rizik ponovne pojave promene posle sprovedenog lečenja je velik ako promena nije otklonjena u celini odnosno ako nisu histološki potvrđene negativne ivice preparata. Ako je promena u celini otklonjena ili destruisana rizik od ponovnog javljanja iznosi oko 10 %.
    Procena raširenosti raka grlića materice vrši se na osnovu ginekološkog i rektalnog pregleda kao i uz pomoć pomoćnih dijagnostičkih metoda : CT-snimak ili MRI-magnetna rezonanca male karlice, ultrazvučni pregled bubrega, Rentgenski snimak pluća, cistoskopski pregled mokraćne bešike i rektosigmoidoskopski pregled debelog creva. Prema aktuelnoj klasifikaciji međunarodnog udruženja ginekologa-opstetričara (FIGO), proširenost bolesti označava se u stadijumima ( St ) od I do IV.
   Osnovni postupci u lečenju invazivnog ili uznapredovalog karcinoma grlića materice obuhvataju : konizaciju ( konicno isecanje ) grlića materice, histerektomiju (vadenje materice) i radikalnu histerektomiju sa odstranjenjem limfnih žlezda iz male karlice po metodi Wertheim-Meigs. U zavisnosti od dubine prodora maligne neoplazme, volumena tumora, uzrasta bolesnice i želje za rađanjem primenjuju se različite modifikacije ove osnovne ¨ hirurške šeme ¨. Prodor i širenje karcinoma izvan grlića materice na okolne organe u maloj karlici ( bocno vezivno tkivo, vagina, mokracna bešika, limfne žlezde ) kao i ponovna pojava tumora ( recidiva ) posle prvog hirurškog postupka leči se primenom zračne ili radioterapije kao samostalnog postupka ili u kombinaciji sa hirurškim zahvatima. U posebnim strogo određenim slučajevima dolazi u obzir primena veoma radikalnih operativnih zavata kada se hirurški odstrane svi organi male karlice ( egzenteracije ). U novije vreme sprovode se studije koje ispituju kratkotrajnu preoperativnu primenu kombinaovane cistostatske i zračne terapije kod početnog I B 2 stadijuma karcinoma grlića materice čiji je promer oko 4 cm u najvećem prečniku.

Metode prevencije
Metode ili postupci u prevenciji raka grlića materice obuhvataju uklanjanje ili svodenje na minimum postojećih faktora rizika za nastanak karcinoma. Najznačajniji postupci obuhvataju izbegavanje ranog stupanja u polne odnose ( do 18 god. ) i većeg broja seksualnih partnera, kontraceptivnu zaštitu primenom prezervativa, održavanje redovne seksualne higijene i lečenje prisutnih genitalnih infekcija. Posebno je bitno sprovođenje redovnih ginekoloških pregleda barem 1 x u 2 godine sa kolposkopskim pregledom i uzimanjem Papanikolau citološkog brisa. Neophodno je istovremeno lečenje svih prisutnih infekcija genitalnog trakta kod oba partnera.

Zakljucak
 * Intraepirtelijalne neoplazije ( CIN ili SIL ) prethode nastanku raka grlića materice od koga svake godine u Srbiji oboli preko 2000 žena.
 * Intraepitelijalne neoplazije i rak grlića materice u oko 90 % slucajeva uzrokovani su infekcijom humanim papiloma virusima .
 * Najznačajniji faktori rizika za nastanak raka grlica materice ukljucujuju : rano stupalnje u polne odnose, veći broj seksualnih partnera, infekciju sa HPV visokog onkogenog potencijala (tip 16/18) i izbegavanje redovnih ginekoloških pregleda.
 * Metode prevencije obuhvataju uklanjanje riziko-faktora i sprovodenje redovnih ginekoloških i kolposkopskih pregleda sa uzimanjem citološkog Papanikolau brisa svake 2 godine.
 * Rizik ponovne pojave bolesti na grliću materice posle potpunog lecenja CIN-a ili SIL-a iznosi 10 %.

