K o l p o s k o p i j a(detaljniji pregled grlića materice)

 Praćenje anbornalnog Papa testa će zavisiti od abnormalnosti koje su uočene.
Manje abnormalnosti će obično biti praćene bilo ponavljanjem PA brisa ili HPV testiranjem (Humani papiloma virus).

 Ostale abnormalnosti će obično biti praćene detaljnijim pregledom grlića koji se naziva kolposkopija.Kolposkopski pregled je veoma sličan uzimanju PA testa, osim što se koristi i instrument nazvan kolposkop, kojim doktor može da pregleda Vaš cerviks pod uvećanjem. Kolposkopija ne dovodi do bilo kakve dodatne neprijatnosti, zbog toga što se kolposkop nalazi van vagine.

 Ukoliko se vidi bilo kakva abnormalnost na Vašem glirću tokom kolposkopije, mali uzorak tkiva (biopsija ili endocervikalna kiretaža) će se možda uzeti. Ovi uzorci tkiva se šalju u laboratoriju i pregledaju pod mikroskopom, kako bi se proverilo da li postoje bilo kakve abnormalne ćelije.Ovo je od pomoći poboljšanju tačnosti dijagnoze.

1. Biopsija

Biopisja podrazumeva uzimanje malog dela tkiva cerviksa. Većina žena oseća samo manju nelagodnost kada se uzima biopsija.

2. Endocervikalna kiretaža

Endocervikalna kiretaža podrazumeva uzimanje malog uzorka tkiva iz cervikalnog kanala primenom malog instumenta nalik na kašičicu koji se naziva kireta. Većina žena oseća samo blagu nelagodostu kada se uzima uzorak, a moguće je da dobijete i lokalnu anesteziju ukoliko je potrebno.


 Ukoliko ste imali kolposkopiju a nisu uzete biopsije, neće biti nikakvih promena.
Ako ste imali biopsiju ili endocervikalnu kiretažu, normalno je da nekoliko dana postoji oskudno krvavljenje. Možete koristiti uloške, ali ne bi trebalo da koristite tampone. Takođe ne bi trebalo da imate odnose nekoliko dana, dok krvavljenje ne prestane.

   Digitalna kolposklopija je nova metoda koja još više povećava dijagnostičku sigurnost. Zahvaljujući njoj moguće je putem PC-a (personalnog kompjutera )  nalaze ažurirati ali i putem telemetrije konsultovati ostale stručnjake i supervizore.
Time je kolposkopija još više učvrstila svoje mesto kao nezaobilazna metoda u ranom otkrivanju raka grlica materice.



   Anea hvala tebi na savetima 

Ciste na jajnicima

 Jajnici kod žena imaju dve funkcije da stvaraju zrela jajašca i proizvode hormone. Sadrže nezrela jajašca koja se razvijaju i sazrevaju tokom perioda polne zrelosti žene sve do menopauze.Svakog meseca sazri jedno, retko dva jajašca koji se odvajaju od jajnika i nalaze svoj put do Falopijeve tube, gde može da bude oplodeno ako do njega dospe spermatozoid.

 Druga uloga jajnika je stvaranje ženskih hormona estrogena i progesterona.

 Ciste se mogu razviti unutar jajnika, one predstavljaju šupljine ispunjene tecnošcu, cvrstom materijom ili kombinacijom obe i skoro su uvek benigne. Mogu se razviti tokom jednog meseca , a mogu da se rasprsnu i same od sebe nestanu ali kada dostignu vece razmere retko kad nestaju same.

Kakvi su simptomi kod ciste na jajnicima?

 Vecina žena koje imaju cistu ili ciste na jajnicima nemaju nikakve simptome pa su nesvesne njihovog prisustva. Može pojaviti bol u donjem delu stomaka ukoliko cista pukne, uvrne se ili se javi krvarenje unutar ciste. Ukoliko je cista velika može da vrši pritisak na bešiku ili creva, pa stvara nelagodnosti (cešce mokrenje i bol u stomaku) kao i bol tokom seksualnog odnosa.

 Ovarijalne ciste cesto daju simptome nekih drugih oboljenja ili stanja uticuci na organe smeštene u karlici. Nekada simptomi ciste na jajnicima mogu u stvari da budu rani simptomi raka jajnika. Ipak su ciste ceste kod žena izmedu 30 i 40-te godine života, dok je rak jajnika retko oboljenje od koga oboljevaju žene preko 50-te godine života.

