Slažem se

Koliko ljudi poznajem da nemaju blage veze a ipak stižu do diplome.  Snalažljivost je veoma bitan faktor u studiranju kao i upornost.

Najveca greska mog zivota je kad sam se izmedju fakulteta i posla odlucio za svoj dinar...idiot neiskusni...svima bi nam bolje bilo...i meni i vama...

Zalosno je kako je i posle zavrsenog fakulteta opste znanje kod nekih ljudi vrlo jadno .

Мора да ти је јадно када ујутро видиш себе у огледалу. 

Znaci biti pametan. Jel neko video glupaka kako zavrsava fakultet? Nije.

Ne znam da li su ljudi koji zavrse fakultet pametni, ali znam da fakultet i seks zarsavaju uporni 

Ja sam ih videla, mnogo. 

E sad, sve to zavisi i kako definišemo pamet. Do sad smo se ovde uvek oslanjali na podelu da postoji takozvana ''štreberska'' pamet i pamet ''za život'' i da jedna s drugom nemaju nikakve veze. Ima nečeg u toj definiciji, ali se one nipošto međusobno ne isključuju.

Moja definicija pameti jeste mogućnost uvida u sebe, u to ko smo, šta smo, koliko možemo, kao i razumevanje odnosa među ljudima, stvarima, pojavama, kauzalitet, sposobnost apstraktnog mišljenja i logičkog zaključivanja kao i širina u svemu tome, kritički stav. Ergo, poznajem jako puno ljudi koji su završili fakultet i ujedno jako malo istinski pametnih ljudi.

To je ono sto se zove "teorija" i "praksa". Dzaba tebi sva znanja ovoga sveta, ako to ne znas da primenis i u stvarnom zivotu.


Mozda nisam najbolje razumeo, ali ti ovde govoris o metafizickom shvatanju pameti, duhovnoj tvari koja nas tera da proniknemo u same sebe, jer jedino tako mozemo pravilno upravljati svojim intelektualnom, duhovnom, pa i fizickom energijom, drugim recima, upoznaj samoga sebe, kako bi upoznao svet oko sebe?

@cosmic26,
tako nekako. Odbijam da poverujem da je pamet tamo neka brojka koju dobiješ kad odradiš neki test sa brojevima i kockicama. Pamet je daleko više od toga. Ne bih moju definiciju nazvala metafizičkom koliko sveobuhvatnom. Recimo, čoveka koji ne zna da se ponaša i ima česte emocionalne ispade (a pritom nije psihički, hronično ili akutno, oboleo) nikako ne mogu da smatram pametnim. Tu dolazimo do koncepta emocionalne inteligencije. OK, nemamo je svi, ali to se uči; ako ne radimo na sebi, konstatno ne učimo, upoznajemo sebe, poboljšavamo, nadgrađujemo, džaba nam sva pamet i predispozicije. A jako je malo ljudi spremnih da na prvom  mestu sebi priznaju svoje mane, a kamoli da rade na njima. O kakvoj onda pameti mi pričamo...?