Taj sam prepoznao sam se u svih 5 tacaka

OndaK menjaj sport i drustvo 

ima dosta uzroka zavisnosti interneta, na primer... lenjost... (kao najgora covekova osobina)

Hm...to je vishe navika nego zavisnost. Probudish se, palis racunar, i proveravas inbox. Posecujes sajtove dnevnih novina, omiljeni forum, trazis muziku za download...
Dok ljudima blagodeti tehnologije 21. veka nisu postale dosputne na dlanu, imali su navike. Fudbal, makijato u kaficu preko puta, setnja kejom....Te stvari radimo i danas, ali smo se donekle ulenjili.
Zavisnost nastaje kad navika da budes 3-4 sata na icq ili msn-u udje u fokus tvoje svakodnevice, ucini te kompulszivno zavisnim, i postepeno pocne da ometa u recimo ucenju, druzenju sa drugarima i izvrsavanju najjednostavnijih dnevnih obaveza.
Devojcica koja se lecila je imala slican problem. Kako ustane - loguje se na svoj chat room, gde ima sijaset virtuelnih kontakata. Ta zajednica je toliko "napredovala" da su jedni druge poceli da ogovaraju, spletkare, prepricavaju traceve, i ona je polako postala deo toga. Izgubila je kontrolu vezanu za vreme koje provodi online, totalno se "uzivela" u svoj drugi identitet, i napravila mrezu ljudi bez kojih nije mogla da zapocne i zavrsi dan. Napustila je srednju skolu, i usled haoticne porodicne organizacije pocela da oseca anksioznost  kada zbog tehnickih problema ne bi mogla da se prikljuci na net, i euforiju i drhtanje ruku pri samom logovanju na svoj nick.
Znam i za slucajeve gde su jako mlade osobe napustale faks, ostavile partnera, promenile posao zbog potrebe da minimalno 10ak sati budu online....
Spram toga, navika (insistiram na tom terminu) da po par sati dnevno proveravas mail, postujes na forumu, trazis spotove i klipove po raznim portalima nije nista strasno, i ukoliko se ne pretera, mislim da tome ne treba pridavati veliki znacaj.

Dare molim te menjaj taj adrenalin jer od toga bacaju beglu a nije narkotik. Sa lekarskim pomoćom je najlakše navići na komjuteru.

Internet i bolesti zavisnosti
Autor: BBC, Blic online | 11.11.2008. - 07:19


Kina bi mogla da postane prva zemlja koja je proglasila zavisnost od interneta kliničkim oboljenjem, piše danas Tajms, a prenosi BBC na srpskom.

Kinesko ministarstvo zdravlja sledeće godine treba da objavi novi priručnik u kome će nova vrsta zavisnosti biti stavljena u istu kategoriju kao kompulsivno kockanje i alholizam.
Kina je zemlja s najviše internet korisnika na svetu, ukupno 253 miliona. Skoro polovina je između 18 i 30 godina starosti.
Prema nalazima Dr. Tao Rana, osnivača prve klinike za zavisnost od interneta, prosečni zavisnik za kompjuterom dnevno provede 6, 13 sati.
Dr. Tao kaže, čitamo dalje u Tajmsu, da je ovo stanje često samo simptom dubljih psiholoških problema.
Njegovi pacijenti često pate i od depresije i straha i izbegavaju društvo drugih ljudi, a mnogi pate i od nesanice piše Tajms.

Izvor: Blic

Ipak nismo najgori od sve dece. 

Nisam citao sve postove redom, ali evo da se javim.   .   .   

Nasao sam ovaj sajt jer tragam za nekim ko moze da mi pomogne.    Nakon mnogo bezuspesnog pokusavanja, shvatam da sam zavisnik.    I to okoreli.   .   .   

