Прво теби и сличнима да видим леђа ... мислим да одете у Е.У.
Превише је пара потрошено на причу о атлантској интеграцији и као што видиш сада је та идеја одбачена.
Колико треба времена да схватите да и прича о евро интеграцији је такође неприхватљива ?

Па јефтинија варијанта је најјновија руска губернија ... Црна Гора.

Lukašenko i Putin sreli se posle pet godina
Putin obnavlja uniju sa Belorusijom
Autor: T. Trikić, Tanjug | 15.12.2007 - 08:36
Putin obnavlja uniju sa Belorusijom

Poseta Vladimira Putina, šefa Kremlja, Minsku pokrenula je nov talas nagađanja da bi on mogao da se nađe na čelu Savezne države Rusije i Belorusije, koja je dosad postojala najviše na papiru.

Moskva je odbacila spekulisanja medija da će Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko potpisati sporazum o uvođenju položaja lidera nove unije, moćne funkcije koja bi sadašnjem ruskom predsedniku posle povlačenja omogućila da zadrži uticaj nad svojim naslednikom. Takve glasine posebno podgreva činjenica da se Putin još nije zvanično oglasio posle poziva Dmitrija Medvedeva, kandidata za sledećeg predsednika, da preuzme premijersko mesto u budućoj vladi.
Medijska pažnja posvećena jačanju unije na istoku Evrope, zatekla je i samog Lukašenka.
„Iznenađen sam koliko se prašine diglo oko posete ruskog predsednika Belorusiji, u kojoj nema ničeg neobičnog. Mi se kao prijatelji iz Savezne države često srećemo, kazao je beloruski predsednik.
Međutim, uoči Putinovog odlaska u Minsk sekretar Savezne države Pavel Borodin dao je niz zanimljivih i neočekivanih izjava. On je najavio da će, osim ekonomske saradnje, najvažnija tema susreta Putina i Lukašenka biti priprema za dokument koji će poslužiti kao Ustav Savezne države (rusko-beloruske unije) u prelaznom periodu.
Borodin je priznao da postoji varijanta da predsednik Rusije postane predsednik Savezne države, a šef Belorusije potpredsednik, druga je da se predsednik bira kolegijalno, a da potpredsednici budu šefovi dve države, ali ima još opcija.
Ako je suditi po Borodinu, unija Rusije i Belorusije ima ambiciozne planove.
„Za sedam godina neće Rusija težiti da uđe u Evropsku uniju, nego Evropska unija u Savez Rusije i Belorusije, jer šta oni tamo imaju osim piva i kobasica. A mi imamo sve - ogromnu teritoriju, nacionalne projekte, radna mesta...“, kazao je Borodin.
Prema drugim pretpostavkama, Putinova poseta Minsku, gde je poslednji put bio 2003, ima drukčiji cilj. Iz vrha ruske vojske je prošlog meseca najavljeno da bi Moskva u Belorusiji mogla da instalira rakete kao odgovor na američke planove o protivraketnom štitu u Poljskoj i Češkoj.
Odnosi dvojice predsednika su daleko od idiličnih, a lična nesimpatija Putina prema Lukašenku odrazila se i još 2003. na posustajanje planova o zajedničkoj državi. Usaglašavanje ustavnog akta se oteglo, posebno kad se zahuktala borba oko cene gasa i energenata koje Rusija isporučuje Belorusiji. Mnogo je anegdota na temu „seoskog“ šmeka Lukašenka, bivšeg direktora sovhoza. Beloruski predsednik, s druge strane, toliko ne veruje svom susedu da cenzuriše emisije ruske televizije pre nego što ih reemituje u Belorusiji. Putin je svojevremeno, ljut zbog takvog ponašanja, okarakterisao odnose dve zemlje već čuvenom rečenicom: „Kotleti na jednu stranu, muve na drugu!“ Fraza koja potiče iz sovjetskog vica o ondašnjim restoranima, poruka je da se ne može finansijski profitirati na pričama o slovenskom bratstvu.
Odnosi su dostigli najnižu tačku kada je prošle godine ruski gigant „Gasprom“ povećao cenu gasa Belorusiji, koja je dugo plaćala povlašćenu i najnižu tarifu. Nije zaživela ni jedinstvena valuta.

