Prastara tehnika lečenja urinom ponovo je oživela, a njene bezbrojne zdravstvene prednosti istražuju se od strane naučnika, zdravstvenih radnika i drugih.

Osnovni principi urinoterapije su sledeći:

Urin je kristalisana voda koja sadrži sve informacije našega tela. Bubrezi proizvode urin za izlučivanje elemenata koji trenutno nisu potrebni organizmu u složenoj ravnoteži elemenata. Stoga urin nije otrov niti otpad iz tela, već samo trenutni višak elemenata. (Otpadni elementi se izlučuju preko jetre i debelog creva, fekalije nastaju sasvim drugim anatomskim i hemijskim procesima.) Kada ponovo unesemo urin u organizam mi ponovo unosimo sve informacije o radu tela i tako postižemo homeopatski efekat (daleko bolji od homeoptaske metode lečenja) ili, bolje rečeno, biofidbek efekat s kojim telo postaje svesnije svog problema, i time direktno pobuđujemo, tj. jačamo imunološki sistem. Tako on direktno ispravlja poremećaj u organizmu jer je dobio informacije o poremećaju iz urina. Urinoterapija je, može se reći, jedina prava vakcinacija.
Plodova voda u kome pliva fetus do svoga rođenja je zapravo urin, sastoji se najviše od urina, najpre majčinog, a kasnije i samog fetusa koji taj urin pije i hrani se njime. To samo po sebi dovoljno govori o logici samoizlečenja urinom.
 
Kristalisana voda ima svojstvo upijanja svih informacija od ćelija s kojima dolazi u dodir i iz okoline (o tim svojstvima vode videti u radu Masaru Emota). Stoga je vrlo važno kod korišćenja urinoterapije imati pravilan, pozitivan stav i razumevanje celog procesa. Samo tako se njome možemo izlečiti od skoro svih bolesti, od bezazlenih (nazeb, grip, svi kožni poremećaji) do onih najtežih i smrtonosnih (rak, leukemija, gangrena...) - ako joj pristupamo s punom svešću i voljom.