Moj profil: musko, 20 godina, ne zaposlen, bar ne zvanicno.    Inace pokusavam da napredujem sa web dizajnom, sto znaci da provodim ceo dan za racunarom sa internetom.    Dalje, odrastao sam  u konzervativnoj sredini, sto ce reci da sam kasnije poceo da sazrevam sto se tice ispravnih odnosa sa suprotnim polom.    Znaci, prvi susret sa suprotnim polom i upoznavanje sa njim je bilo kroz pornografiju.    U pocetku non-nude, i shvatam da sam u lestvici zavisnosti pornografije stigao do predposlednjeg stepena - kada sam izgubio osecaj za ispravno.    Vise mi nije strasno ni da gledam sado-mazo, ni silovanje, ni maloletnu.   .   .    Zapravo, to je neka vrsta ravnodusnosti, ali i dalje sam zavistan.   .   .    

Da stvar bude cudnija, odrastao sam u porodici gde su svi manje-vise iskreni evandjeoski hriscani, dakle zive po Bibliji.    Ja sam pokusavao, ali jednostavno ne mogu, jer se moj problem uvek ispreci.    Nisam delio to sa najblizima, jer to bi tesko svarili.    A oni koji znaju, uzimaju to olako, kao, procice me kad 'odrastem'.   

Ne znam sta da kazem vise.   .   .    osim da to sve povlaci jednu hronicnu depresiju, bezvoljnost, zivot u virtualnom svetu (filmovi, igre, mastarije.   .   .   )
Pokusavao sam vec vise puta da se u potpunosti odvojim od toga.    Nedavno sam sklonio kompjuter u potpunosti, spakovao ga i poslao na tavan.    Ali on je postao deo mog zivota, mojih dnevnih aktivnosti, tako da je neminovno dosla situacija kada mi je bio 'neophodan'.    Zatim sam ukinuo adsl, i vratio se na isdn, sto je 10 puta sporije.    Mislio sam da ce mi to pomoci.    Ali nije mi prepreka ni sporost konekcije, ni pucanje veze.   

Sve to je dovelo do toga da ja zapravo nemam drugova.    Uzasavam se sada kad razmisljam o tome, ali tako je.    Nemam nikoga sa kime se konstantno vidjam.    Nemam ni drugarica.    Sa par iz srednje sam ostao u kontaktu ali samo na sms.    Za kompjuterom dnevno provodim, paa.   .   .    recimo ceo dan.    Ustajem oko 11, lezem retko pre 1, sa kompjutera ustajem samo kad treba da jedem, idem u wc, ili kad me neko zove da mu trebam nesto.    I svaku prepreku ovoj rutini dozivljavam vrlo tesko.    Kao da se odricem neceg najdrazeg.    A iskreno, u proseku svega 1-2 sata od bar 10 koliko dnevno presedim za kompjuterom ja aktivno radim na web dizajniranju.    I nemam volje ni za cime.    Nesposoban sam da ustanem ujutru na vreme, jer nemam volje, nemam motiva, nemam obaveza.    Snaga volje mi je na vrlo nezavidnom nivou.    Nemam volje da trazim posao, drzim da sam nesposoban da se 'otisnem' u zivot.    Ne privredjujem, zivim kod roditelja, oni me finansiraju.   .   .   

Mozda bi bilo dobro da se osvrnem kako je sve to pocelo.    Pocelo je vrlo naivno.    Imao sam kompjutere jos od najranijih dana, tako da sam vec od 3-4 godine bio navucen na kompjuterske igre.    To su u pocetku bile one nezaboravne 'golden axe', 'lotus', itd.   .   .    Proveo bih ceo dan za kompjuterom da su mi dali, i izuzetno bih tesko podneo kad bih trebao da delim komp sa nekim drugim.    Sanjao sam kako igram, itd.    I samo da napomenem, kad sam krenuo u zabaviste, vec sam znao latinicu da citam tecno, sve zahvaljujuci kompjuteru.    Prvu godinu zabavista nisam isao, jer sam imao cudne probleme.    Poceo sam da mokrim u krevet, da mucam.   .   .    pa su odlozili jednu godinu.    Na casovima matematike mi je uvek bilo dosadno, do 3-4 razreda jer sam sve znao sto smo ucili.    Drzim da sam od mladosti patio od neke vrste kompleksa nize vrednosti.    Nisam se bas uklapao, sto zbog mucanja, sto zbog nasledjene nesvakidasnje verske opredeljenosti koja me je dosta razlikovala od ostalih.    Moje druzenje sa drugaricama se svodilo samo na razmenu informacija o nastavi, i to samo kad je bilo  neophodno.    Vise od toga bi ucinilo da odmah pocrvenim, preznojim se, itd.    Tako je bilo sve do nedavno, jos uvek bijem bitku sa time.    I kad sam usao u svet masturbacije, oko 6 razreda, nasao sam to kao izlaz.    A zapravo je to doprinelo da se moj stav prema suprotnom polu jos vise iskrivi.    

