Stejt department je u svom najnovijem izveštaju o trgovini ljudima stavio srbiju na listu za praćenje napora koje ulaže na polju prevencije, identifikacije i sveobuhvatne sistemske podrške žrtvama trgovine ljudima.

Kako se navodi u izveštaju Stejt departmenta, koji u celosti možete pročitati OVDE, srpska vlada nije ispunila "minimalne standarde u borbi protiv trgovine ljudima", iako je načinila značajne napore da to uradi. I pored tih napora, vlada nije pokazala sveukupno povećanje napora u borbi protiv trgovine ljudima u odnosu na prethodni period, koji je obuhvaćen prošlogodišnjim izveštajem.


Stotine dece i mladih u Srbiji prinuđeno je na prošnju i rad, a devojcice na sklapanje prinudnih brakova, a sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i njihovu zaštitu, navodi se u izveštaju.


Srbija je "izvor, tranzit i krajnja tačka" za muškarce, žene i decu koji su žrtve trgovine ljudima. Kako se dalje navodi u najnovijem izveštaju za 2016 godinu, žene iz Srbije su žrtve trgovine ljudima, gde kriminalne grupe organizuju njihove odvođenje u susedne zemlje, ali i širom Evrope - najviše u Austriju i Nemačku.

Muškarci su žrtve prisilnog rada, dok deca - mahom romske nacionalnost, bivaju promoravani na prosjačenje, seksualno iskoriščavani, i naterani na sitni kriminal.

U izveštaju Stejt departmenta je navedeno da nacrt Startegije za borbu protiv trgovine ljudima nije već treću godinu usvojen kao i da 15 godina nakon uspostavljanja sistema zaštite žrtava trgovine ljudima Vlada Srbije i dalje ne izdvaja sredstva za sistemsku podršku programa koje se bave direktnom podrškom žrtavama kao i prevencijom trgovine ljudima.

Jedan od prepoznatih problema u Srbiji je i mehanizam identifikacije žrtava, jer je činjenica da ih se iz godine u godinu identifikuje sve manje, što ne korespondira sa realnim dešavanjima u društvu i državi.

Ovaj izveštaj je proučavao trgovinu ljudi u zemljama širom sveta. Istu ocenu kao i Srbija dobile su zemlje poput Avganistana, Svazilenda, Nigerije, Omana i Pakistana, dok nešto bolja borba protiv trgovine ljudima postoji u Albaniji, Angoli, Sijera Leone, Panami, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori.

Većina zemalja zapadne Evrope dobila je najbolju ocenu "Tier 1", koja znači da je borba protiv trafikinga i zaštita žrtava na zavidnom nivou. U toj kategoriji u zemlje poput Kanade, Australije, Austrije, Čilea.

Izvor: N1