Posle više od pola veka formirana Lekarska komora, koja će izdavati licence doktorima
Zbog greške lekari gube dozvolu za rad

Srbija je konačno dobila Lekarsku komoru. Njena najvažnija funkcija biće izdavanje licenci lekarima, koje će biti oduzimane ukoliko se utvrdi profesionalna greška.

Posle pola veka Lekarska komora Srbije je dobila svoj statut - dokument kojim se uređuje rad komore kao obavezne, nezavisne i profesionalne organizacije lekara i on stupa na snagu danas.

Komora će pre svega izdavati licence lekarima - one se izdaju na sedam godina, nakon čega se obnavljaju, a mogu biti oduzete ako se utvrdi profesionalna greška i ako tako odluči Vrhovni sud časti komore. Svi lekari moraju da budu članovi Komore i da poseduju licence, a prema objavljenom statutu, lekar čiji je zahtev za upis u Imenik i izdavanje licence usvojen dužan je da u roku od 30 dana položi zakletvu.

- U statutu su lekarske greške definisane kao opšti pravni okvir. Potrebno je sada doneti pravilnik i o tome. Međutim, razlikuju se greške, pa tako postoje lake, srednje teške i teške lekarske greške. Za laku grešku lekar samo plaća kaznu, za srednje tešku privremeno se oduzima licenca i plaća se kazna, a za tešku grešku licenca može da se oduzme i trajno - objašnjava za „Blic“ dr Miljko Pejić, član radne grupe za izradu statuta Lekarske komore.

Zakon daje javna ovlašćenja komorama u izdavanju licenci, koje će posle sedam godina, ako lekar ispuni sve što se od njega zahteva, biti relicencirane.

Način na koji će se licenca obnavljati propisaće Komora. Iskustva iz drugih zemalja su takva da se licenca izdaje na period od sedam godina. U tom periodu zdravstveni radnik je dužan da sakupi određeni broj poena. Poeni se dobijaju tako što Komora napiše spisak stručnih usavršavanja, kongresa, simpozijuma, a svaki od njih nosi određeni broj poena. Za sedam godina skupe se poeni. U Sloveniji, međutim, postoji druga mogućnost. Ukoliko lekar za sedam godina nije želeo da poseti nijedan kongres, ima mogućnost da popuni test. Ako ni test ne želi da popuni, onda je obavezan da ide mesec dana na neku kliniku da osveži i usavrši svoje znanje. Ako ni to ne želi, onda gubi dozvolu za samostalni rad.

Kako je ranije rekao za „Blic“ dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, uvođenjem licenci pacijenti dobijaju veću zaštitu od neodgovornih predstavnika lekarske struke. S druge strane, lekari će se obavezati da permanentno rade, uče i usavršavaju se.

Time će se, nadamo se, stati na put činjenici da je malo ko od lekara, čije su greške nekoga stajale i života, odgovarao za to.

Prema podacima koje je „Blic“ već objavio, od osam sporova u Drugom opštinskom sudu zbog potencijalne lekarske greške, nijedan nije presuđen u toku ove godine.

S. Todorović

    Kad greška košta života

    Septembar 2006. Jelica Radović preminula je u Urgentnom centru posle operacije čukljeva, koja je urađena u privatnoj klinici „Decedra“. Prema prvim rezultatima uzrok smrti je sepsa, mada veštačenje još nije završeno

    1999. godine Milica Babić iz Subotice je primljena u bolnicu i operisana zbog raka grlića materice. Pošto joj se stanje nije popravilo, u Beogradu je operisana još dva puta. Tek kada je ponovo došla u bolnicu u Subotici, iz nje su izvađena dva tampona, zaboravljena tokom prethodnih operacija. Posle četiri godine suđenja, u Drugom opštinskom sudu u Beogradu odlučeno je da „nema mesta optužbi protiv okrivljenog“

    Novembra 2000. Zoran Matić operisao je venu na nozi u klinici „Decedra“, posle čega je preminuo. Porodica je tužila lekara Dragoslava Vukajlovića, koji je izvršio operaciju. Vukajlović je osuđen na godinu dana zatvora, ali je proces vraćen na ponovno suđenje zbog dodatnog veštačenja

    1986. godine Dragiši Zekiću na rutinskoj kontroli na Infektivnoj klinici saopšteno je da je HIV pozitivan, a posle osam godina ispostavilo se da je dijagnoza bila pogrešna. Zekić je tužio državu i tražio 132 miliona dinara odštete, a suđenje još nije okončano.

    Spor privatnih i državnih lekara

    Na poslednjoj skupštini Komore, održanoj 29. septembra, izbio je spor privatnih i državnih lekara. Prema tvrdnjama privatnih lekara tada nije bilo dvotrećinske većine za usvajanje statuta. Miodrag Živković, član radne grupe za izradu statuta i predstavnik privatnih lekara, kaže da je statut neko doneo samoinicijativno i da ga deset članova, koji su radili na pisanju statuta, nisu potpisali. S druge strane, Miljko Pejić, takođe član radne grupe i predstavnik državnih lekara, kaže da je u trenutku usvajanja statuta bilo prisutno 68 članova od mogućih 100. Niko od njih, kada se glasalo o statutu, nije bio ni protiv ni uzdržan.


Izvor: Blic

Ha...ja sam greshka lekara,ne hodam od rodjenja njihovom greshkom,i svi sretni i zadovoljni...