ANĐELINA ŽOLI TRAŽI UKIDANJE REPUBLIKE SRPSKE!




Anđelina Žoli, glumica, rediteljka i ambasador UN, počela je da promoviše svoj film „U zemlji krvi i meda“, pa je specijalnu premijeru u Sarajevu zakazala za 17. februar, a u Beogradu za 23. Kako stvari stoje, Bošnjaci će uživati u Anđinom ostvarenju, dok će se retko koji Beograđanin odlučiti da odgleda novo holivudsko blaćenje Srba. Anđelina u filmu tvrdi da je u ratu u Bosni ubijeno 300.000 muslimana, a silovano 50.000 muslimanki?! Ali tu nije kraj naučnoj fantastici: glumica ima nameru da zatraži ukidanje Republike Srpske.

To otkriva Obrad Bubić, sekretar Saveza logoraša RS.
 - Poslala mi je poziv da prisustvujem pres konferenciji koju će u maju održati u Banjaluci sa izvesnim Arčibaldom Klajnom. Ona planira da se aktivira i da zatraži da se „kao genocidna tvorevina ukine Republika Srpska“! Sve ovo naručila je ekstremna islamska politika, da bi Srbi bili prikazani, normalno, kao zločinci, koljači, ubice i silovatelji. I da bi se predstavilo da su jedine žrtve muslimani, što je gnusna laž. Odgovorio sam da je to bruka i sramota i da je još gore to što promociju laži prave u Banjaluci! Ako misle da ruše ono što smo mi stekli krvlju, grdno su se prevarili! - kaže Bubić.

 U kabinetu predsednika RS Milorada Dodika rečeno nam je da zasad nemaju komentar.
 - Ne možemo komentarisati ono što se nije desilo. Sačekajmo tu konferenciju, pa ćemo videti - poručuju iz Dodikovog kabineta.

 Međutim, Petar Đokić, ministar za rad i boračko-invalidsku zaštitu RS, za Kurir kaže da je jasno da je na delu novi napad na RS.

 - Ali s novim pristupom! Anđelinu koriste kako bi i dalje atakovali na nas. Toga je bilo i biće. Počev od OHR i drugih međunarodnih organizacija, uvek im je cilj bio - da razvale RS, pa čak i da je ukinu. A sad, kad nisu uspeli, pokušavaju oprobanim metodama, preko umetnosti. Holivudski film trebalo bi da animira svetsku javnost i da Srbi opet budu na stubu srama. Ipak su to jalovi pokušaji, ali ćemo mi reagovati ako se budu iznosili lažni podaci. Kako je moguće da Srbi u sopstvenoj kući budu zločinci i agresori? Očigledno je da je Anđelina primila veliki novac da to uradi, da je sve orkestrirano!


Šta je sadržaj filma

 Na početku filma Ajla se sprema za sastanak sa srpskim policajcem. U sledećoj sceni oni plešu u sarajevskom noćnom klubu, kad eksplodira bomba, koja narušava mir u ovom multietničkom gradu. Bombu su, naravno, postavili Srbi.

 U sledećoj sceni žene odvlače u autobus, koji ih vodi u srpski kamp, gde ih siluju! Srpski policajac baca jednu od žena na haubu automobila i siluje je. Policajac grabi Ajlu da i nju siluje, ali ga zaustavlja Danijel, „njen“ Srbin, koji je štiti od silovanja i poručuje da nju niko ne sme da dotakne. Ajla preživljava tako što je zaključana u sobi u kojoj spava samo s Danijelom. Razlog zbog kojeg bi neko proveo ceo rat braneći ženu s kojom je imao samo jedan sastanak ostaje nepoznat.

 Istoričari: Fama o Indijancima s Balkana!

 Istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju za Kurir kaže da u Anđelininom filmu nema ničeg novog.

 - To je danak nasleđu i stereotipima iz 90-ih, ostaci zapadne propagande koji još ostavljaju posledice. Crno-bela slika nije se promenila pa i dalje vlada fama o dobrim i lošim momcima, kaubojima i Indijancima na Balkanu. Nisam ga gledao, ali po onome što čitam, vidim da film nije otišao dalje od toga. Možda je ideja bila dobra, ali izvedba nije. Isti je slučaj i s filmom „Nemoguća misija“ s Tomom Kruzom. Novo bi bilo da su ispitali postojeće stavove, ali ovo je samo produžetak kampanje - kaže Cvetković.

/Kurir/

Boze spasi nas kurve i Hrvata...

^
  

nemoj tako...nemoj...kažu da se jako uzbudila zbog tih silovanja. iz solidarnosti stalno drži led na veverici...