 Dijagnostikuju se pregledom ultrazvukom i ginekološkim pregledom (vece ciste). Lecenje zavisi od velicine ciste, da li se nalazi samo na jednom ili oba jajnika, od neugodnosti koju nosi i starosti žene. Ukoliko sama ne nestane tokom nekoliko meseci ginekolog može da predloži otklanjanje ciste. Ciste se cesto otklanjaju laparaskopijom, mada se sve ciste ne mogu ukloniti na ovaj nacin.

  Ukoliko je potrebno da se otkloni citav jajnik to ne utice na normalan menstroalni ciklus i proizvodnju hormona.


 

Policistični jajnici

Definicija

 Sindrom policističnih jajnika je najčešća hormonska bolest u žena i najčešći uzrok izostanka ovulacije. Temeljna promena kod ove bolesti su cistični folikuli u kori jajnika, menstrualni ciklus bez ovulacije, retke menstruacije, neplodnost, pojačana dlakavost, opadanje kose, akne.
Naziv dolazi od izgleda jajnika na kojem se nalaze brojne ciste.

Učestalost

Na temelju današnjih dijagnostičkih kriterija procenjuje se kako 5-10% žena u plodnom razdoblju boluje od ove bolesti. Ultrazvučno se brojne ciste na jajniku nađu i češće, u čak 22 do 25% žena, ali žene nemaju uvijek ostale simptome koje prate ovaj sindrom pa se u tih preostalih 15% slučajeva govori o jajnicima nalik na policistične.

Rizici

Žene s policističnim jajnicima trebaju se pratiti, istraživati i lečiti ceo život jer je ova bolest povezana s nizom rizika:
 
- kasnija menopauza
- različita krvarenja iz materice
- spontani pobačaji su dva do tri puta češći
- anemija
- gojaznost
- poremećaj stepena masnoće u krvi
- bolesti srca i krvnih žila su 7 puta češće
- rizik od obolevanja od šećerne bolesti je 16% veći
- povišeni krvni pritisak se javlja kod 40% pacijentkinja
- 2-3 puta je veći rizik za obolevanje od raka endometrija i jajnika
- češće je potrebno odstranjenje materice (histerektomija)

Simptomi

 Sindrom policističnih jajnika osim promena na jajniku ogleda se i u poremecaju menstrualnog ciklusa i povišenim stepenom muških polnih hormona - androgena. Žene su pogođene neredovnim menstruacijama ili njihovim potpunim izostankom, javlja se neplodnost, nakupljanje masnog tkiva u trbušnoj regiji (muški tip debljine), pojačana dlakavost, akne, otpadanje kose, masna koža, povišen libido, povećanje klitorisa. Klinička slika može biti raznolika.
Sindrom je usko povezan s neosetljivošću na insulin, hormon gušterače, zbog čega je učestalije obolevanje od šećerne bolesti. Gojaznost udružena s ovim sindromom uvećava rizik od obolevanja od bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, raka endometrija (unutarnjeg sloja maternice) i dojki.

 

 

 

Izgled jajnika

  Jajnici su obično dvostruko veći od normalnih, napete sivobijele površine ispod koje se u kori nalaze cistice veličine 5 do 15 mm.
 
Dijagnoza
 
 Nalaz može biti vrlo šarolik i bolest se razlikuje kod pojedinih žena. Dijagnoza se postavlja kombinacijom kliničkih, ultrazvučnih i laboratorijskih nalaza hormona.

 Klinički nalazi obuhvataju informacije o simptomima žene, njenim predhodnim bolestima i naslednim bolestima te pregledom pacijentkinje.
 Na veliku verovatnost da se radi o bolesti policističnih jajnika ukazuje:
- početak bolesti oko puberteta
- poremećaj menstruacijskog ciklusa - smanjen broj menstruacija ili njihov izostanak
- policistični jajnici (jajnici s brojnim cistama) na ultrazvuku
- povišeni stepen muških polnih hormona (androgena)
- pojačana dlakavost
- povišeni stepen LH (luteotropnog hormona) koji se izlučuje iz hipofize
- povišeni stepen insulina, hormona koji izlučuje gušterača
- neosetljivost tkiva na insulin
- gojaznost
- povišeni stepen masnoće u krvi (lipoproteina i triglicerida)
- bolesti srca i krvnih sudova
   Za postavljanje dijagnoze policističnih jajnika danas se zlatnim standardom smatra ultrazvučni pregled. Transvaginalnim ultrazvukom (ultrazvučni pregled pri kojem se sonda ultrazvuka uvlači u vaginu ) vrlo se pouzdano mogu meriti i analizirati detalji u jajniku.

