Prvo da te ispravim, ja sam svoju kuću zidao 20 godina, znači ćale, keva, burazer i ja, štednja i rmbačenje.  Ništa ja džabe nisam dobio, sem ono što sam dobio od svojih roditelja. Ovo ostalo se u principu slažem, al je to opet nebitno. Priznavanjem Hrvatske u današnjim granicama je legalizacija genocida, pogrešili mi ili ne, a evidentno je da jesmo pogrešili. Drugo, ako su naši preci i pogrešili, ne znači da grešku ne treba ispraviti. Kako tumačiš da je današnja Hrvatska veoma sklona ustaštvu, antisemitizmu i rasizmu. Ne smatraš li i da je u vaspitnom smislu MZ pogrešila, jer je ispalo da su se Hrvati samo ovajdili genocidom. Hrvati nemaju motiv da se menjaju u tom smislu odricanja od fašističke prošlosti, jer imaju vrlo opipljiv rezultat kojem samo fašizmu mogu da se zahvale. Da nije bilo NDH, oni se 1991 ne bi sukobili sa 500 hiljada nego sa milion ili milion i po Srba, a to je značajna razlika i meni je potpuno jasno da je to razlog što se oni ni danas nisu odrekli ustaštva. Bazično, ovo što si ti napisao jeste neki moj stav, tj preciznije bio je takav nekad. E sad ... ako uzmeš da su sve velike krize uvek posledica korupcije, kriminala i nemorala razne vrste, i povežeš to sa globalnom ekonomskom krizom, reci mi ... da li zbilja veruješ da se MZ u rešavanju krize u exJugoslaviji vodila nekim moralnim i humanim motivima. Nije li to brate malo suviše naivno, pogotovo ako danas vidiš da se i tamo mešetarilo i varalo sve u šesnaest.

Nisu se Hrvati ništa naročito ovajdili, jer su priznati u granicama u kojima su faktički ušli u Jugoslaviju, jedino su dobili Baranju i Istru, ali tamo Srba nije bilo ni u tragovima (pogotovo u Istri) tako da to za nas nije bitno što su Hrvati profitirali na račun mađarskih i italijanskih teritorija.

Čak ako pogledaš mapu gde su većinski živeli Srbi 1941. godine i uporediš je sa stanjem iz 1990 godine videćeš da su Srbi bili većina u svim opštinama kao i pre genocida.Taj genocid jeste drastično umanjio broj Srba, ali faktički nije izmenio etnički raspored na terenu. Gde su Srbi bili većina 1941. godine, tamo su praktično bili većina i 1990. godine. Prema tome, genocid nije imao za posledicu drastičnu promenu etničkog sastava stanovništva na terenu, bar kad je u pitanju Hrvatska.

U BiH je došlo do promene, ne samo zbog genocida već zbog masovnog raseljavanja Srba posle rata, pogotovo u istočnoj Bosni i Podrinju gde su muslimani došli do relativne većine, početkom devedesetih.

Što se tiče rešavanja krize u exJugoslaviji ja smatram da je MZ krizu rešila najracionalnije, jer da su nam dozvolili da ratujemo za granice, rat na Balkanu bi se pretvorio u kopiju jevrejsko-arapskog rata koji bi trajao narednih 50 godina bez konkretnih rešenja. Nikad ne bi bilo mira na ovim prostorima.

Jedino moguće rešenje u onoj situaciji je bilo priznavanje faktičkog stanja jer opstanak Jugoslavije nije bio moguć, a ni dogovorno menjanje granica konsenzusom. Niko nama nije kriv što 45 godina nismo iskoristili ustavno pravo da pokrenemo pitanje unutrašnjih granica. Za one koji ne znaju, ustav SFRJ iz 1974. godine je dozvoljavao mogućnost promene unutrašnjih granica (član 5), tako da je to bilo moguće ostvariti legalnim sredstvima u vreme dok je postojala Jugoslavija.

Ukratko, obzirom da smo sami crtali te granice i da smo u tom okviru živeli punih 45 godina, voljno ili nevoljno smo svi priznavali te granice. Sa stanovišta MZ je bilo logično da rešenja nacionalnih i manjinskih problema treba tražiti u okviru postojećih avnojevskih granica. Svako drugo rešenje bi bilo samo dolivanje ulja na vatru.

Само си заборавио да приметиш како 91. у Хрватској не би онда било 12 % Срба већ 25 % минимум... И било бих  преко милион...
Преко тога је та твоја МЗ прешла најлаганије...

Као што ти прелазиш преко тога да се за српство у СФРЈ слало у затвор у најблажем случају...

Али слажем се да сносимо део кривице јер смо стока изманипулисана још од 27. марта 1941...