Belorusija će omogućiti stabilan tranzit ruskog gasa
Belorusija će omogućiti stabilan tranzit ruskih energenata ka Evropi preko svoje teritorije, izjavio je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko na konferenciji za novinare posle zasedanja Vrhovnog državnog saveta Saveza Rusija-Belorusija i susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. "Evropska unija, bogata Evropa, osećaće se spokojno", rekao je Lukašenko, dodajući da dve zemlje "očekuju u vezi sa tim adekvatne korake Evrope". Ruski predsednik je, takođe, rekao da će zemlje ispunjavati preuzete obaveze i da Rusija i Belorusija "mnogo doprinose stabilnosti evropske energetske bezbednosti".
Putin je saopštio da će Rusija odobriti Belorusiji državni kredit od 1,5 milijardi dolara, radi obezbeđenja prelaska bilateralne saradnje na "univerzalne tržišne principe". Rusija razume teškoće po belorusku privredu zbog povećanja cena, ali će učiniti sve da posledice budu minimizirane. Ruski predsednik je rekao da povećanja cene gasa za Belorusiju neće biti nakon što je Turkmenistan povećao cenu Rusiji.
"Cena gasa za Belorusiju, naravno biće povećavana, ali ne više nego što je to utvrđeno u prošlogodišnjem sporazumu. Mi ćemo se pridržavati ranijih ugovora, bez obzira na to što će Rusija kupovati gas skuplje nego što će ga prodavati Belorusiji", rekao je Putin, a prenela je RIA Novosti iz Minska. U skladu sa dogovorom, cena naredne godine iznosiće 67 odsto o srednjeevropske cene gasa.
U zajedničkom saopštenju posle jučerašnjih pregovora, Putin i Lukašenko su istakli veliku važnost jačanja saradnje dve zemlje na principima ravnopravnosti, tržišnog privređivanja i uzajamne koristi i uvažavanja interesa. Lukašenko i Putin založili su se, takođe, za tešnju vojnu i spoljnopolitičku saradnju, uz insistiranje na koordinisanom odgovoru na planove SAD da u Evropi uspostavi deo svog protivraketnog štita, javila je agencija AP.
Dva predsednika, međutim, tokom današnjih razgovora nisu spomenuli ujedinjenje dve zemlje.


Blic

Rusija je moćna država. Moćne države se ne vole, sa njima se grade, učvršćuju, razvijaju odnosi. Njima se udvara, otvara tržište, širi saradnja. One se uvlače u ekonomske interese da bi branile interese manjih država.

Mislio dam da ga postavim u Vicoteki, ali i ovde odgovara...


Razgovaraju Jeljcin i Klinton telefonom prije NATO napada na Srbiju. Jeljcin:
- Ne možete vi tek tako da bombardujete jednu suverenu državu!
- Znate, naša vlada je spremna da uloži 3 milijarde dolara u Rusiju!
- Dobro, ali morali ste ipak da radite preko UN-a!
- Znate, britanska vlada je takođe spremna da uloži 3 milijarde dolara u Rusiju!
- Vi bi ipak morali da bar malo pripazite na civile kad gadjate vojne ciljeve!
- Znate, i njemačka vlada je spremna da uloži 3 milijarde dolara u Rusiju!
- Ej, Bili...
- Što je?
- Aj' daj još 3 milijarde pa cemo zajedno da ih spicimo!

Moskovska banka traži licencu za poslovanje u Srbiji
Autor: Beta | 16.12.2007 - 08:56

Moskovska banka podnela je zahtev Narodnoj banci Srbije (NBS) za dobijanje licence za poslovanje u Srbiji, saznaje Beta.

Zastupnici Moskovske banke očekuje se da će licenca uskoro biti odobrena, tako da bi od proleća u Srbiji počela da posluje prva ruska banka.

Moskovska banka je u novembru 2006. godine od NBS dobila dozvolu za kupovinu 25 akcija beogradske Agrobanke. Ruska banka je odustala od te kupovine jer je cena akcija Agrobanke značajno porasla za nekoliko meseci, koliko je trajao postupak od dostavljanja zahteva NBS do dobijanja saglasnosti za preuzimanje manjinskog paket akcija Agrobanke.

Moskovska banka je u većinskom vlasništvu grada Moskva, koji ima udeo od 59,9 odsto. Ta banka ima vlasničko učešće u kompanijama koje su uglavnom u većinskom državnom vlasništvu, a bave se poslovima iz oblasti naftne industrije i saobraćaja.

Blic

ma,ovi su gori...

Да ''одлазећи''.

