Застрашујуће паранормалне игре :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

ЗАСТРАШУЈУЋЕ ПАРАНОРМАЛНЕ ИГРЕ

Када говоримо о паранормалном, обично не мислимо на игре. Паранормално је нешто што треба опрезно испитивати и озбиљно истраживати. Не треба се према паранормалном односити неозбиљно и сматрати га нечим тако површним каквим сматрамо игру... Говорим о играма које се играју у мраку и које заиста могу бити паранормалне природе и могу имати неочекиване, чак страшне последице.

Игре као што су Лак као перо, чврст као даска, Оуија табла, Крвава Мери и Савијање кашика веома су популарне међу тинејџерима. На журкама или кад се укаже прилика за посету напуштене, уклете куће, ове игре су веома актуелне. Тинејџери их воле не само ради изазова, већ зато што воле хорор филмове и сцене крвопролића – они воле да осете страх.

Одрасли и они који се баве истраживањем паранормалног обично не препоручују ове игре – посебно Оуија таблу и Крваву Мери – због негативног психолошког утицаја које могу имати на учеснике. Без обзира да ли се они који играју ове игре заиста само уплаше или пак ступе у негативну стварност, многи истраживачи паранормалног саветују да се оне избегавају. Игре као што су Лак као перо, чврст као даска и Савијање кашика сматрају се безопасним играма. Оне могу да имају научну основу. Међутим, многи тврде да све игре које имају елементе непознатог треба избегавати.

Савијање кашика

Видовњаку Урију Гелеру се најчешће приписује феномен савијања кашика. Док скептици тврде да ова вештина није ништа више до мађионичарски трик, други тврде да је то психолошки феномен, који свако може постићи. То је толико лако учинити да се организују читаве журке на којима се савијају кашике. У тим приликама, домаћин доноси кашике и виљушке (виљушке се вероватно чешће користе него кашике, јер је још драматичније да се све хватаљке савију), обично купљене у продавницама јефтине робе. Од публике се тражи да изабере прибор за који верује да ће се савити, и у једном моменту током ритуала, већина кашика и виљушака заиста се савије упркос свакој логици и закону физике.

Укратко, метод изгледа овако: на журку се позову познаници. Циљ је да се постигне опуштена атмосфера, пуна смеха и забаве. Сваки учесник бира прибор за који верује да ће се савити. Поставља се питање: „Хоћеш ли се савити за мене?“ Затим се виљушка држи вертикално и говори јој се: “Савиј се! Савиј се!” Ако она не почне да се савија, треба преусмерити пажњу на нешто друго. Неки чак кажу да је то од пресудног значаја да би се кашика или виљушка савили. Када успе, виљушка или кашика ће се лако савити. Насупрот популарном веровању, прибор неће почети да се савија сам од себе (иако се и то десило у ретким приликама). Уместо тога, прибор постаје толико савитљив да га је сасвим лако савити, без икаквог напора – као да је направљен од меканог метала.

Иако никада нисам имао среће са савијањем кашика и виљушака (увек сам сам покушавао, а не на неким скуповима) неки су били у стању да лако савију неколико виљушака у немогуће облике као на овој слици: http://en.wikipedia.org/wiki/Spoon_bending ; Ако постоји нешто у овом феномену, чини се да је то пре природно него натприродно.

Лак као перо, чврст као даска

Ова левитирајућа игра позната је већ деценијама. Сећам се да ми је супруга причала да је ову игру играла са својим пријатељима на некој тинејџерској журци. Најчешћа верзија овог трика захтева најмање петоро људи. Једна особа, жртва, лежи опуштено на поду затворених очију. Остала четири учесника је окружују, по један на свакој страни, један код главе и још један код ногу. Сваки од њих ставља по два прста обе руке под жртву. Затворених очију почињу да понављају: “Лак као перо, чврст као даска.” Чак и са најмањим напором учесници могу да подигну од пода жртву, упркос сили гравитације.

Да ли то функционише? Осим од моје сестре, чуо сам од других људи да то успева. Никад се у то нисам лично уверио. Неки тврде да то може да успе са само троје људи, што би било још фасцинантније. Такође постоји варијација на овај трик левитације, који укључује столицу. Опет ћу рећи да у овој игри постоји више психолошких објашњења него било чега другог.

