Posle vremena silnog opet tvoje oči gledam
I najslađe usne noćas ponovo ljubim
Dođe mi da zvezdu skinem i tebi je predam
Da sjaj iz tvojih očiju nikada ne izgubim.

I noćas je mesec svetlost sačuv’o za nas
Da obasja lice tvoje ljupko kao cveće
Dok čarobnu pesmu peva meni tvoj glas
A postiđen slavuj u daleku zemlju kreće.

Dok obraze moje brzo ledi hladni zrak
I telo golica vetar što donese zima
Srce topi, tera zimu k’o što zora tera mrak
Jer nežnosti vatrene u dodiru tvome ima.

I sve je bilo baš kao onih dana bajno
Kad smejali se zajedno na plaži toplog leta
Ovaj osmeh, k’o i sve, sačuvaću tajno
I nositi sa sobom večno, sve do kraja sveta.