Nemamo dovoljno klanica koje ispunjavaju potrebne standarde; vinari, po pravilu, ne poštuju postavljene norme; tehnologija nam nije na zavidnom nivou... Ovo su već opšta mesta u objašnjavanju zašto naša roba teško nalazi put na strana tržišta. Ova godina bi u tome trebalo da bude prelomna.
Pred Srbijom je 2009. važan zadatak: usvojiti zakone koji će omogućiti da naši proizvodi stignu do gotovo svih tržišta sveta.
Usvajanjem takozvanih evropskih standarda, od poljoprivrede do industrije, otvorićemo vrata i za zemlje izvan Evropske unije - sve one prihvataju normative Unije.
Do sada se Srbija nije pokazala preterano sposobnom da iskoristi šanse za povlašćenu prodaju na tržištu Unije, tržištu od 450 miliona ljudi. Nismo iskoristili od Brisela odobrene kvote za prodaju, po povlašćenim uslovima, ni za jednu grupu proizvoda.
Uz to, građani Srbije su obeshrabreni vestima da će svoje tradicionalne obrede ili navike morati da menjaju, a da nam, uz sve to, ”ta Evropa” stalno postavlja nove i nove uslove za članstvo.
- Slovačka, koja je od Nove godine postala i članica Evropske monetarne unije, odnosno uvela evro kao zvaničnu valutu, pravi je primer dobrog korišćenja kašnjenja njenog pridruživanja Uniji - kaže za ”Novosti” dr Ana Trbović, profesor na FEFA univerzitetu i stručnjak za evrointegracije.
- Oni su, u periodu zastoja svog pridruženja, dostigli druge zarad napretka svojih građana, dok naše političke vođe žrtvuju godine života ljudi koje predstavljaju baveći se međusobnim razmiricama.

Svinjokloj samo kontrolisan

Ono što u evrointegracijama građane najviše plaši jeste, zapravo, ulazak države u svakodnevicu svakog od nas.
U Srbiji se, očito, uživa u ritualu svinjokolja, koji kod nas, sem ekonomske, ima i socijalnu funkciju. Već i sama, davno lansirana, vest da će običaj da se svakog novembra, uz domaću ljutu, kolju svinje biti uskraćen kada Srbija uđe u evropsku porodicu, uzbudila je one koji žive na selu ili od sela. Reč je, međutim, samo o uvođenju standarda koji znači veću kontrolu prometa žive stoke i mesa. Namera je, zapravo, da se obezbedi bezbednost namirnica, ali i stočnog fonda. Tako danas evropski (a sutra će i srpski) stočari vode posebnu evidenciju o svakom grlu koje poseduju, ali i o načinu na koji ih hrane i vakcinišu.
Kada se sve ovo uradi, svinjokolj, kontrolisani, biće moguć.

Sir, kajmak i ajvar higijena!

Svi oni koji se danas bave pripremom i prodajom sira, kajmaka i ajvara moraće da ispune higijenske standarde koji bi garantovali da u njima nema štetnih materija. Ispunjavanje ovih pravila biće neophodno da neka od ovih vrsta robe uopšte uđe u lanac potrošnje. Jer, najveći broj dobavljača, prodavnica, hotela i restorana tražiće pri isporuci proizvoda dokaze o ispravnosti. Biće prinuđeni: neće moći da vrše promet onoga što nema definisano poreklo.

Gajenje biljaka, pesticidi

Količina zaštitnih sredstava koja se koriste pri gajenju biljaka biće, takođe, prilično ograničena ukoliko u toku ove godine Srbija zaista usvoji najavljena nova
pravila za uzgoj biljaka. Tako se više neće dešavati da poljoprivrednici gaje neke biljke za sebe, a druge za prodaju. Ubuduće će za robu koju proizvode dobijati sertifikate, ali samo ukoliko se dokaže da u njima nema štetnih materija.

Voće i povrće, blaža pravila

Promet voća i povrća doskora je u Uniji bio izrazito strog. Tako se, na primer, u prodaju nije smelo stavljati voće i povrće koje ne ispunjava standard čak i u pogledu veličine i oblika. Kada su shvatili da zbog ovoga proizvođači gube 30-40 odsto svoje proizvodnje, u Uniji su nedavno odlučili da ovo rigidno pravilo ukinu.
Interesantno, nekako se dogodilo da Hrvatska nekoliko dana ranije usvoji strogi evropski standard o izgledu voća i povrća, pa su tako naše komšije, istina ne dugo, bile strože od Brisela.

