Na vrata jednog starijeg Beograđanina pozvonio je muškarac u pedesetim godinama, predstavljajući se kao novi komšija sa trećeg sprata. Penzioner željan društva pustio je pridošlicu, koji se predstavio kao lekar, u svoj stan.

Razgovor je tekao u prijateljskom raspoloženju i doktor je, onako uzgred, pomenuo svoje porodične probleme – dete koje treba da ide na ozbiljnu operaciju. Međutim, operacija košta, lekar je trenutno bez novca, ženin tekući račun blokiran, treba i para za gorivo, troškovi na sve strane.

Usamljeni penzioner osetio je priliku da bude koristan. Preturao je po svojoj glavi na koji način da ponudi svoju pomoć a da ne uvredi čoveka u nevolji. Lako su našli “zajednički jezik”, a još lakše je nevoljnik uzeo novac.

Epilog ove priče nalazi se među dosijeima u Odseku za suzbijanje prevara i falsifikata, a prevarant iza rešetaka, prenosi "Politika."

Na žalost ovakav slučaj nije redak. U našoj opšteprihvaćenoj prostodušnosti, bez veće provere, kao da se širom otvaraju kućna vrata lažnim doktorima, humanitarcima, čak i policajcima.

Kako kažu u policiji, na meti prevaranata su uglavnom starija lica, koja su po pravilu željna razgovora i nečije, makar i polusatne pažnje. Taman toliko je dovoljno da se čoveku razmekša srce i otvori novčanik.

Malo ko nije doživeo da mu na vrata stana banu “đubretari”, “humanitarci“, “aktivisti Crvenog krsta“, “izbeglice popaljenih kuća“, “majka čije dete boluje od neizlečive bolesti”.I šta onda, kako utvrditi da li je u pitanju iskrena muka ili profesionalac koji radi “na angro”.

Od ovakvih prevara nisu pošteđene čak ni javne ličnosti. Poznat je slučaj od pre dve godine kada je našeg proslavljenog košarkaša, Vlade Divca oštetio Dimitrije E.

Da podsetimo, Dimitrije je stupio u kontakt sa Divcem, lažno se predstavljajući kao otac Gerasim “sa namerom da sebi obezbedi protivpravnu imovinsku korist”. Lažni sveštenik je sakupljao “pomoć za nastradalu decu sa Kosova i Metohije”, a Divac, uveren da novac ide u humanitarne svrhe, pristao je na saradnju. Kada je posumnjao u istinitost cele priče obratio se policiji koja je nakon nekoliko dana prevaranta uhapsila.

Odgovor na pitanje kako se zaštititi od osoba koje se lažno predstavljaju najbolje znaju policajci: “Građanima se savetuje da budu oprezni u ovakvim situacijama. Ne treba da nasedaju na sentimentalne priče o bolesnoj deci, lažnim advokatima i lažnim mladoženjam. U slučajevima kad se traži finansijska pomoć za bolesne osobe moguće je proveriti istinitost u policijskoj stanici, jer je za prikupljanje iste neophodna posebna dozvola policije“, ističe Zoran Kovačević, šef Odseka za suzbijanje prevara i falsifikata.

Prevaranti su uglavnom ljudi između 40 i 50 godina, po pravilu su dobri psiholozi i u svom nastupu nisu nasilni.

“Osobe koje se lažno predstavljaju u većini slučajeva se kriju iza zanimanja koja ulivaju poverenje: doktor, advokat, sveštenik, radnici na berzi. Pre nekoliko godina imali smo slučaj da je čovek, predstavivši se kao pomoćnik ministra vera, zvao firmu koja se bavi prodajom bele tehnike da pomogne izbeglim licima sa Kosova i Metohije“, kaže Kovačević.

Za delo prevare zaprećena je novčana i kazna zatvora od šest do deset godina. Veličina kazne zavisi od štete koja je učinjena. Ukoliko je šteta manja od 15.000 dinara lice se ne goni po službenoj dužnosti, već se podnosi građanska tužba.

Izvor: MTS-Mondo

Ako ikada posumnjate u istinitost priče osoba koja traže novčanu pomoć, najbolje je da se pretvarate da i sami nemate novca, pa posle idite  u policijsku stanicu ili od drugog poverljivog izvora radi provere istinitosti te priče. Ne brinite, nećete ispasti sebični ni bezdušni, jer ni prevarant nema te osobine čim se koristi ljudskoj dobrodušnosti zarad sopstvenog profita 

Dobar savjet mada ova prica sa doktorm mi je bas onako vidis ti sta njemu padne na pamet majko moja jos kao komsija sa treceg pa ovo ono