Taj film je totalni kiks... Verovatno ce ga pogledati par ljudi zato sto je u celoj prici Angelina ali nikada (pa verovatno nece ni sada) ni jedan film sa Srbima kao negativcima nije bio nesto uspesan. 

Ма само ако је због ње не укину.  

Ко њу уопште сxвата озбиљно, као глумицу редитељку    особу...  

biću retko vulgaran ali moram reći,kučka je kučka pa bila ona žena ili"žena"
verujem da je na obostrano zadovoljstvo,anđelina popuši nam qrac  

Ona ti je propagandna prostituka, nema veze s glumom, naduvana veličina. Morali su prvo stvoriti lik mega zvezde, najlepše žene planete, altruiste, humane usvojiteljice i sl. da bi onda preko tog lika plasirali političke pamflete širom planete. Ja se ne sećam nijedne njene rečenice ili gesta iz nekog filma. Uvek isti izraz lica, isti ton.  Ona je gora glumica od Milice Milše. Samo što Anđa može sutra otputovati u Afriku i pozvati na humanitarno bombardovanje Zimbabvea. Iako sama ne bi našla Afriku na karti Sveta ni iz 20 pokušaja, a ako joj pomaže Bred ni iz 40! Jedino po čemu je slična glumcima je to što se drži scenarija, ali u stvarnom životu, tj. ako poslodavac odluči da bude reditelj - biće, ako odluče da usvoji iguanu - usvojiće...ne bih se čudio da jednog dana postane papa!!! 

Sad bi kao nikad trebale da sevaju tuzbe ali mi smo banana drzava

Goran Kostić, glavni glumac u filmu Andželine Žoli
Ne optužujte nas, već one koji su zločine činili u naše ime
Gordana Golubović | 18. 12. 2011. - 19:00h |

- Ne opužujte nas koji smo snimali film o zločinima u Bosni, već one koji su te zločine činili u naše ime, poručuje u ekskluzivnom intervjuu za „Blic” glumac Goran Kostić, kome je Andželina Žoli poverila glavnu ulogu u filmu „U zemlji krvi i meda”.

Rođeni Sarajlija koji je glumačku diplomu stekao na Goldsmit koledžu u Londonu govori o ulozi koja za njega predstavlja profesionalni dobitak, o scenariju koji je izazvao velike polemike u srpskoj i bosanskoj javnosti, o saradnji sa Žolijevom i glumačkom ekipom s kojima je izneo tešku priču o stradanju žena tokom rata u Bosni i Hercegovini.

 - Možda je nezahvalno u ovom trenutku govoriti za srpske medije, jer tamošnja publika nije imala prilike da pogleda film. Ovaj projekat je od samog početka u Srbiji okarakterisan kao antisrpski, a u Bosni kao antibosanski. To predstavlja izvestan teret, ali, s druge strane, to je deo našeg balkanskog mentaliteta, da nešto unapred osudimo i stavimo mu etiketu anti-naše - kaže Kostić u razgovoru za „Blic”, vođenom nakon premijere filma „U zemlji krvi i meda” u Los Anđelesu.
"Nominacija za Zlatni globus je priznanje našem trudu"

Povodom nominacije filma „U zemlji krvi i meda” za najbolji film na stranom jeziku za nagradu Zlatni globus, Goran Kostić kaže: „To što smo u konkurenciji za ovu prestižnu nagradu za čitavu ekipu predstavlja određeno priznanje za trud koji smo uložili u stvaranje filma. Drago mi je da su ljudi koji odlučuju o nominacijama prepoznali univerzalni kvalitet filma. Takođe, nadam se da će svi dobri ljudi sa prostora bivše Jugoslavije umeti da cene hrabar pristup temi koja je bolna za sve nas".

- U osnovi filma je ljubavna drama između Ajle i Danijela, Bošnjakinje i Srbina koje rat razdvaja, pa opet spaja u logoru koji je pod njegovom komandom, a u kome je ona zarobljenica. Nismo se bavili time ko je sukob započeo, već kako rat pojedincima pruža šansu da ispolje svoju najveću prljavštinu. Lik Danijela kojeg tumačim napisan je upravo kao protivteža njima, jer on ima to ljudsko u sebi da ne može da ubije. Međutim, on se bori sa sopstvenim demonima, rastrzan je između osećanja ljubavi prema Ajli i svoje dužnosti kao oficira.
 