Крвава Мери

Призивање Крваве Мери је омиљена игра за тинејџере, нарочито за девојке. Дух Крваве Мери постао је урбана легенда, међутим многи су посведочили да се она стварно појављивала. Обично се ритуал врши на следећи начин: стоји се у замраченој или слабо осветљеној соби, где се налази огледало. Гледа се у огледало и призива се Крвава Мери 13 пута. Застрашујући дух Крваве Мери појавиће се иза особе у огледалу.

Постоји много варијација на овај ритуал, које би свака “храбра” тинејџерка пробала. Понекад је потребно запалити свећу у мрачној соби. Име се призива три пута, шест пута, девет пута – чак и до сто пута, у зависности ко је призива. Друга варијација је да се особа врти у месту док зове Крваву Мери, гледајући се у огледало сваки пут.

Одличан чланак који је написала Пети А. Wилсон јуна 2005, објављен је у часопису „Судбина“, а даје комплетну легенду о Крвавој Мери, која највероватније потиче из живота Мери Стјуарт. Позната је такође као краљица Мери од Шкотске, која је живела у XИX веку и била укључена у многе приче, интриге и убиства. Погубљена је 1587. године. Њезин крвав леш се појављује у огледалу.

Још једна прича говори да је зли дух нико други до супружница самог сатане. (Нисам ни знао да је он виђао било кога!)

Иако је највећа брига са Крвавом Мери да ли ће особа бити у стању да саму себе хистерично преплаши, повремено чујем приче о људима који су стварно видели Крваву Мери у огледалу. Обично оне долазе преко пријатеља и, наравно, немогуће их је проверити. Због природе ритуала и призивања духа у самом процесу, ова игра може да буде опаснија од других у отварању могућности за демонске манипулације.

Оуија табла или табла за призивање духова

Оуија је несумњиво најпознатија паранормална игра на свету, углавном због тога што се може купити у свакој већој продавници играчака. То је комерцијализована верзија “табле која говори”, која датира вековима уназад.

За оне који нису упознати са њом, Оуија је табла за игру на којој су одштампана слова алфабета и речи “да”, “ не” и “довиђења”. Два играча стављају своје прсте благо на показивач, и постављају питања. Онда показивач магично клизи по табли нудећи одговор. Док неки тврде да је кретање показивача само несвестан удео учесника или идеомоторски ефекат, члановима разних верских група придружили су се истраживачи паранормалног, који упозоравају да Оуија табле могу отворити врата духовном свету. Тамне и зле силе, кажу, улазе у нашу димензију кроз ова врата, понекад са језивим последицама. Због ових могућих негативних последица, многи истраживачи саветују да Оуија таблу не треба користити ни под којим околностима. Из хришћанске перспективе, она јасно подстиче окултне активности, које могу отворити врата демонској манипулацији.

Приче о призивању духова Оуија таблом и даље настављају да буду извор фасцинација, експериментисања и забринутости међу истраживачима паранормалног и општом популацијом. Најчешће приче оних који су експериментисали њоме су негативне и застрашујуће, док су други неутрални, а искуства безопасна. Они који често експериментишу с овим таблама тврде да контактирају са духовима, од којих неки откривају своја имена. Идентитет ових духова је обично немогуће потврдити. С времена на време дух тврди да је позната личност или историјска – или чак сам ђаво. Такво је било искуство Џона М.

“Када сам имао 11-12 година, имао сам пријатеља који је тврдио да има Оуија таблу чији се показивач сам померао ако би је оставио током ноћи отворену. Наравно, био сам скептичан, јер никада нисам видео Оуија таблу. Као врсту шале, рекао сам му да донесе таблу једног летњег поподнева, да пробамо како ради. Кад смо почели да постављамо питања, показивач је почео да се креће веома брзо и да нуди одговоре, или би само показао да или не. Пошто је покретање било брзо за притисак који сам вршио на показивач, био сам убеђен да га мој пријатељ сам покреће, али сваки пут кад сам га питао, он је то негирао. Ипак, лепо смо се забављали и наставили смо да постављамо питања. У једном тренутку коначно сам питао: “Ко си ти?“ А табла је показала на слова С-А-Т-А-Н-А. Погледао сам у мог пријатеља и насмејао се, сада још убеђенији да он помера показивач. Онда сам питао: “Како ти је презиме?” И табла је одговорила Р-А-С-П-У-Ћ-И-Н, што мени ништа није значило, али сам записао ово име. Након што смо завршили, погледао сам у енциклопедију и био запањен када сам пронашао да је човек под таквим именом живео крајем XИX века у Русији. Био је познат по својим окултним моћима. Знајући мог пријатеља и његов коефицијент интелигенције, уверио сам се тада да је Оуија табла заиста давала одговоре и да мој пријатељ није покретао показивач“.