Uglavnom, kompjuterske igre su nastavile da budu sastavni deo mog zivota.    I sam kompjuter.    Zanimalo me je sve vezano za kompjutere, teniku, itd.    Kompjuter mi je bila devojka, sa kojom sam vrlo cesto 'izlazio'.    Mozda ce neko reci da mi je to bilo korisno, a i sam sam tako smatrao do nedavno, jer sada kompjutere drzim u malom prstu iako sam zavrsio za nesto drugo.    Jednostavno mogu reci da sam vremenom postao jedno sa kompjuterom.    Naucio sam kako kompjuter razmislja, kako da komuniciram sa njim na visem nivou, sve me je to ispunjavalo.    Ne zelim da kazem da sam kompjuterski guru, vec docaravam moju opsesiju njime.    

Zatim, kad sam bio oko 1-2 srednje, stigli su filmovi.    Posto je u mojoj veri gledanje filmova 'ilegalna' stvar, to se uvuklo krisom.    Prvo dobavljanjem preko pirata na ulici, zatim sa pojavom adsl-a pre par godine i preko interneta.    Ne mislim da je ne normalno gledati filmove, ali kad gledate dva dnevno, onda vec mislim da cete se sloziti da nije bas jako normalno.    Pogotovo sto sam to cinio zato sto sam zeleo da pobegnem od stvarnosti koja me je sve vise pritiskala.    To je bio svet maste u koji sam uzivao da udjem.    

Otprilike u isto vreme poceo sam sa pornografijom.    Vidite, mozda je normalno za decka tih godina da se zanima time.    Ali, kod mene je preraslo u neku vrstu fix-a.    Neko ce mozda reci da ce me to proci.    Ali nakon malo googlanja, vise ne mislim tako.    Jer vidim da se kod mene pogorsava.    Nego, da se vratim na pricu.    Stigao je adsl, pa sam presao sa slika na video.    Nebrojeno puta sam dolazio do tacke da mi je sve preselo, da zam obecao sebi da vise NIKAD necu ponovo otici na te sajtove.    Ali UVEK sam se vracao.    Nekad posle kraceg, nekad posle duzeg perioda.    Najduzi period da sam bio 'cist' je oko 2-3 nedelje.   Desavalo se da po mesec dana, svaki dan kazem sebi 'ovo je zadnji put', i da sutra opet zavrsim tamo.  .  .  

Dakle, od opsesije igricama, preko samog kompjutera, do filmova, kulminiralo je pornografijom.   .   .    

Ne mogu da trazim greske ni u kome, jer verujem da ni moji roditelji nisu uopste edukovani o tako necemu, pa nisu mogli  ni da predvide kraj.    A kompjuter je siguran nacin da me zadrze dalje od ulice i loseg drustva.   .   .    

Glava mi se raspada od ovolikog pisanja i mozganja.    Vidim da je tema dosta stara, ali nemojte da me kamenujete zbog 'bump'-a.    Ako neko moze da mi preporuci neko 'drustvo' za takve probleme, ili sta da radim.   .   .    pls kazite.     :help:

P.   A.    

Jebote! 

Moram prvo da svarim ovo sto sam procitao... 