Kriteriji za ovaj sidrom su:
- volumen jajnika 2 do 3 puta veći nego normalno
- tunika (gusti vezivni sloj ispod kore jajnika) deblja za 50%
- ispod kore jajnika poput ogrlice raspoređene ciste, ima ih 8-10 ili više
- debela stroma (unutarnje tkivo jajnika u koji su ukopani folikuli iz kojih se razvijaju jajašca), 2 do 5 puta deblja
- stroma zauzima više od 30% jajnika


Jajnici nalik na policistične

Posebnu pažnju zaslužuju žene kod kojih je na ultrazvuku nađen znak policističnih jajnika, ali one nemaju drugih simptoma ove bolesti. Za njih (20-25% zdravih žena) se koristi naziv - jajnici nalik na policistične, odnosno polyscystic appearing ovaries (PAO). Trećina žena s takvim nalazom ima barem jedan muški polni hormon povišen. Iako zdrave, ove žene češće imaju neuredna krvarenja iz materice i smanjenu plodnost.
 
Lečenje

Pristupi lečenju su različiti jer se razlikuju i simptomi kod pojedinih žena.Velikoj većini žena je potreban stalni lekarskii nadzor jer bolest policističnih jajnika narušava zdravlje i izgled žene. Lečenje zavisi od simptoma, nalaza i želje pacijentkinje za djecom.

Glavne mere lečenja su:
- smanjenje telesne težine
- povećanje fizičke aktivnosti
- prestanak pušenja
- prestanak uzimanja alkohola
- uzimanje lekova
- hirurški zahvat

Smanjenje telesne težine je posebno važno jer je dokazano kako smanjenje mase od 5% može dovesti do normalizacije menstrualnog ciklusa, ponovne uspostave ovulacije, povećanja plodnosti i normalizacije poremećenih nalaza hormonalnih testova.

U lečenju lekovima postoji velik izbor koji zavisi od simptoma i nalaza:
- hormonske kontracepcijske tablete
- ciproteron acetat
- analozi GnRH, hormona koji se oslobađa u mozgu (iz hipotalamusa) i deluje na izlučivanje hormona hipofize
- lijekovi za kontrolu povećane tjelesne mase
- hormonsko nadomjesno liječenje
- diazoksid
- kortikosteroidi
- lekovi koji potiskuju delovanje muških polnih hormona - ciprotron aceteat, spironolakton, flutamid, finasterid
- lekovi koji pojačavaju osetljivost na insulin

Hirurške mogućnosti lečenja sindroma policističnih jajnika su:
- odstranjenje dela jajnika
- odstranjenje celog jajnika
- elektrokauterizacija jajnika - postupak gde se elektrodom spaljuje tkivo jajnika

Od svih nabrojanih metoda samo hirurško lečenje daje zadovoljavajuće rezultate.
Primena lekova daje kratkotrajne rezultate.
Mere za smanjenje telesne mase kojima bi se dugoročno održavala poželjna telesna masa najkvalitetnije su rešenje jer se njima dokazano smanjuju simptomi i normaliziraju nalazi.


 

Dismenorea - bolne menstroacije

 Menstroacija je prirodno, ciklicno, fiziološko krvarenje iz materice u doba polne zrelosti žene. Prilikom menstroalnog krvarenja odbacuje se sluzokoža materice pripremljena za trudnocu jer je jajašce ostalo neoplodeno i nabujala sluzokoža materice više nema svrhe.

 Menstroacija se pojavljuje kod devojaka u proseku oko 13-te godine, menstroalni ciklus traje izmedu 21 i 35 dana, samo menstrualno krvarenje traje 3 do 7 dana i žena tokom normalnog toka menstroacije gubi 60 ml krvi.Vecina žena nema vecih smetnji tokom menstroacije, nešto je slabija i brže se umara i može da ima lake bolove u karlici.

   Bolne menstroacije su veoma ceste a odlikuje ih bolovi u obliku grceva u donjem delu stomaka i karlicnom predelu koji se širi prema nogama i ledima. Može biti primarna i sekundarna.