Jake emocije mogu da poremete menstrualni ciklus

Da, istina je: patnja(ali ne samo ona ljubavna) i stres mogu da ubrzaju kazaljke biološkog časovnika koji reguliše menstrualni ciklus. Kraj ljubavne veze, gubitak drage osobe, tenzije na poslu i mnoge druge stresne situacijemogu da skrate ciklus sa uobičajnih 28 na 24 dana, pokazuju istraživanja objavljena u američkoj naučnoj reviji. Jak i dugotrajan stres, može izazvati čak i gubitak menstruacije. Takođe, prekookeanska putovanja, pa i dolazak proleća mogu poremetiti ciklus i prouzrokovati izostanak menstruacije. Klimatske promene predstavljaju stres za organizam, naročito kod metereopata. Srećom, poremećaj ciklusa izazvan vremenskim promenama ne traje duže od tridesetak dana i već narodnog meseca biološki časovnik se vraća u normalu, a ciklus stabilizuje.

Zašto dolazi do poremećaja biološkog ciklusa? Zbog »pobune hormona«. Stresne situacije, naime, pospešuju lučenje nekih hormona (kortizola, dopamina i prolaktina) a organizam to tumači kao upozorenje da trenutak nije povoljan za začetak novog života. Ta »poruka« stiže do hipotalamusa koji potom izdaje komandu za blokadu ovulacije. Hipotalamus je inače u direktnoj vezi sa limbičkim sistemom (delom mozga koji upravlja emocijama) što znači da je »dobro obavešten« o emotivnoj (ne)stabilnosti žene. Istovremeno on upravlja menstrualnim ciklusom delujući na hipofizu, žlezdu koja stimuliše proizvodnju estrogena i progesterona, hormona koji regulišu ciklus. Ukoliko se desi da organizam pošalje signal da iz nekog razloga nije spreman za oplodnju, hipotalamus blokira hipofizu izazivajući kašnjenje ili privremeni izostanak menstruacije.

Do poremećaja menstrualnog ciklusa može doći i zbog usporenog rada tiroidne žlezde. U tom slučaju, pojavljuju se i drugi simptomi koji ukazuju na hipotireozu, kao na primer: gojaznost, umor, suva koža, loše raspoloženje, iznenadni pad koncentracije, slabije pamćenje.

Lečenje
Ukoliko je do poremećaja ciklusa došlo zbog stresa, jedini lek jeste uspostavljanje psihofizičke ravnoteže. Unutrašnja napetost se može smanjiti vežbama za opuštanje, joga vežbama ili psihoterapijom. Ukoliko je ciklus stalno neredovan, treba zatražiti stručnu pomoć. Tek nakon ginekološkog pregleda i analize nivoa hormona, lekar može da preporuči odgovarajuću hormonalnu terapiju.

Uticaj semena na razvoj raka grlića materice

Razvoj raka grlića materice može da ubrza molekul koji se nalazi u semenoj tečnosti (spermi), sugeriše novo istraživanje naučnika britanskog Medical Research Councila. Oni su utvrdili da povišeni nivo prostaglandina podstiče rast tumora i na samoj materici.
U stručnom časopisu Endocrinology and Human Reproduction istraživači dodaju kako bi žene obolele od raka grlića materice i raka materice i one kojima preti obolevanje od tih oblika karcinoma trebalo da traže od svojih partnera da koriste kondome.

Nastanak raka grlića materice podstiče humani papiloma virus (HPV), a podaci pokazuju kako je to drugi najčešći oblik raka kod žena mlađih od 35 godina. Prostaglandin se prirodno javlja u ćelijama ženskih reproduktivnih organa, a deluje tako što reguliše njihov rast. Ćelije raka grlića maternice i raka materice imaju receptore za prostaglandin na svojoj površini, a novo istraživanje je pokazalo da dotok prostaglandina iz semene tečnosti povećava nivo komunikacije između ćelija, što na kraju ubrzava i rast tumora.

Vanmaterična trudnoća

Pod vanmateričnom trudnoćom podrazumevamo usađivanje i razvijanje oplođenog jajašca izvan materice, najčešće u jajovodima, a u vrlo retkim slučajevima negde u donjem trbuhu ili na jajniku.
Pošto ni jedno od ovih mesta ne pruža oplođenom jajašcu sve potrebne uslove za razvijanje, dolazi ranije ili kasnije do prekida trudnoće.

I kod vanmaterične trudnoće žena primeti da joj je izostala menstruacija, što je navodi da veruje kako je u drugom stanju. Katkada oseća i druge znake trudnoće, kao gađenje, jutarnje povraćanje, nesvesticu itd., ali u manjoj meri nego kod pravilne trudnoće. Obično dve do tri nedelje posle izostale menstruacije, katkada i kasnije, dolazi do raznih teškoća koje su jasni i ne sumnjivi znaci da nije bilo pravilne trudnoće i da je došlo do prekida vanmaterične trudnoće.
 