    


Zasto?

Ako vec nisi nastavio skolovanje, zasto nisi uzeo oglase i nasao neki poslic?! Imas valjda ruke i noge? Mozak imas, to smo ustanovili.
Ne bi valjda sve pare spichkao na RAM memoriju ili veci Hard-Disk, castio bi valjda nekoga, bilo koga... ako ne nadjes nikoga. Dnevne novine, Maxim, CKM bilo sta pod misku i zasedni negde u kafic, upoznao bi zasigurno nekoga da si to stvarno zeleo... 


?!  Roditelji su ti bas ono... religiozni... a?

---

Ne znam 
Nije mi jasno da... ako vec nisi bio drustven u osnovnoj ili pocetak srednje... kako posle tih odgledanih filmova ili komunikacije preko interneta itd ili kasnijih godina... nisi dobio zelju da primenis "fore" i "cake" u realnom zivotu, ili da razmenis misljenje sa nekim ulici, prodavnici itd, da pokazes koliko vredis i pohvalis se vestinama koje si stekao...

Npr. neka analogija samnom.

-Sa kompjuterom sam se upoznao pre nego sto su neke banke u Srbiji imale kompjuter jer je cale vojno lice a vojska... nebitno... rano sam
 poceo da gajim interesovanja za kompjutere i tehniku
-I ja sam pikao kao klinac i "Golden axe" i "Lotus"     (a ko nije? a imao prilike...  )
-U prvom razredu osnovne sam bio jedan od retkih koji je vec znao da cita i pise perfektno.
-Komplekse nize vrednosti nisam nikad imao, ali nisam bas nesto bio popularan u osnovnoj. Do pocetka srednje sam maltene bio nevidljiv.
-Srednja tehnicka smer "El.Racunara".
-Trenutno fax smer "Nove racunarske tehnologije"

Kao sto vidis, ceo zivot sam sa racunarima sto iz hobija i licnog zadovoljstva sto zbog posla i skole, dosta se stvari poklapa osim sto nisam bio opterecen pornografijom i sto mi roditelji nisu religiozni u toj meri kao tvoji a opet sa druge strane sam ispao opsta suprotnost tebi 

Mada 20 godina ti je, nije kasno, nikad nije kasno, ti sad kao pokusavas da se boris protiv kompjutera, nema potrebe a kol'ko vidim ni ne uspeva ti, samo nadji neki posao i pretvori to znanje koje si stekao u novac.

Ako te novac ne iskvari i ne natera da ga potrosish na alkohol i devojke onda si stvarno prs'o. Jebiga... 

U jbt koji post
Ma kakav alkohol devojke... Predji ti na kladionicu ili rulet Da vidis koja je to zaraza, veruj mi smanjices koriscenje interneta bar za 40% kad spoznas cari ruleta Uostalom u lokalnoj kladionici sigurno imas dosta takvih besposlicara koji jedva cekaju da im neko plati turu pica

Mada sasvim je moguce da nas laze.  Da je pravi zaljubljenik u svoj kompjuter nikad ne bi instalirao ovo govno od operativnog sistema 



Salim se.  Imam jednu filozofiju u vezi racunara i trudim se da je ne zaboravim. 
Posto se bavim honorarno servisiranjem racunara, namestao sam jednom liku komp dobrih 4 sata da bi mi on posle rekao:

U al smo ga namucili...  (misleci na kompjuter)
  Koga bre namucili? On je mene namucio!  On je tu da sluzi mene odnosno tebe a ne mi njega. 

Osim ako niste @exolosar koji stupa u emotivnu vezu s njim.   

Kompjuter je tu da vas sluzi, da vam olaksa posao. Da vas edukuje, zabavlja i tu je kraj... naravno da ga treba postovati, kao na primer i automobil. Ako odrzavate svoj automobil, sipate mu kvalitetno ulje, redovno ga polirate on ce vam se oduziti svojim radom. Isto je i sa racunarnom. 

Ovo su vec tripovi