 Bolovi su prouzrokovani prostaglandinima tokom ciklusa ovulacije. Raste nivo endometrijalnog prostaglandina tokom lutealne faze i faze krvarenja, koji prouzrokuju kontrakcije materice. Materica je po anatomskoj strukturi mišic i kao svi mišici ona se kontrahuje i opušta. Vecinu kontrakcija materice žena ne primecuje, ali snažne kontrakcije su bolne. Tokom snažnih kontrakcija, materica se grci ili previše snažno ili suviše cesto, prouzrokujuci kratkotrajne prekide snabdevanja materice krvlju, što ostavlja mišic bez kiseonika i to prouzrokuje bol.Sa bolovima mogu biti udruženi drugi simptomi kao što je mucnina, povracanje, diarea, glavobolja, osecaj slabosti. Simptomi po jacini mogu da variraju od menstroacije do menstroacije ali se javljaju u kontinutetu do kraja reproduktivnog života žene.

 Kod primarne dismenore-e, kontrakcije materice su normalne a uzrok je neki biološki faktor koji prouzrokuje grceve samo tokom menstroacije. Smatra se da su uzrok ovoj pojavi prostaglandini, supstance slicne hormonima, koje proizvodi tkivo materice i koji prouzrokuje jake kontrakcije mišica materice. Smatra se da ovoj pojavi doprinosi stres, debljina, zavisnost od nikotina, gradja žene i nasledni faktor.
Bol se obicno javlja kada pocne krvarenje i traje narednih 32 do 48 sati.
  Terapija kod primarne dismenore-e ukljucuje odmor, zagravanje donjeg dela stomaka i ledja, odgovarajucu ishranu, bavljenje aerobikom ili jogom i neke lekove. Ishranom treba unositi dovoljnu kolicinu kalcijuma (1000 mg. dnevno), 2 l. tecnosti dnevno a od pomoci može biti i svakodnevno unošenje 50 do 100mg. vitamina B6. Lekovi koji pomažu su ne stereoidni antizapaljenski lekovi, kao što je aspirin, ibuprofen ili slicni jaci lekovi koji su dostupni preko recepta.

  Hormonalna terapija bolnih menstroacija se bazira na uzimanju pilula za kontracepciju, koji sprecavaju ovulaciju i smanjuju debljinu zida materice, što kao rezultat ima smanjenu proizvodnju prostaglandina.

 Sekundarna dismenorea nastaje usled nekih oboljenja organa karlice. Obicno se javlja kod žena koje su imale normalne menstrualne periode a bolne menstroacije su se pojavile usled oboljenja materice, jajovoda i jajnika. Bol može da bude slican kao kod primarne dismenore-e ali za razliku od nje traje duže od perioda menstroacije a može se pojaviti i tokom drugih dana u mesecu. Najcešci uzroci su infekcije, adenomioza (benigne izrasline u tkivu zida materice), endometritis.
 Lecenje sekundarnog oblika dismenore-e zavisi od uzroka i odredjuje ga lekar.

Kada je seks bolno iskustvo

 U nekom trenutku u životu, vecina žena makar jednom doživi bolan seksualni odnos. U vecini slucajeva lekari tvrde da je takva nelagodnost prolazna, mada se u retkim slucajevima dešava da je nekim ženama to trajan problem. Ovakvu situaciju dalje komplikuje shvatanje vecine žena pa i nekih lekara da uvek treba kriviti neki emotivni problem. Žena kojoj se desi da joj je seksualno iskustvo bolno ne treba automatski da misli da je sve samo u njenoj glavi i da je situacija beznadežna. Eksperti smatraju da su zdravstveni faktori cešce uzrok.
 Najcešci uzrok bolnog seksualnog odnosa je nedovoljno seksualno uzbudenje. U trenutku kada je telo žene spremno za seks vagina se širi i dužina i širina, postaje vlažna što umanjuje trenje. U slucaju kada žena doživi bolno seksualno iskustvo iako je doživela puno seksualno uzbudenje trebalo bi da konsultuje svog ginekologa.
 Problem sa bolom je što on blokira seksualno uzbudenje, što izaziva bol ili neprijatnost tokom vodenja ljubavi. Kada žena doživi bolno iskustvo, pribojava se ponovnog doživljavanja bola, što smanjuje mogucnost seksualnog uzbudenja i tako se zatvara zacarani krug.

