Završavajte započeto!

Počnete da pišete priču ili roman, ali nikad ih ne završite. Krenuli ste na neki sport - i odustali. Pošli ste u fitnes centar s jasno određenim ciljem - da smršate toliko i toliko kilograma - ali ste odustali. Počeli ste da učite jezik na nekom kursu, ali... Jasno vam je. Počinjete i odustajete. Da li to radite često?

Svako nekad odustane od nečega. Na kraju krajeva, ako vidite da vam nešto baš ne ide, da ste pogrešili što ste počeli time da se zanimate, bolje je da odustanete nego da se besmisleno mučite. Isto tako, ako ste, na primer, upisali muzičku školu na nagovor roditelja, a stvarno očima ne možete da vidite taj klavir koji morate da vežbate svakog dana, bolje je da se izborite da ostavite klavir nego da svakodnevno radite ono što mrzite i čime uopšte ne želite da se bavite u životu.

Problem nastaje ako vam je redovna praksa da nešto počnete, pa da od toga odustanete. Nezgodno je ako nikad ili skoro nikad stvari ne "isterate do kraja". Još uvek ste mladi, tako da ovo može da vam ne deluje kao problem - zainteresuje vas nešto, isprobate, vidite da zapravo nije baš toliko zanimljivo, pa odustanete - ali, što češće tako postupate, sve se lošije osećate.

Vaše mišljenje o vama samima postaje sve lošije. Proces ide postepeno, tako da niste ni svesni da sebi sve više delujete kao potpuno nesposoban kreten ili nesposobna kretenka, kao neko ko ništa ne ume da uradi kako treba. Onda i dalje počinjete nove stvari i uvek odustajete od njih, jer ste sve sigurniji da to nećete umeti da naučite/obavite, pa se povučete pre nego što se suočite s neuspehom. Postane vam praktično nemoguće da bilo šta završite - postane nemoguće da završite školu/fakultet, da ostanete u vezi, sve krupne i sitne stvari u vašem životu, bitne i nebitne, postanu nemoguće za ostvarivanje.

Da do toga ne bi došlo, potrudite se da ono što započnete i završite. Sebe radi, ni zbog koga drugog. Povremeno možete "dati sebi foru" i odustati od nečega što stvarno mrzite, ali u ostalim slučajevima, ako ste već nešto započeli - završite to. Ako završite započetu nižu muzičku, od koje vam je ostalo godinu dana (i izborite se da ne upišete srednju muzičku), čak i ako vas ta škola ne zanima, ipak ćete imati prijatan osećaj da ste nešto postigli, da ste nešto uradili. To je dobar osećaj - podiže vam samopouzdanje. Tako stičete veću snagu da istrajete i u nečemu što vas zanima, ali vam povremeno izgleda toliko naporno da biste najradije odustali. Međutim, vi ne odustanete, već stvarno steknete to znanje i/ili veštinu i možete da se bavite onim čime zaista želite.

Držimo vam palčeve da istrajete!

Kad sam procitala naslov kao da sam cula moju mamu kad pocne...
Ja sam od onih koji su mnogo stvari zapoceli,a odustali mnogo pre kraja ... 



Istina,i ja se vodim ovom logikom-bez obzira sto odustajanje u ocima drugih izgleda lose,mislim da je bolje prekinuti sa neodgovarajucim aktivnostima,nego *gurati* do samog kraja,samo da bi se izguralo.
Za mnoge stvari,koje na samom pocetku izgledaju sjajno i primamljivo,ne mozemo ni znati da li nam odgovaraju dok ne pokusamo...
Nekako s godinama covek upozna sebe,pa i manje pravi greske i manje se zalece sa zapocinjanjem stvari od kojih ce odustati...