Slazem se da je prelako ali danasnjim klincima je i ovo tesko. Malo precenjujemo nas skolski sistem. Nije los ali nije toliko ni dobar sto se tice nekih stvari. Nekako, opterecujemo decu sa glupostima a nesto sto je bitno za njih ne naglasavamo. To nije toliko problem u osnovnoj skoli jer ona daje osnovu za sve i podrazumeva se da ces dobiti neku kolicinu znanja koja su vezana za sve predmete i sve oblasti ali ako je u pitanju srednja strucna ili fax situacija je veoma losa sto se toga tice. Skola insistira na kolicini znanja a to znanje u vecini slucajeva zahteva bubanje pa i iz oblasti koje im realno nisu toliko potrebne. Ovi zadaci jesu prelaki ali realno, vise od toga i im i nesto ne treba kroz zivot sem ukoliko ne upisu nesto vezano za to. A i koliko sam video, deca iz te matematike rade mnogo kompleksnije stvari od ovih

Тај систем долази и код нас, а мени је то стварно дебилно...

Слажем се ја да човек нема материјалну корист од знања које је ван домена његовог занимања.. али брате, постоји нешто што је општа култура..
Замисли некога ко је завршио све што се може од школа, и направи му рецимо неко карту света, где су сва имена премештена, и питај га где се шта налази, и он покаже тамо где пише Кина ( а оно Аустралија), покаже на Италију ( а оно Алжир) итд..

Било је пре неколико година у Вечерњим Новостима, пренето неко Британско истраживање, и преко 30% њихових средњошколаца ( прва и друга година)  не зна када је био други светски рат, око 50% никада није чуло за Хитлера, нити зна ко је он...

Капирам ја да нека знања човеку нису неопходна, али да научиш да заврћеш шрафове на неком поклопцу, и само то знаш у животу.. јбг ништа друго ти не доноси паре..
Они који су радознали, и жељни информација и знања, уграбиће то и ван школе, а они који нису биће као телад, која год прича да се покрене....

Код нас је рецимо фасцинантно да професори који предају предмет који за ту школу није битан, углавном имају комплекс од тога, и онда "малтретирају" више него они на стручним предметима, или су друга крајност, и свесни неважности, само деле оцене...


Иначе што се тиче нашег школства... Пре реформе школства, и доласка "Болоње" имали смо еминентне светске стручњаке из многих области, наше школе цењене су... многе... они који су знали шта је права школа, знали су рецимо да је наша школа Архитектуре врхунска.... Видећете сада, какве ћемо стручњаке давати.... прошао сам школу и кроз једно, и делимично и кроз друго, јер ме био захватио прелаз (правио сам неку паузу....) па знам шта причам...

Ako je tako onda je okej.

A шта сте ви мислили? Да су најтежи. Па основац не зна да подјели два подужа броја, не зато што је глуп, већ што га математика уопште неинтересује. Што је и нормално. Ипак је основна школа обавезна за све.

To se i sada desava. Da igras ConQuiztador video bi koliko ljudi nemaju pojma o stvarima koje su deo opste kulture. A jedno je opsta kultura a sasvim drugo opterecivanje nekim glupostima koje skoro nikada i nisu potrebne u zivotu i radu. Nas sistem nije los ali skola je svedena na bubanje stvari koje ti realno ne trebaju i koje ces zaboraviti u veoma kratkom roku a trebalo bi da bude svedena na razumevanje pojedinih stvari koje ce ti bas trebati

Za Bolonju se slazem. Fakultetsko znanje je ipak fakultetsko znanje a Bolonja je to nekako previse olaksala

ZADACI IZ SRPSKOG TEŽI OD MATEMATIKE
Test za osmake: Slovima napišite broj 200.012

Branislava Gigović    | 18. 02. 2011. - 00:02h | Foto: G.Srdanov    | Komentara: 83
NOVI SAD - Osmaci su dobili zbirke zadataka iz matematike, a mnogi od njih poradovali su se onim najjednostavnijim zadacima na osnovnom nivou. Naime, na prijemnom ispitu od ukupno 20, sa osnovnog nivoa na testu će se naći 10 zadataka.

Među onim banalnim je i zadatak u kome se od učenika traži da slovima napiše – 200.012,00 dinara.
 
Da su zadaci sa osnovnog nivoa zaista laki, potvrđuje za “Blic” i Jelena Spasojević, nastavnik matematike u OŠ “Radojka Lakić” u Beogradu. Ona napominje da su zadaci u druga dva nivoa (srednji i napredni) dosta dobri.
 
- I sami učenici kažu da su im zadaci sa prvog nivoa prelaki. Ne znam zašto se sastavljači zbirki nisu malo potrudili oko njih. Čak su mi mnogi rekli da im je zbirka iz srpskog mnogo teža od matematike - kaže Jelena Spasojević, i dodaje da su u ovogodišnjoj zbirci zastupljeniji zadaci merenja nego algebra, što do sada nije bio slučaj.
 
Međutim, Saša Glamočak, rukovodilac Centra za ispite u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kaže da su zbirke urađene po obrazovnim standardima koje su usvojili Ministarstvo prosvete i Nacionalni prosvetni savet. On napominje da su obrazovni standardi definisani na osnovu probnog istraživanja i velikog, glavnog istraživanja, u kome je učestvovalo oko 11.500 učenika. Ovi standardi tako pokazuju kakvo je znanje i obrazovanje naših đaka. Ove zbirke i težina pojedinih zadataka, kaže Glamočak, odražavaju stvarnost našeg obrazovanja.
 
- Obrazovni standardi i zadaci koji su napravljeni po njima obuhvataju znanja koja su učenici sticali tokom svog školovanja u osnovnoj školi. Za prijemni će se birati zadaci iz sva tri nivoa. Jedna polovina zadataka biće iz osnovnog, a druga polovina iz srednjeg i naprednog nivoa. Biraćemo zadatke tako da budu zastupljene sve oblasti definisane u standardima. Zadacima na ispitu će se ispitivati važna i ključna znanja iz ovih oblasti - napominje Glamočak, i dodaje da kada se rade testiranja, ma koliko lak neki zadatak bio, nikad se ne dogodi da ga svi učenici reše.
 
U Ministarstvu prosvete nisu želeli da komentarišu da li su zadaci zaista prelaki i napominju da su za izradu zbirki bili zaduženi zaposleni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.



Izvor: Blic