Tehnike koje pomažu:

- Opuštanje - ovo je najvažnija stvar, treba da ucinite bilo šta što vas opušta, možete se okupati, duboko disati.
- Poradite na vašim ljubavnim odnosima, morate da budete sigurni da van je um i srce spremno za seks isto kao i telo. Ako ste zbog necega nezadovoljni svojim partnerom, bitno je da to sa njim prvo rašcistite.
-Primenjujte vežbe koje jacaju mišice karlice, takve vežbe omogucavaju da genitalni organi budu bolje snabdeveni krvlju i cine vas spremnijom za seksualno uzbudenje.
- Probajte da koristite fantaziju, doveite sebe u raspoloženje okrecuci se svojim najdražim fantazijama.
- Uživajte u senzualnosti, dopustite da vaše telo uživa u zadovoljstvu koje donosi dodir.
- Srimulišite vaš simpaticki nervni sistem, vežbom, gledanjem horora...bilo cim što ubrzava rad srca, eksperti su utvrdili da 15 do 30 minuta kasnije ce te biti mnogo više raspoloženi za seks nego pre.

Kada treba konsultovati ginekologa?

Ukoliko ni jedna tehnika ne pomogne pa duži period imate nelagodnost ili bol tokom seksualnog odnosa, trebalo bi ta proverite kod vašeg ginekologa da ne postoji neko oboljenje koje je krivac za takvo stanje. Ginekolog ce postaviti sledeca pitanja:

- Da li osecate bol samo u predelu vagine ili je on dublji?
- Da li bol osecate samo sa jedne strane stomaka ili vas boli ceo?
- Da li imate bolove u donjem delu leda?
- Kako opisujete bol, kao dubok konstantan bol, ili vas pece, ili je oštar i probadajuci?
- Da li osecate bol samo tokom polnog odnosa ili bol ostaje i posle?
- Da li je osecaj bola razlicit u razlicitim periodima meseca ili je razlicit tokom primene razlicitih poza?

 Ukoliko se bol cesto pojavljuje u donjem delu stomaka ili zahvata samo jednu njegovu stranu, trebalo bi da posetite ginekologa kako bi om mogao da utvrdi da li se radi o nekom ginekološkom oboljenju kao što je: endometritis i vulvovaginitis, koje se lako lece.

  Imam 22 godine. Papanikolau test mi je tip II i sada treba da uradim biopsiju.Sta tacno pokazuje test Papanikolau a sta biopsija? Koji su najcesci uzroci upale grlica materice?

meni je vec godinama papatest II grupa i lekari smatraju to redovnim i normalnim nalazom, ne znam zasto bi samo na osnovu toga radili biopsiju.    Mozda uzimaju bris sa grlica al to nije biopsija.To je redovni deo kolposkopije i papa testa. Najcesci uzroci upale grlica materice - verovatno bakterije, virusi , gljivice - mada u to se bas ne razumem. 

Seks bez zaštite izaziva rak materice

Stupanje u seksualne odnose bez zaštite najriskantnije je za osobe kod kojih postoji nedijagnostikovana bolest materice ili cerviksa, jer kako tvrde britanski naučnici, hemijske materije iz sperme mogu podstaknuti razvoj karcinoma.
Rak materice godišnje pogađa 6.000 žena, dok ih 1.500 od njega i umire. Rak cerviksa, koji je inače izuzetno teško otkriti, pogađa oko 2.800, a ubija 1.000 žena.
Kod osoba koje ne obavljaju redovno ginekološke preglede postoji mogućnost postavljanja prekasne dijagnoze, što, naravno, povećava mogućnost neizlječenja i neizbježne smrti.
Nedavno sprovedena istraživanja dokazala su da sperma ima vrlo intenzivno delovanje na karcinom te ubrzava njegov razvoj. Lekari odgovornost pripisuju prostaglandinu, koji se ponaša kao hormon, a čija je visoka koncentracija detektovana upravo u spermi.
Prisutan je i u ženskim reproduktivnim organima, no njegova je zastupljenost u njima, u odnosu na spermu, manja za 1.000 puta.
"Seksualno aktivne žene trebaju insistirati da njihovi partneri koriste kondome kako ne bi bile izložene tolikoj količini prostaglandina, koji bi im itekako mogao naškoditi ako su već bolesne", rekao je voditelj istraživanja dr. Henry Jabbour.
Seks se već odavno dovodi u vezu s karcinomom cerviksa, koji se prenosi s čoveka na čoveka. Gotovo u svim ga se slučajevima dovodi u vezu s HPV (humani papilloma virus), koji se prenosi upravo seksualnim kontaktom.