Чак и ако би Оуија табла била у стању да контактира духове, колико је вероватно да Распућин прича са два америчка тинејџера? Или је неки други ентитет извео страшан трик?

Оуија узвраћа ударац

У ретким приликама, Оуија је узроковала психокинетичке активности. Делил Д. тврди да су његови пријатељи и он били нападнути од стране нечега током Оуија ритуала.

“Као дечак од 14-15 година, имао сам Оуија таблу. Моји пријатељи и ја смо се окупљали у подруму куће нашег пријатеља Дага. Угасили бисмо светло, упалили неколико свећа и поседали око старог стола, који је био још из времена Даговог деде, који је живео у тој кући. (Његов деда је извршио самоубиство у кухињи). Једне ноћи док смо користили Оуија таблу, појавио се јак ветар ниоткуда и погасио све свеће. Следећег пута су неке девојке дошле код Дага и опет смо користили Оуија таблу. Почели смо да запажамо чудне сенке како шетају подрумом. Свеће су се погасиле и онда смо сви чули тај језиви крик. Након што смо упалили светла, приметили смо да је једној од девојака текла крв са врата. Огрлица коју је носила била је покидана и налазила се три метра од места где је седела. Имала је две мале амајлије на њој, једну смо пронашли унутар малог отвора испод степеништа, а друга је била напољу, конкретно испред улазних врата. Откако се то догодило, нисмо користи Оуија таблу“.

Мислим да би свако после оваквог искуства оставио Оуија на сигурно место.

Оуија и коцкање

Ако неки тврде да Оуија може контактирати бића из непознатих равни постојања, да ли она може да нам да информацију о добитним бројевима на лутрији или о неким другим срећним бројевима? Без сумње, ово је покушано више пута. Клиф С. каже да пробао:

“Године 1969. живео сам у Такоми, у Вашингтону, и радио као управитељ куће за издавање. Једне ноћи узео сам Оуија таблу да видим шта ћу сазнати. Нисам знао ни ког ћу духа призвати. После извесног времена показивач је почео да се помера и ја сам упитао “Ко је то?”, а показивач је прецизирао Т-А-Т-А. То ме је уплашило.

Више нисам експериментисао тиме до 1971, када је мој брат дошао да живи у Такому. Кладио сам се на коњским тркама, па је његова кћерка, која је имала Оуија таблу, желела да сазна бројеве коња који ће победити у прве две трке на Портланд ливадама. Моја братичина и ја смо узели Оуија и добили одговор да ће победнички бројеви бити 2 и 6 у прве две трке. Мој брат, његова жена, моја братичина и ја отишли смо у Портланд да одиграмо ове бројеве дупло. И коњи су победили другачијим редоследом - 6 и 2 у прве две трке. Не знам да ли моја братичина и даље поседује таблу, али верујем да не би требало да је користите, јер ће вас она или повредити или натерати да урадите лудост какву смо ми учинили“.

Оуија табла је дала Клифу исправне бројеве, али не редоследом који би му био од користи. Да ли је ово било дело духа шаљивџије?

Oуија одговара

Табла се не шали сваки пут. Постоје многи случајеви где је Оуија понудила стварне, проверене информације. Андреино искуство је једно од таквих.