U tom slučaju žena iznenada oseti jak bol u donjem trbuhu, jako prebledi, često se onesvesti, puls (bilo) joj je slabo i ubrzano, povraća ili je muči na povraćanje. Iz polnih organa nastaje krvarenje, ali ne jako. Međutim, unutrašnje krvarenje, tj. krvarenje u trbušnu šupljinu koje nastaje usled prskanja krvnih sudova u jajovodu, može biti veoma obilno, tako da život žene dolazi u opasnost. Svi opisani znaci nastaju usled naglog i velikog gubitka krvi u trbušnoj šupljini.

Prekid vanmaterične trudnoće može da nastupi i postepenim stezanjem jajovoda. Žena oseća na mahove jače i slabije bolove, pomalo krvari, a znaci trudnoće, koje je eventualno u početku osećala, postepeno se gube. Krvarenje iz polnih organa proteže se duže vreme, isto tako i bolovi, koji katkad postepeno i uminu.
Pomoć u slučaju vanmaterične trudnoće može da pruži samo lekar, i to u bolnici. Zato ženu treba odmah bio dan ili noć preneti u bolnicu, naročito ako su jaki bolovi propraćeni ostalim znacima. Pri tom treba postupati veoma oprezno. Treba je uneti u kola i smestiti da leži, po hladnom vremenu dobro je pokriti i lagano, bez velikog truckanja voziti.

Uzroci trudnoće izvan materice su najčešće razne nepravilnosti na putu kojim oplođeno jajašce treba da prođe do materice. Nedovoljno razvijena, iskrivljena materica ili prirasli jajovodi, sa odebljalom, neravnom sluzokožom, mogu da budu zapreka da oplođeno jaje dođe u matericu. Ove nepravilnosti su najčešće posledice zapaljenja unutrašnjih polnih organa.

Trudnoća izvan materice može da se utvrdi i pre nego što nastupi prekid trudnoće, ili se bar može posumnjati da je u pitanju vanmaterična trudnoća. U tom slučaju žena mora biti stalno pod nadzorom lekara ili ako se sa sigurnošću utvrdi da postoji vanmaterična trudnoća, preduzima operacija pre nego što nastane unutrašnje i spoljnje krvarenje, tj. znaci prekida vanmaterične trudnoće. Na taj način sprečava se veliko unutrašnje krvarenje koje može biti smrtonosno za ženu.

Zbog toga svaka žena koja posle izostanka menstruacije počne da krvari i oseća bolove, ili primećuje da nema ostalih znakova trudnoće, ili su ti znaci slabiji nego kod drgih trudnoća, treba odmah da potraži pomoć od lekara. U ovom slučaju to je jedini način da se spreči velika opasnost koja preti ženi sa vanmateričnom trudnoćom.

HPV, pušenje i karcinom grlića materice

Karcinom grlića meaterice je ginekološko maligno oboljenje. Razvija se na grliću materice, na barijeri izmedju vagine i uterusa.

U svetu , to je druga po učestalosti maligna bolest sa približno 500 000 novih slučajeva karcinoma grlića materice dijagnostikovanih svake godine. U Evropi ima 60 000 novih i skoro 30 000 smrtnih slučajeva svake godine.

Danas se dosta toga zna o karcinomu grlića materice. Najvažnije, pokazano je da Humani Papilomavirus (HPV) je neophodan uzrok nastanka karcinoma cerviksa. To znači da se karcinom grlića materice neće razviti u odsustvu infekcije odredjenim tipovima Humanih Papilomavirusa.Medjutim, najveći broj ovih infekcija će se otlkloniti spontano bez ikakvih problema. Samo mali broj će perzistirati, i eventualno progredirati u cervikalni karcinom. Dodatni faktori koji su potrebni da bi se progresija desila do skoro nisu bili poznati, tek je jednom novijom studijom pronađeno da pušenje uz Humanih Papiloma virus povećava šanse za oboljevanje od ove teške bolesti.

Žene koje puše više od 10 cigareta dnevno i nose Humani Papiloma virus imaju 14 puta veću verovatnoću da obole od kancera cerviksa u odnosu na žene koje su izrazitiji pušači ali nisu zaražene papiloma virusom. Žene pušači zaražene HPV imaju duplo veći rizik od kancera cerviksa od žena koje su zaražene HPV ali su nepušači.

