Prošle godine cene nekontrolisano rasle, a ni ove neće biti bolje

Zateži kaiš

- Drastičan rast cena lokalnih komunalnih usluga, od javnog prevoza koji je samo u Beogradu poskupeo za više od 100 odsto, pa do centralnog grejanja i struje, doprineli da se ionako plitak džep većine građana dodatno istanji
- U Vladi Srbije obećavaju da će ove godine cene komunalija biti pod kontrolom i da lokalnim vlastima neće biti dozvoljeno da proizvoljno naplaćuju usluge u javnim preduzećima

Prošlogodišnja inflacija, koja se zvanično zaustavila na oko 17 procenata, bila je, kao što je poznato, najveća u Evropi, ali to i ne bi bilo toliko strašno da se teret povećanja cena nije sručio mahom na najsiromašnije građane, koji su, kupujući samo osnovne proizvode u decembru, morali da potroše i do 30 odsto više novca za iste artikle nego na početku 2005. Drastičan rast cena lokalnih komunalnih usluga, od javnog prevoza koji je samo u Beogradu poskupeo za više od 100 procenata, pa do centralnog grejanja i struje, doprineli su da se ionako plitak džep većine dodatno istanji, pa da kada se plate svi računi, za hranu i ostale potrebe ostane minimum sredstava.

Međutim, i u prehrambenom sektoru cene su vrtoglavo rasle. Ulje koje je u januaru moglo da se kupi i za 58 dinara po litru, sada u mnogim prodavnicama košta čak 95 dinara. Paradoksalno je da je to dobra vest, jer su uljari tražili još višu cenu, ali je država to za sada "sasekla" pretnjom interventnim uvozom.

Prema rečima ekonomiste Stojana Stamenkovića, dobar deo naše inflacije izazivaju monopoli, među kojima se ističe "Salford", koji kontroliše sve najveće srpske mlekare, što znatno otežava održanje cena na realnom nivou. Prošle godine poskupeo je i šećer, ali i meso, tako da je pred prošli Božić kilogram junetine mogao da se kupi i za 250 dinara, dok je ove sezone cena ispod 400 dinara prava retkost. Dokle su došla poskupljenja možda najrečitije govori to što je čak i cena kafe, koja se inače ne proizvodi u Srbiji, već samo prerađuje, porasla za 20 odsto, a kako saznajemo, dva dominantna "kafena brenda" na našem tržištu i ove godine planiraju poskupljenje za najmanje devet procenata, a možda i više.
      

Kragujevčane neće mimoići veće cene

Od stanovnika većih gradova Srbije, jedino Kragujevčani još mogu da se nadaju da će ova godina proći bez većih šokova u sektoru komunalnih usluga.
Po kragujevačkim prodavnicama ovih dana nema uobičajenih gužvi zbog popisa i "prispelih" novih cena robe, iako u radnjama tvrde da, bar za sada, ništa nije poskupelo na prelazu između stare i nove godine.
U "Žitoproduktu", najvećem isporučiocu hleba i peciva u Kragujevcu, povećanje cena još nije na dnevnom redu, kao ni i u komunalnim preduzećima. Međutim, u ovoj godini Kragujevčane ipak očekuje "uobičajeno" poskupljenje komunalija, grejanja, vode, kanalizacije, struje, odvoženja smeća u "uobičajenim" procentima, ali je "davanje saglasnosti" ostavljeno za prvi kvartal ove godine.
      
   
   

I u ostalim granama, 2006. godina će biti obeležena rastom cena, tako da, kako poručuju ekonomisti, na olakšanje ne treba računati. Već sada je najavljena korekcija struje u aprilu, koja će, osim računa u poštanskim sandučićima, adekvatno povisiti i cene većine proizvoda i usluga. Očekuju nas i nove cene mesa i prerađevina, privatni pekari odavno traže skuplji hleb, a može se očekivati da svi koji ove godine nisu izdejstvovali više cene svojih proizvoda, poput pomenutih uljara, to ponovo pokušaju u narednim mesecima. Ako je za utehu, u Vladi Srbije obećavaju da će ove godine cene komunalija biti pod kontrolom i da lokalnim vlastima neće biti dozvoljeno da proizvoljno naplaćuju usluge u javnim preduzećima.

Ali, odbornici SO Zaječar već su demantovali vladu tako što su na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici odobrili brojna poskupljenja komunalnih usluga i taksi za 2006. godinu i tako svojim sugrađanima čestitali novogodišnje praznike. U ovom gradu odnošenje smeća ubuduće će biti 53 odsto skuplje. Pojedine opštinske administrativne takse veće su i za 300 do 500 odsto, što će mnoge privrednike naterati da presele svoje firme u drugi grad. Lokalne komunalne takse za prevoz putnika i robe smanjene su sa 6.000 na 4.000 dinara na godišnjem nivou, dok će vlasnici kladionica umesto 500 taksu plaćati 700.000 dinara.