“Две другарице и ја смо разговарале о Оуија таблама - да ли у њих верујемо или не. Њих две су чврсто веровале у таблу и њене моћи, док сам ја била скептична. Имала сам таблу, али је нисам користила. Одлучила сам да је при нашем следећем сусрету отпакујем. У апартману мојих другарица смо угасиле светло, упалиле свеће и кренуле на посао. У року од неколико минута показивач је почео да се креће. Једна пријатељица је питала да ли је у соби присутан дух који са нама жели да комуницира. Показивач је одговорио Д-А. Почињући да мислим да је нешто присутно, поставила сам питање духу. Имала сам брата у фамилији са којим нисам била у контакту више од две године. Питала сам да ли дух зна где се он налази. Добила сам потврдан одговор. И веома прецизно ми је указао на име улице, Бритисх Цолумбиа, која се налазила у Канади. Након што се наш ритуал завршио, и пошто смо захвалиле духу, потражила сам улицу на интернету и пронашла да се таква улица налази у Фреасар долини, између Ванкувера и Америке. Након што сам претражила телефонски именик, пронашла сам да се он стварно тамо налази. Имајући веома необично презиме, знала сам одмах да је то он. Окренула сам број и његов глас је био са друге стране жице. Била сам шокирана. Можда постоји нешто у Оуија табли. Две другарице су знале да имам брата, мада га никада нису среле. Оне такође нису знале моје девојачко презиме. Немам објашњење, али мислим да духови постоје“.

Оуија режи

Разлог због којег многи истраживачи параномалног саветују да се Оуија не користи јесте веровање да ова игра отвара врата димензија које требају да остану затворене. Рођак Кена М. и његови пријатељи научили су ову лекцију.

“Ово се догодило једне топле августовске ноћи 1971. у граду Лодају, у Калифорнији. Неки људи су успешнији у контактирању духова Оуија таблом од других. Карол, моја рођака, која се куне да је ова прича истинита, имала је искуство у контактирању добрих и злих духова. Те ноћи, она и њене пријатељице биле су у њеној кући, заједно са њиховим момцима. Непосредно по почетку игре показивач је почео сам да се покреће. Рекао им да је у оближњем Мекдоналду пљачка у току. Сви су помало били скептични. Онда је Оуија описала возило у којем су били лопови, стари караван, и да је хитно. “Помозите, молим вас помозите,” табла је одговорила.

Мушкарци су се сложили да је ова ситуација исувише добра да би је пропустили. Пре него што су отишли, рекли су девојкама да никоме не отварају врата. Одвезли су се остављајући жене са пиштољем и кутијом метака. Како су се њихова предња светла удаљавала, Керол и њене другарице су се престравиле од звука режања које је долазио са задњих врата куће. Престрављене, скупиле су довољно храбрости да оду до задњих врата, али су биле дочекана гласним гребањем. Како су ово чуле, потрчале су назад до собе где се налазио пиштољ и муниција. Напунивши пиштољ, чуле су куцање на предњим вратима. Керол је померила завесу и осетила олакшање када је на вратима угледала момка и његовог пријатеља. Преплашене, пустиле су их унутра. Испричале су им шта су доживеле и чуле на задњим вратима. Још увек скептични, мушкарци су отишли да провере. Пронашли су да су врата затворена, али и дуге, дубоке огреботине у вратима. Карол ми је рекла да су она и њена пријатељица бациле Оуија таблу те ноћи“.

Да ли је Оуија дала погрешну информацију само да би се отарасила мушкараца и онда престравила жене? Преплашене још увек, шта би ове жене доживеле да су отвориле задња врата?

Закључак

Постоји само неколико добро проверених прича које се односе на застрашујуће паранормалне игре. Ни једну од ових игара нисам лично пробао и не намеравам, мада сам чуо приче од поверљивих пријатеља и њихових чланова породица, који су сведочили страхоте везане за њих. Због тога, не требамо се играти њима, јер неистражени феномен може донети негативности или зло у животе људи, а да они нису ни свесни тога. Постоје многи пријављени случајеви запоседнутости демонима због коришћења Оуија табле. Ако вас ово не убеди да не играте овакве игре, не знам шта би друго могло.

Превод с енглеског: Бојана Поповић, 5. октобра 2011.

Извор: http://www.johnsanidopoulos.com/2009/10/scary-paranormal-games.html

http://www.svetinjebraniceva.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=272:2011-10-31-18-32-13&catid=38:2010-12-14-18-00-48&Itemid=59