Pokušavajući da objasne vezu između pušenja i infekcije Humanog papiloma virusa, tim naučnika koji je vodio ovu studiju je izjavio da je jedan od objašnjenja da štetne materije iz cigareta produžuju infekciju, virusi su istrajniji i ometaju lokalni imuni sistem da se bori i uništi određeni virus. Druga mogućnost je da oba i HPV i pušenje utiču na nivoe određenih citokina koji kontrolišu umnožavanje abnormalnih ćelija raka.

Jedno od objašnjenja je da interakcija između štetnih materija iz cigareta i HPV utiče na perzistentnost HPV infekcije verovatno zahvaljujući lokalizovanom ugušivanju imunog sistema. HPV i pušenje menjaju nivo određenih citokina koji su umešani u kontrolisanje abnormalnog rasta ćelija.

Izvor

Rana dijagnostika raka jajnika

Jedan od najvećih problema raka jajnika je prikrivena ćud bolesti koja otežava rano otkrivanje. No, je li bolest uistinu prikrivena ili je mi ne znamo prepoznati?

Dr. Barbara Goff je ginekološkinja koja priznaje da se do ne tako davno priklanjala tradicionalnom shvaćanju da se simptomi raka jajnika u najranijim stadijima ne mogu otkriti. Svoje je mišljenje promijenila prije par godina nakon nebrojenih razgovora s bolesnicama koje su joj rekla kako su sve odreda imale simptome na samom početku svoje bolesti.

"Razlog zašto je rano otkrivanje toliko važno počiva na činjenici da je šansa izliječenja kod ovih pacijentica 70 do 90 posto. To je jako velika razlika kad se usporede s grupom bolesnica kod kojih je bolest otkrivena u kasnijim stadijima i koje budu izliječene u samo 10 do 30 posto slučajeva. Ovo je otkriće za mene uistinu bilo šokantno," kaže dr. Goff, koja je upravo završila svoju treću studiju u kojoj je prikupila podatke od tisuća žena.

Rezultati njezinih studija omogućuju definiranje šest ranih simptoma bolesti: bol u maloj zdjelici ili trbuhu, napuhanost, povećanje trbuha i problemi povezani s konzumiranjem hrane, recimo brzo postizanje sitosti. Ovi su se simptomi pojavljivali barem 12 puta mjesečno i to unutar jedne godine. Barbara Goff kaže da je očitovanje ovih simptoma još uvijek samo pokazatelj da bi osoba mogla biti bolesna i nije dostatno za postavljanje dijagnoze.

Vrijednost njenog testa je otprilike jednaka vrijednosti jedinog laboratorijskog testa koji se trenutačno koristi za rano otkrivanje raka jajnika. "Važno je napomenuti da nas ne košta ništa bolesnicu pitati ima li neke od ovih simptoma. I ne samo da nas ništa ne košta nego je ovaj dijagnostički pristup bez bilo kakvog rizika, kad se usporedi s ostalim dijagnostičkim pristupima," kaže dr. Goff.

Pitali smo doktoricu Goff koji je slijedeći korak u nastojanju da se njen pristup ranom dijagnosticiranju približi bolesnicama? Rekla je da ga liječnici opće prakse moraju početi koristiti u svome radu i potvrditi njegovu točnost.

Rezultati ove studije objavljeni su u znanstvenom časopisu Cancer.

Izvor

12 minerala i vitamina za zdravlje žene
Zima je na pragu i svaka treća osoba pati od malodušnosti, malaksalosti. Naravno da hladnoća i kraći dani doprinose lošem raspoloženju, ali nisu uvek tome uzrok kiša, magla, nedostatak sunčeve svetlosti! Upravo sada neodostatak vitamina i minerala u organizmu može da uzrokuje jesenju melanholiju.
Zato je veoma bitan oprez u ishrani početkom hladnog vremenskog perioda. Instiktivno se hvatamo pre za masno i slatko, kako bismo napravili rezervu za hladne dane, umesto da to činimo obrocima sa dosta voća i povrća.

Prava i najbolja pomoć vašem zdravlju i vitalnosti krije se u zdravoj, raznovrsnoj ishrani bogatoj mineralima i vitaminima. Informisemo vas o 12 najvažnijih elemenata koje su važne za zdravlje žene, kako deluju i u kojim namirnicama se nalaze...

Vitamin A
Krvnim sudovima oka neophodan je vitamin A, koji je poznat još i kao retinol, jer on jača i poboljšava čulo vida. Imunitet služi za odbranu protiv virusa i bakterija, a ćelijma pomaže da se obnavljaju. Za njegovo jačanje dobar je vitamin A iz maslaca, tunjevine i piletine. Betakarotin je provitamin vitamina A, štiti od kancera i nalazi se u biljnim uljima.