Film obiluje brutalnim scenama silovanja, a srpski vojnici su eksplicitno prikazani kao zločinci. Kakav je bio vaš odnos prema scenariju i šta je prelomilo da prihvatite ulogu Danijela?
- U poslednjih petnaest godina dosta filmova se bavilo tematikom rata na prostoru bivše Jugoslavije, a ovaj projekat zadire baš u srž tog sukoba. Rat u BiH je svakako bio najkrvaviji. Ne mogu se zatvarati oči pred činjenicom da su na tom području postojali logori gde su Bošnjakinje odvođene i silovane. Ta istina mene lično dotiče, i zbog svog porekla osetio sam potrebu da se uhvatim u koštac sa duhovima prošlosti, koliko god to bilo bolno. Jer, zbog nekih ljudi koji su izgubili moralni kompas, ili ga nikad nisu ni imali, svi ćemo nositi sramotu dok se vreme meri. Oni su svojim zlodelima uprljali sve nas.
 
Goran u filmu tumači srpskog oficira

Da li strepite od reakcija publike u Srbiji i BiH?
- Ne strepim, jer sam već pripremljen na to da će se naći oni koji će film proglasiti pristrasnim, neobjektivnim. Ja sam kao glumac pokušao da prenesem određenu poruku, a svi ti nezadovoljni neka troše svoju energiju i svoj dah na održavanje mira, kako se ovakvi zločini u budućnosti više ne bi događali.
 

Kao glavna zamerka Andželini Žoli, koja je pisala scenario i režirala film, navodi se to što se usudila da raskopava tuđe rane, a nije to uradila uz poštovanje žrtava kojih je bilo i na srpskoj strani. Koliko je Žolijeva bila spremna da prihvati sugestije srpskih i bosanskih glumaca?
- Prvog dana kad je Andželina Žoli došla na snimanje u Budimpeštu, rekla je da nam daje samo okosnicu priče, a da smo mi ti koji treba da izgradimo svoje karaktere. Uzimajući u obzir da je po scenariju u prvom planu zločin srpskih vojnika prema Bošnjakinjama, insistirali smo na tome da se ubace replike koje objašnjavaju šta je pojedine zločine iniciralo, ne da bi ih opravdalo, nego da se pokaže da sukobi na ovim prostorima vuku duboke korene, te da su za tragediju koja se dešavala u BiH odgovorne tri strane, podjednako srpska, bosanska i hrvatska. Andželina je bila vrlo otvorena za naše sugestije i pažljivo je slušala glumce, što je kvalitet koji retko koji reditelj ima.

 
Goran Kostić i Andželina na setu

Kakva je bila saradnja s glumcima iz našeg regiona?
- Svi smo funkcionisali kao dobro uigran ansambl. Bilo je zadovoljstvo raditi sa sjajnim glumica poput Zane Marjanović, Vanese Glođo, Radeta Šerbedžije, Nikole Đurička, Branka Đurića, Feđe Štukana, Ermina Brava, Gorana Jevtića… Iako su iskustva svakoga od njih bila drugačija tokom raspada zemlje, čistava ekipa došla je da pomogne da se izgrade davno porušeni mostovi, što i jeste osnovna dužnost svakog umetnika. Đuričko u filmu igra mog najboljeg prijatelja, a tokom snimanja to mi je postao i u privatnom životu. On poseduje te večne kvalitete koji se retko nalaze kod čoveka i umetnika, i svojim profesionalizmom najbolje predstavlja Beograd i Srbiju.
 

Kako je došlo do saradnje sa Andželinom Žoli i da li očekujete da vam učešće u holivudskoj produkciji bude odskočna daska u daljoj karijeri?
- Ulogu sam dobio uobičajeno, na audiciji. Međutim, nisam znao ko stoji iza čitavog projekta dok mi nije saopšteno da su mene odabrali. Tek onda me je Andželina nazvala, zakazali smo sastanak na kome smo popričali o ulozi i dogovorili se oko detalja. U trenutku kad sam kretao na audiciju, pozvala me je supruga Vanja, koja je u to vreme bila trudna sa našim trećim detetom, i saopštila mi da je sin Lazar požurio da se rodi, da je sve u redu i da ne brinem.

Otišao sam na audiciju sa neverovatnom energijom, koju čovek verovatno oseća samo u trenutku kada dobije dete. Sinu smo dali nadimak Laki, jer mi je doneo sreću da radim projekat koji predstavlja veliki profesionalni dobitak i koji će mi, nadam se, otvoriti vrata velikih filmskih studija.
-----------------------------------------------------
Šta reći?
prodao se buraz, misli da će ga u Holivud primiti jer se dodvorio. Neć bato ipušio si ti kao glumac.