Ko voli Rusiju? Mora da je u pitanju neki mazohizam nakon svega što su drugi koji su voleli Rusiju od nje doživeli.

 nas srbe je rusija ponekad pomagala ,ponekad nije ,ali uglavnom nema nekog zla sa njihove strane prema nama .

 za vas albance , ne znam ... 

 
biti LDP-ovac znachi nemati IQ (jer nema ni inteligencije)  ,mrzeti i srbiju i rusiju a voleti SAD , i smatrati kosovo "drugom drzavom" 

Како компромитовати Владимира Путина


Убиство Ане Политиковскаје у Москви добило је изузетно велики публицитет широм света иако се радило, како кажу упућени, о једној сасвим обичној новинарки која је пратила свакодневна догађања. Политиковскаја је ћерка бившег украјинског дипломате, те је као имућно функционерско дете читавог живота веома удобно живела, за разлику од већине својих вршњака у Русији. Рођена је у Њујорку. Политиковскаја је била новинар “Новаје Газете”, чији је власник руски олигарх Александар Лебедев. Он је расписао награду од 1.250.000 долара за откривање убице. Ана Политиковскаја мистериозно је убијена у свом стану у Москви само неколико дана пре Путинове важне посете Немачкој, те се наглашено медијско покривање овог случаја у западним медијима лако може тумачити и намером да се Путин компромитује у западном јавном мнењу. Бивши совјетски председник Горбачов, који је деоничар “Новаја Газете”, написао је у уводнику баш такву констатацију: “...они који су убили Ану П. желели су да ударе на Путина.” Тровање бившег агента ФСБ (раније КГБ) Литвињенка и његова смрт у једној болници у Лондону поклопили су се са одржавањем самита Русија–ЕУ. И то је добило велики медијски публицитет. Литвињенко је умро од тровања радиоактивним полонијумом 210.

Литвињенко и Березовски

Литвињенко је тврдио да је послат из Москве у Лондон да убије одбеглог руског олигарха Бориса Березовског (познатог и под именом Платон Еленин), али је он наводно одбио да изврши наређење. За Березовским је Русија одавно расписала међународну потерницу због велике пљачке руских фондова и изношења новца у Израел. Березовски је узео израелско држављанство и настанио се у Лондону. Сва настојања Русије да он буде изручен Москви, безуспешна су већ годинама. По изворима блиским америчкој НСА тврди се да је Русија вршила јак финансијски притисак на Лондон да Березовски буде испоручен. По неким другим изворима споразум две земље о обостраној екстрадицији криминалних елемената управо је био спреман за потписивање када је против Путина кренула перфидна кампања са подметањем кривице у поменутим убиствима. Наводна изјава Литвињенка дата медијима пред саму смрт да иза његовог тровања стоје људи блиски Владимиру Путину, тумачи се као настојање неоконзервативних (ционистичких) медија да компромитују Путина, а Березовског у јавности прикажу као жртву. Тако би његовим евентуалним изручењем Москви, овакав потез британске владе у јавности имао негативан одјек. Руски званичници за убиство Литвињенка, али и Политиковскаје, одмах су окривили руско-израелску мафију, пише на свом информативном сајту одлично упућени аналитичар из Вашингтона, Вејн Мадсен. Ова мафија често се назива јеврејском мафијом, али њу не чине само руски, украјнски и израелски Јевреји, који најчешће и користе Израел као уточиште. Њихова мрежа је разграната по читавом свету, а Црна Гора је постала један од њених центара за прање новца, тврди Мадсен. Пипци ове мреже досежу високо и до америчке администрације у Вашингтону, што Мадсен као бивши службеник НСА помно прати.
Када је Литвињенко прешао у ислам?
Занимљиво је да се и на једном чеченском информативном сајту тврди да је Литвињенко преобраћен у ислам и да је непосредно пред смрт над њим извршен обред “Сура Yасин” у складу са Кураном те да ће бити сахрањен на муслиманском гробљу. То је потврдила и његова породица, али се не слажу у тврдњама када је он то учинио. Његов отац Валтер је рекао да се Александар преобратио два дана пред смрт, док Чечени тврде да је то било много раније. Породица је Литвињенка сахранила на лондонском гробљу у присуству Березовског и Ахмеда Закајева, док је по извештају “Ассоциатед Пресс” Лорд Xон Риа, директор канцеларије “Спас Чеченије”, држао на погребу слику Ане Политиковаскаје. Литвињенко је наводно радио и на расветљавању тог злочина када је отрован.