Kompleks vitamina B
Jake nerve nemaju svi! Vitamini B kompleksa mogu da povećaju toleranciju kod stresa i nerviranja. Dobro raspoloženje pospešuje posebno B12. On utiče na moždanu fiziologiju, a i balzam je za dušu. Duhovni fitnes i energiju daruje nam vitamin B5. Ovi vitamini se nalaze u ribi, mesu i mleku.

Folna kiselina
Rast počinje u majčinoj utrobi. Folna kiselina učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i naslednih faktora. Pre i za vreme trudnoće trebalo bi napraviti veću zalihu folne kiseline. Nedostatak može izazvati poremećaje i spontani pobačaj. Želudac i creva imaju koristi od ove kiseline. Ima je u kupusu, spanaću i integralnim žitaricama.

Vitamin K
Kostima je posebno potreban ovaj vitamin. Utiče na izgradnju koštanih supstanci i obezbeđuje zdrav rast. On utiče i na  zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina može biti smrtonosan. Ima ga u zelenom povrću, mleku, žitaricama i morskim plodovima...

Vitamin D
Za varenje su odgovorna creva. Vitamin sunčevog zraka bitan je za korišćenje kalcijuma i fosfora iz hrane i pomaže bubrezima da filtrira te materije. Izgradnja kostiju moguća je zahvaljujući ovom vitaminu. Za stvaranje zuba bitan je takođe vitamin D. Stvara se u koži dejstvom sunca, ima ga u ribi, mlečnim proizvodima i jajima.

Biotin i cink
Koža, kosa i nokti postaju čvršći i lepši zahvaljujući biotinu. On opskrbljuje ćelije zdravim sumporom i oksalacetatom. Metabolizam je zahvaljujući njemu poboljšan. Izvori: orasi, žumanca, soja, i ovas. Cink je važan za obnovu ćelija i imuni sistem. Jedite povrće i žitarice!

Jod
Hormoni u štitnoj žlezdi se stvaraju pomoću joda. Težina, PMS, koža, kosa, rad srca, i još mnogo toga zavise od njega. Nedostatak dovodi do gušavosti i hormonskog disbalansa. Pate telo i duša, utiče na psihu. Važan je za izgradnju mišića, razmenu ugljenih hidrata i masti. Namirnice kao jodirana so, mleko, riba i morski plodovi obezbeđuju dovoljnu dnevnu količinu joda.

Vitamin C
Imunosistem jača askorbinska kiselina (vitamin C), koja pruža najbolju zaštitu od gripa i prehlada. Takođe lakše se opuštate uz dovoljno vitamina C. Jača krvne sudove i mišiće. Ne može se deponovati u organizmu. Dnevno treba pojesti porciju svežeg voća, ima ga u kiviju, limunu, pomorandžama, paprici, peršunu....

Magnezijum
Srce i krvotok ne mogu bez ovog minerala, jer obezbeđuje srčanom mišiću energiju i reguliše njegov ritam. Mišići se opuštaju pod njegovim dejstvom.
Izdašni izvori: orasi, pirinač, zeleno povrće i kiseli kupus.

Kalcijum
Čvrste kosti mogu biti samo ako imate dovoljno kalcijuma. Ovaj mineral praktično izgrađuje koštano tkivo, povećava gustinu kostiju i sprečava osteoporozu. I za zdrave zube veoma je bitan. Pomaže koagulaciju krvi i jača rad srca. Idealna dopuna je vitaminu D. Ima ga u mlečnim proizvodima, povrću i mineralnoj vodi.

Vitamin E
Zaštitu ćelija obezbeđuje ovaj jaki oksidans. Naziva se još i „kožni“ vitamin. Poboljšava iskorišćenost kiseonika u organizmu i štiti kožu i krvne sudove od slobodnih radikala. Zaštiti od tromboze i ateroskleroze doprinosi vitamin E. Hladno ceđena ulja bogata su vitaminom E.

Gvožđe
Za izgradnju crvenih krvnih zrnaca ovo je bitan mineral. Ćelijama poklanja više energije kroz potrošnju kiseonika i poboljšava metabolizam. Utiče na raspoloženje i radni elan i sprečava infekcije. Meso, zeleno povrće, mleko i mlečni proizvodi  sprečavaju malokrvnost, zamor i depresivnost.