I u Skupštini grada Niša proteklih nedelja se najviše raspravljalo o poskupljenjima komunalnih usluga, pa će tako Nišlije, čija je prosečna neto zarada 15.972 dinara, veliki deo svojih primanja odvajati za račun za komunalije. Grejanje je sa 27 poskupelo na čak 35,64 dinara po kvadratnom metru, cena kubnog metra vode povećana je sa 16,80 na 18,90 dinara, za iznošenje smeća plaća se 2,78 umesto 1,74 dinara po kubiku, a dimničarske usluge poskupele su 30 odsto. I troškovi sahrana, koji su sada 4.500 dinara, udvostručeni su.

Za boravak dece u obdaništima ustanove "Pčelica", koji se do nedavno plaćao 4.800 dinara mesečno, sada treba platiti 7.400 za one koji plaćaju punu cenu, a gradski budžet, iz koga se regresiraju ove cene, manji je za devet procenata nego prošlogodišnji. Gradski i prigradski prevoz "Nišekspresa" povećan je za 42 procenta od jula prošle godine, iako Skupština grada još nije dala saglasnost na nove cene.

Dugovanja Nišlija javnim preduzećima i sa nižim cenama prošle godine bila su ogromna, a samo "Toplani" građani duguju 190 miliona dinara. Zato su se u ovom preduzeću odlučili za akciju isključenja više od 350 korisnika, čiji zaostali računi za grejanje iznose od 10.000 do 100.000 dinara, a za ponovni priključak treba platiti 4.130 dinara. Međutim, iznos koji ovo javno preduzeće duguje svojim poveriocima mnogo je veći od potraživanja, pa ostaje utisak da je poskupljenje grejanja i drugih komunalnih usluga u stvari izbegavanje rešavanja stvarnih problema u prezaduženim javnim preduzećima.

U obaranju rasta cena državu ne slušaju ni čačanski vlastodršci, pa tako od pre mesec dana grejanje u ovom gradu košta blizu 46 dinara po kvadratu. U preduzeću za grejanje ovo pravdaju rečima da se samo cenom mogu nadomestiti troškovi za nabavku energenata koji su u toku 2005. poskupeli više puta. Najnovije poskupljenje usledilo je posle samo dva meseca, jer su u septembru u JP za grejanje "Čačak" cene svojih usluga "podigli" sa 42 na 44 dinara.

Početkom oktobra u Čačku je i gas poskupeo za 30 odsto, tako da je cena grejnog kubnog metra sada 15 dinara. Od 4. januara nove cene ima i Parking servis, tako da se ostavljanje vozila u prvoj zoni sada naplaćuje 20, a u drugoj 15 dinara za sat.

U glavnom gradu komunalne usluge uvećane su čak dva puta u toku protekle godine. Povećani računi "Infostana" za "srećan početak 2005." počeli su da pristižu već 1. januara. Razlog poskupljenja bilo je uvođenje poreza na dodatnu vrednost, pa je cena vode povećana na 27 dinara po kubnom metru. Grejanje za domaćinstva je poskupelo na 29,22 dinara po kvadratu, dok je nova cena iznošenja smeća tri dinara. Beograđane je posle nepunih godinu dana sačekalo novo poskupljenje, koje su građani osetili na decembarskom računu "Infostana". Ovog puta izdaci za komunalije povećani su za 15, 5 odsto.

Sa uvođenjem PDV-a u januaru su stigle i nove cene prevoza u Beogradu koji je poskupeo za 35 odsto. U avgustu su poskupele samo pretplatne markice, a od decembra i karte, čija je cena kada se kupuju u autobusu povećana sa 30 na 35 dinara, a na kiosku sa 20 na 25 dinara. Decembarsko poskupljenje donelo je i nove cene markica: za zaposlene 1. 250 dinara, za učenike osnovnih škola 350 dinara, za srednjoškolce, studente, penzionere i nezaposlene 650 dinara.
      

Bogdanović: Poskupljenja ne pogađaju najsiromašnije

U Skupštini grada Beograda objasnili su da dugogodišnja politika podržavanja niskih cena komunalija više nije mogla da se izdrži. Za one koji zbog malih primanja ne mogu ovo da plate, kažu, postoji program subvencija.
- Poskupljenja se uklapaju u socijalnu politiku grada. Kada se analizira porast penzija, plata i prava na popuste, vidi se da cene nisu porasle i da su za najsiromašnije ispale niže. Logično je da oni koji dobro zarađuju plaćaju punu cenu, kao i da oni koji manje zarađuju imaju pravo na neke manje popuste - kaže gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović i dodaje da je suština socijalne politike da se iz budžeta daju pare onima koji nemaju. Ove godine je iz budžeta grada namenjeno 550 miliona za socijalna davanja, a za 2006. je planirano 900 miliona, pa je prema tome "jasno da oni koji manje zarađuju poskupljenja neće osetiti".


Izvor: Glas Javnosti \ G. J.