Везе са “Ал Каидом”

Европски медији известили су да је Литвињенко био умешан у ланац кријумчара радиоактивним материјалом, што је потврдио и његов пријатељ, италијански “експерт за безбедност”, Марио Скарамела, који је и сам озрачен и налази се у овом тренутку у болници. По њему Литвињенко је озрачен случајно приликом једног транспорта. Ова повезаност са чеченским муxахединима, Литвињенка доводи и у везу са мрежом Ал Каиде у Европи која се бавила кријумчарењем у намери да направи “прљаву бомбу” за неки од терористичких напада у срцу Европе. Део ове кријумчарске мреже је дуго био и под надзором обавештајца ЦИА, Валери Плајм Вилсон, која је радила преко Цијине прикривене компаније “Брењстер Јеннингс & Ассоциатес”, све док није откривена. Учињено је то како би се компромитовао њен муж, бивши амбасадор у Ираку, који се противио америчкој интервенцији у тој земљи. Након велике афере у САД, она је напустила овај посао, а смењен је Бушов шеф кабинета, Карл Роув. Подсетимо да је такозвана “Ал Каида” са својим Муџахединима дуго и несметано деловала на простору БиХ као и на Космету, а бројни докази показују да је била обучавана и финансирана преко појединих агената ЦИА. Све ово са америчким националним интересима није имало много везе.

Зашто руски олигарси беже у Израел ?

Мадсен верује да је Литвињенко вероватно био двоструки агент. Он је преко Турске стигао у Британију где је допратио последњу испоруку радиоактивног материјала укључујући цезијум 137, радијум, иридијум, стронтијум 90, уранијум, торијум и плутонијум 239, а што је све руско-израелска мафија продала онима који су понудили највећу цену. Није случајно, тврди Мадсен, што Турска подржава мрежу за чеченску герилу, док је један од њених лидера, Ахмед Закајев, близак сарадник Березовског, и у вези са Литвињенком. Као агент ФСБ (Федералне Службе Безбедности) Литвињенко је проследио нека тајна документа у Израел наносећи огромну штету руским лидерима. Документа је пренео руско – израелском бизнисмену, Леониду Навзлину, бившем извршном директору “Yукоса”, за којим је руска влада издала потреницу због убиства, проневере и утаје пореза. Невзлинов бивши шеф у “Јукосу”, Михаил Ходороковски, налази се у руском затвору због утаје пореза. Невзлин је и бивши председник Руског Јеврејског Конгреса, а тренутно живи у Тел Авиву под заштитом израелске владе. Невзлинов колега, такође у избеглиштву, Владимир Дубов, главни је “Јукос-ов” деоничар као и богаташ Владимир Гусински. Сви ови бивши “Yукос-ови” функционери и руски тајкуни, за којима су изадете потернице, везани су и за британског банкара Јакоба Ротшилда, тврди Мадсен. Занимљиво је и да су водећи чланови ове најмоћније династије у свету (која је оснивач и практично највећи земљишни власник Израела), били на проглашењу независноти Црне Горе. Контролни пакет акција који је у “Yукос-у” имао Михаил Ходороковски од 13.5 милијарди долара, након његовог хапшења припао је Јакобу Ротшилду, по основу њиховог тајног споразума који је наводно начињен само неколико дана пре хапшења Ходороковског. Ротшилд и Ходороковски су се познавали дуго, а повезала их је “обострана љубав према уметностима” и заједнички филантропски рад(!), објавио је тада “Сундаy Тимес”. Литвињенкова двострука игра огледала се и што је као агент ФСБ управо имао задатак да се убаци у кријумчарску мрежу која је ишла из Чеченије и открије њене канале до Беле куће у Вашингтону. Литвињенко је очито знао превише.

Кога се плаше американци?

Извештај о његовој умешаности у рад израелских босова организованог криминала објавио је раније и “Башингтон Пост”. То је била прича о фалсификованим банкнотама од по 100 долара које је штампала група из мреже стационирана у Јужној Осетији и која је имала оперативне везе са криминалним шефовима стационираним у Грузији и Израелу. Ево која сазнања има Мадсен: “27. октобра 2004. један курир ове фалсификаторске дружине, Џазки Џен, срео се са једним прикривеним агентом “Тајне Службе” у хотелу “Линтхицум”, у Мериленду. Џен, који је управо стигао у Тел Авив, понудио је размену 230.000 долара у лажним “Бен Франклин” апоенима за 80.000 у правим новчаницама. Џен се, такође, сложио да снабде са додатних 1,5 милиона долара у лажним апоенима од по 100 долара и разговарано је о могућој испоруци од 10 милиона долара у лажним апоенима за убудуће. Џен за ово дело није оптужен од стране америчке федералне владе све до новембра 2005. Онда је тврдио да је болестан да би поднео суђење, па му је дозвољено да се врати у Израел(!?)” “Случај Џен је”, додаје Мадсен, “још један пример како америчка влада пропушта да суди израелским криминалцима, шпијунима и осталима који представљају претњу за националну безбедност САД. Исти сценарио је одигран са “Ал Каидиним” финансијером Јехуда Абрахамом, њујоршко-израелским дилером дијаманата, који је прао новац за руско-израелске криминалне босове. Ту је и Асхер Карни, Јужноафриканац и Израелац који је превозио нуклеарне упаљаче из САД у А.Љ.Кхан мрежу у Пакистану. И многи други израелски шпијуни ухваћени су око осетљивих војних постројења у САД, који су се представљали као студенти уметности, пролазници, туристи...”