Kondilomi - polne bradavice
( kondilomi, papilomi, warts, polne bradavice, HPV)

Sta su polno prenosive bolesti (STDs)?

Polno prenosiva-venericna bolest - STD (Sexually Transmitted Disease) je termin koji se odnosi na oboljenje dobijeno seksualnim kontaktom. Uzrocnici mogu biti bakterije, virusi, sicusni insekti ili paraziti. Najcesce polne bolesti su: hlamidija, gonoreja (triper), polne bradavice, genitalni herpes, negonokokni uretritis, trihomonas, bakterijski vaginitis, sida, sifilis, stidne vasi, suga, meki cir i hepatitis B. Prenose se bliskim kontaktom seksualnih partnera, a mogucnost zaraze preko kvake, daske wc solje i tvrdnje: "naslonio/la sam se" su prakticno neverovatne.

Koje su sanse da se zarazite polnom bolescu?

Ako ste mladi (15-24 god.), seksualno aktivni sa vise od jednog partnera i zivite u gradu u najrizicnijoj ste grupi da dobijete venericnu bolest. Cesto, nekriticno menjanje partnera i ne koriscenje prezervativa i drugih zastita vrtoglavo uvecavate sansu da se zarazite polnom bolescu. Lezbejke imaju manje sansi da dobiju polnu bolest jer se ona medju zenama teze prenosi, dok su homo, hetero i biseksualci skoro izjednaceni po sansama da dobiju STD.

Kako izbeci/leciti STD?

Najbolji nacin da se nosite sa polno prenosivom bolescu je da sprecite njeno dobijanje. Najbolja fizicka zastita su muski i zenski kondomi, a korisni su i dijafragma, kontraceptivni sundjer i cervikalna kapa, iako od njih prakticno samo kondom stiti potpuno ali pod idealnim uslovima i pri pravilnoj upotrebi. Za svaku promenu se obraca dermatovenerologu ili ginekologu. Sex se izbegava do potpunog izlecenja, partner se obavezno o svemu informise i svi sa kojima ste imali seksualni odnos. Ako ste izleceni od polne bolesti, istu ili drugu mozete opet dobiti, dakle niste imuni ako ste je jednom prelezali.

Condylomata acuminata - kondilomi

Kondilomi, papilomi, warts, polne bradavice, sve su imena za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. U senci smrtonosne SIDE, kondilomi se i ne pominju toliko i prilicno se malo o njima zna iako u novije vreme predstavljaju najcescu polnu bolest. Veoma su neprijatni zbog teskog lecenja, gotovo nemogucnosti da se potpuno uklone, kao i mogucnosti da predje u kancer. Preobrazaj kondiloma u rak grlica materice najcesci je kod zena kojima ova bolest i zadaje najvise problema zbog teske pristupacnosti bradavica za lecenje, inficiranosti kanala kroz koji prolazi beba i cinjenice da posto su kondilomi bezbolni dugo budu neprimeceni u dubini vagine. Homoseksualni muskarci dobijaju kondilome na penisu, anusu i donjem delu rektuma (dokle dospeva polni organ pri penetraciji). Lecenje rekatalnih kondiloma kod gay muskaraca je posebno neprijatno zbog mesta infekcije i eventualnog stida koji prezivljavaju pri dijagnostikovanju i lecenju oboljenja.

Izazivac infekcije - HPV

HPV (Humani Papiloma Virus) izaziva ovu bolest prijanjajuci za epitelne celije koze i sluzokoze najcesce stidnih regiona (vagine, anusa i penisa, redje koze testisa). Virus ceo svoj zivotni ciklus zavrsava na povrsini (sluzo)koze pa se ne moze dijagnostikovati analizom krvi. Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko razlicitih vrsta bradavica kod ljudi: kozne, plantarne, ravne i laringealne papilome a 30 izaziva polne kondilome. Klasifikovani su po brojevima i vecina je bezazlena po pitanju prelaza u rak.
HPV-16, 18, 31, i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne dok HPV-6 i 11 predstavljaju najcesce uzrocnike kondiloma, lako su uocljivi i ne izazivaju rak.Smatra se da prelaz kondiloma u rak zahteva prisustvo drugih stetnih faktora kao sto su zarazenost herpes simpleks virusom los imunoloski status i pusenje. Vreme inkubacije, dakle vreme od infekcije do pojave bradavice moze trajati od mesec do godinu dana.