"Ateizam (grč. α - odrični prefiks, grč. Θεος - Bog; bezbožništvo u doslovnom prevodu) je stanje nemanja teističkih verovanja, ili aktivno neverovanje u postojanje božanstava. Kroz istoriju se često pojavljuje i kao odrečan stav prema zvaničnoj religiji. Najčešće se vezuje za filozofske škole materijalizma, agnosticizma, empirizma ili racionalizma, ali nije nužno pravilo."

Vikipedija

Ako je teizam verovanje u postojanje bozanstava, koja imaju direktan ili indirektan uticaj na nase zivote, onda neka mi neko da argument zasto ne bih bio ateista. Zbog cega bih verovao u nesto sto nikada nisam video, niti je to bilo ko u stanju da dokaze.

Sa druge strane, postujem religiju iz jednog razloga. Verovanje u "svevisnju pravdu" cini mnoge ljude boljim, a njihove postupke promisljenijim i plemenitijim. Ipak, smatram da coveku nije neophodno da veruje u postojanje nedokazanog i nedokazivog, da bi bio dobra osoba. Dovoljno je verovati u sebe i svoju savest kao najboljeg savetnika.

O duhovima....hm...necemo o duhovima  

mislim da sam verovala u Boga, a sad mislim da vise ne verujem u istog, vec samo u to da je hristovo razmisljanje bilo vrlo korektno, ali mnogi ljudi i danas imaju takve stavove a ateisti su, i ni ne znaju za hrista, tako da je jedina razlika sto je on mesija. e sad, da li je mesija i ciji, to stvarno pitanje je da li cu ikad znati, sto dodje mi malo tuzno. ali izgleda da sam samo duhovna, ne religiozna, i ne znam sta bi to trebalo da mi skrene misli na putanju kojom idu religiozni ljudi, i da li je uopste bitno biti religiozan ako si "dobar" covek (bar u ovom svetu) mada, ponekad uhvatim sebe kako zaista iskreno pomislim nekome pomoc preko te vise sile zvane Bog, e sad, da li je to zelja da se pomogne, ili vera u nesto... stvarno sam zbunjena 

ako je ovo tacno, onda sam i ja agnostik. 
uglavnom kada razmisljam o tome zaboli me glava i onda prestanem  kod mene je to velika podeljeneost koja je ista od kad sam poceo da razmisljam o tome. eto cime cu da se zanimam u penziji 
ima jedna stvar koja je dobra kod vernika, a to je da lakse podnose probleme i lakse prolaze kroz zivot, jer bice kako bog bude odlucio ...

A jel znaš zašto? Zato što smo tako vaspitani! Da nas niko nije učio da verujemo u boga, nikada ne bi rekli "pomozi mi" kad se nađemo u nekim govnima.


Upravo, ako ne verujem sam u sebe, niko drugi neće. U tome i jeste caka, jer sam ja samo za sebe i u sebe ću i verovati.

Волео бих да видим тог човека који не верује у себе... 

Covek koji ne veruje u sebe je slabog karaktera i podlozan losem uticaju drugih ljudi.

Jedan čovek se izgubio u pustinji. Kasnije, kada je pričao svoju stravičnu pustolovinu, pomenuo je kako je, u očajanju, kleknuo na pesak i zazvao Boga u pomoć.
»Šta, znači da je Bog uslišio tvoju molitvu?« upitali su ga.
»Ma kakav Bog! Pre nego što je stigao da mi pomogne, naišao je neki istraživač i pokazao mi put.«


Cudni su Boziji putevi...? Ali pomozi i sam sebi da bi ti Bog pomogao, bar nadu ne gubi.

Bah.....

verujem u vanzemljance ... ne verujem u superiornost ljudi kao zivih bica... dovoljno da budem ateista  

Nije to ništa, ja znam jedan bolji vic... Bio Toše na radiju..šoferšajbni i volanu 

Ne razmišljaju tako jer da su svesni da je tako shvatili bi besmnislenost svega o čemu trabunjaju crkve.
  Jedini bog koga treba tražiti ste vi lično.