Jesi li ti pao sa duda? Pa prvo lje pobiojeno pola srpskih domaćina pod optužbom da su kolaborirali sa neprijateljem, onda su pobijeni srpski komunisti pod optužbom da su spremni na izdaju u korist sssr, pa je likvidiran Miladin zbog kosovs,ubijen Krcun, zbog granica Srbije je Leka hteo da upuca Broza, pa je pometeno celo rukovodstvo pod optužbom da su liberali. I sve su to izglasavali kojekakvi Kidriči, Kardelji, Dolanci i Krajgeri. Kad je posle crkotine Srbija postavila pitanje granica maknut je Ivica pa Sloba proglašen za opasnost od staljinizma.

 Za tog Badentera i ostale nema muke koja bi bila dovoljna da isklaju svoje grehe.

Кадсу већ '74 Војводина (са апсолутном српском већином) и Косово и Метохија, издвојене из Србије, неко је требао рећи: "А шта са Србима, ван Србије?"

Зашто онда Срби у Хрватској и Босни, нарочито Хрватској, нису добили своју државу у држави, а за разлику од Мађара и Шиптара су прошли пакао пре три деценије?

Pa zbog bratstva i jedinstva, mislilo se (kobajagi) da su Srbi, Hrvati, Muslimani, Makedonci, Slovenci svi jedna ista nacija, Jugosloveni (bratstvo jedinstvo) dok takvi ideali nisu mogli da prođu kod Šiptara i Mađara, pa kako bi ih smirili, dali im autonomiju.

Odveo ih deda Joža na Briune da crtaju granice pa slučajno u istu sobu stavio Latinku i Savku Dapčević kučar, da se samoubiju lakše ako nešto prdnu.A u svemu mu je pomagala šesta lička kraljica Jovanka. I onda se oni tamo na Briunima grdno između sebe kritikovali i kritizirali i svi zajedno otišli sa vlasti. A deda Joža se zakraljio.

Neverovatno da je mi i dalje mlatimo praznu slamu oko Jugoslavije i granica.

Hrvatska je ušla u NATO, ulazi uskoro i u EU...postaje novi regionalni lider Zapadnog Balkana umesto Srbije a mi se bavimo Krcunom, ko je šta rekao Joži i šta je kralj uradio pre sto godina.

Dok se ovde ljudi bave istorijom, emocijama..ostali idu dalje.

Pitanje koliko bi bilo Srba u procentima, ali znaj da je puno Krajisnika posle rata emigriralo u Srbiju, tako da kad saberes onih 550 hiljada Srba tamo i ovih bar jos toliko ovde (sa potomstvom), njih ima milion i vise.

Problem je sto smo mi hteli da zadrzimo teritorije gde smo vecina i plus da kolonizujemo teritorije gde smo bili manjina (Vojvodina i Kosovo). I u vreme kraljevine i u komunistickom rezimu gotovo  iskljucivo Srbi su raseljavani dok se Hrvati, Slovenci, siptari i muslimani nisu masovno premestali sa jedne na drugu teritoriju Jugoslavije.

U svakom slucaju Srbi nisu mogli da budu etnicka vecina u RH cak i da ih je bilo 25%, opet bi bili manjina i nista drugacije se stvari ne bi odvijale. Poenta je da su avnojevske granice trebale da se menjaju u vreme postojanja SFRJ, a ne kad je postalo jasno da ta tvorevina nece opstati i da bi nasilna promena granica znacila jos krvaviji i dugotrajniji rat nego sto je bio.

Licno smatram da je prilika za promenu granica bila 1971. godine u vreme maspoka u Hrvatskoj, ali je problem sto predstavnici tamosnjih Srba nisu postavljali to pitanje, a titoisticki dupeuvlakaci koji su vladali u Beogradu su razmisljali o svojim vikendicama u Rovinju i Porecu, a ne o interesu naroda.

Druga prilika za redefinisanje odnosa u SFRJ, ukljucujuci i pitanje granica, je bila sredinom 80-ih kada su slovenci poceli otvoreno da podrzavaju siptare i da preispituju ulogu JNA  u drustvu (studentski list Mladina), ali i tada je Stamboliceva komunjarska vrhuska brinula o svojim privilegijama a ne interesima naroda. Onda je dosao Milosevic koji je kao hteo da resi otvorena pitanja u SFRJ uz upotrebu gole sile, svi znamo kako se to zavrsilo.



Simijon,  nama niko nije kriv sto smo imali najgore titoiste na vlasti, a drugi narodi su imali ljude koji su iako komunisti mislili o interesima svojih naroda.  Maspok su organizovali hrvatski komunisti, Kucan je bio komunista Bakali i Fadilj Hodza su takodje bili komunisti, pa su svi oni radili u interesu sopstvenih naroda.

Komunisticki rezim nije nikakvo opravdanje za nas, isti je rezim bio i u Srbiji, i na Kosovu i u Hrvatskoj.

kako je ovo smesno 

i tako...vanuatu postaje lider u 5km2 juznog pacifika....