Udruživanje seljaka, obaveza za sve

Svi su izgledi da će seljaci u Srbiji morati da se slože i udruže, a sve kako bi opstali. Statistika kaže da je oko 90 odsto obradivih površina u Srbiji vlasništvo sitnih poljoprivrednika koji imaju do četiri hektara zemlje, dok prosečno evropsko gazdinstvo ima 35 hektara. Moraće, da bi im se proizvodnja isplatila, zajedno da nabavljaju repromaterijal, ali i da se okupe da bi svoje proizvode prodali. Tako će, bar to govori iskustvo drugih, postati deo grupacije koje primenjuju istu tehnologiju, pratiće šta od preparata smeju da koriste, a koja su, recimo, đubriva zabranjena. Takođe, poljoprivrednici će, ukoliko žele da prodaju svoju robu na tržištu, morati da se specijalizuju. Neće moći u isto vreme da budu i stočari i voćari i vinogradari.

Pristup fondovima, obuka neophodna

Trenutno imamo relativno ograničen pristup sredstvima EU, koja podrazumevaju manje projekte (ukupno 180-190 miliona evra godišnje).
- Značajna sredstva za kapitalne infrastrukturne projekte i reformu poljoprivrede ćemo dobiti tek kada postanemo zvanični kandidat - tvrdi dr Ana Trbović.
- Treba imati u vidu da druge države nisu uspele da iskoriste ta sredstva u potpunosti, odnosno, u prvim godinama povlačile su samo manji deo sredstava na koja su imale pravo zbog toga što nije bilo ljudi u administraciji i privredi koji su znali kako da pišu projektne zadatke i rukovode projektima. Mi ovu poruku ignorišemo i ne postoji organizovana obuka. Nismo pripremili ni privredu za povećanu konkurenciju, koja podrazumeva sniženje carine, iako se godinama zna da će do te liberalizacije doći...

Svaki seljak dobija kod

EU je poljoprivredu regulisala velikim brojem zakona i standarda. Tako, recimo, primena standarda EUROREPGEP znači da proizvodnja treba da bude kontrolisana od zemljišta do finalnog proizvoda. Svaki seljak dobija svoj kod i njegova roba je njime označena do prodaje. Tačno se zna ko je, u slučaju nekakvih problema sa bezbednošću proizvoda, za to odgovoran.
Oznaka ”hasap” već je obavezujuća za sve koji žele da izvoze hranu na tržište Unije, ali i u države koje su članica Svetske trgovinske organizacije. Ovaj sertifikat podrazumeva da je hrana proverena na sedam kritičnih tačaka proizvodnje.


Izvor: Novosti

Ali nece biti istog ukusa...  Mozda ce da bude i boljeg, ali nece imati dusu ta hrana... 

 

kažem ja svjetske sile nas pripremaju na invaziju vanzemaljaca...

Pa ništa novo, kod nas je ionako pomama uvek prednjačila nad pameću....danas je to EU i neki drugi glavni likovi,
a to što mi nemamo dovoljno ovoga drugoga da shvatimo da smo mi sami evropa to nam niko nije kriv.
I ko kaže da nam uopšte treba to u životu, otkad se uskladjujemo pod drugim(!), nikad nismo više bili
gladniji,siromašniji,nezadovoljniji,neljudskiji....pa možda je ta lažna projekcija i glavni krivac....
Razmislite....ako imate čime ako ne platiće naša deca...

Урбани београдски сељаци су се одрекли свињокоља и то нема везе са Е.У., већ са ценом већ обрађеног свињског меса који се може набавити у свим тајкунским продајним објектима.
Они су коначно схватили да им се не исплати да у некој Ново-београдској гарсоњери, кољу прасе у кади, шуре га дневној соби и суше на тераси.
Е сад шта чека село када је у питању борба са јефтином увозном храном, не знам.

ma nece biti nikakvih problema, dok mi udjemo u EU ima svinje da progovore pa ce njihovo ubijanje biti zabranjeno!

Ova direktiva na Balkanu (posebno u Srbiji) neće nikad da zaživi, ni za 1000 god. Mi smo ti bre posebna sorta...

Jesi li i ti gledao "Digitalni Andjeo" ? :>

Falim te bože...Krajnje je vreme i bilo... 

Jebote vecito pricaju o tome, kao da je nama u stvari zadovoljstvo sam taj cin klanja...