Мрежа из Русије води до Ирака и Вашингтона

Британска полиција је открила трагове полонијума 210 и у канцеларији Бориса Березовског у Лондону. Мада је полиција чувала канцеларију Березовског, он је рекао “Гуардиан-у” да не зна ништа о томе и одбио сваки даљи коментар. Гардијан је известио и да су радиоактивни трагови нађени у 7 Даун Стрит у лондонском дистрикту Маyфаир. Интернет претрага показује да је канцеларија “Interpark Haus”,, на тој адреси, као и штаб за угаљ, нафту и скривени енергетски фонд фирме “Starsupply Tullett Energy”. Ту су и канцеларије “Метро Интернатионал”, глобалне медијске фирме; “Nichiei, Ltd”, јапанске консултантске фирме; “Capitol Corporations pls”, који поседује три казина у Лондону, “Crockfords” i “Colony Club” u Mayfair, i “Cromnjell Mint” u Kensingtonu.
Scotland Yard је пронашао и трагове полонијума 210 у једној канцеларији у лондонском Њест Енд-у, у згради која припада пословима обавештајне фирме “Титон Интернатионал Лтд”, и “Еринсyс УК Лтд”. Ова последња је приватни војни уговарач који послује у Ираку. Дакле, поред повезаности са руско-израелском мафијом, Мадсен је већ раније писао да “Еринсyс” има везе са ирачким агентом за утицај Ахмадом Чалабијем, што значи и са ирачким нафтним бизнисом и војном окупацијом Ирака “Еринсyс” је повезан са Чалабијем кроз партнерство са фирмом “Ноур УСА Лтд”, регистрованој у северној Вирxинији, маја 2003. од стране Абул Худа Фарукија, јорданског Америнакца који је већ имао више уговора са америчким Министарством одбране (Пентагоном). БЦЦИ је јорданска подружница којом је управљао Мохамед Чалаби, нећак Ахмада Чалабија. Заступник и адвокат ирачког “Еринсyс-а” је Салам Чалаби, други нећак Ахмада Чалабија и пословни партнер адвокатске канцеларије “Феитх анд Зелл”. Ова канцеларија има седиште у Јерусалиму, а сувласник јој је Даглас Феит, бивши високи функционер Пентагона. Канцеларија има представништва и у Москви и Вашингтону. Даглас Феит је са својом политичким ментором, који га је и увео у Пентагон, Ричардом Перлеом, био главни финансијски оперативац у финансирању босанских Муџахедина, којима је преко вашингтонске “Ригс банке” и “Босанског Одбрамбеног Фонда” достављао новац који је у арапским земљама прикупљан као “помоћ муслиманској браћи” у Босни, нападнутој од стране великосрпских окупатора. Партнер Березовског у послу је и Нил Буш, брат председника САД, и фирма “Силверадо Савингс & Лоан”. Нил Буш и Березовски су се срели у Риги 2005. Нил Буш је виђен и у приватној ложи Березовског на једној фудбалској утакмици у Лондону. Березовски је главни инвеститор и у софтверској компанији “Игните” која се бави едукацијом. Суинвеститори су Барбара и Џорџ Буш старији. Пословни партнери Березовског су и Бадри Патаркатсишвили, некад омладински лидер комунистичког грузијског Комсомола, председник Грузијског Олимпијског Комитета, медијски могул, и главни инвеститор у фудбалске клубове у Британији, Грузији и Бразилу; ту је и кувајтски финансијер Мохамед Ал Садах; кинески компјутерски тајкун Винстон Вонг. За Патарктсишивилијем Русија је расписала потерницу, али га штите грузијско и израелско држављанство. Обе државе не дозвољавају његову екстрадицију. Тако се формира интерсни круг: Березовски, Чалаби, Литвиненко, Абул Худа Фаруки, Мохамед Чалаби, Салем Чалаби, Даглас Феит, Ричард Перле, породица Буш итд... Може се видети и ко су неки од профитера из америчког рата у Ираку. Јер, амерички народ сигурно није. Напротив, амерички маринци и њихове породице само су жртве. Сада неоконзервативци у Вашингтону покушавају да се дистанцирају у јавности од својих гнусних акција и “политике Xорxа Буша”. Плен у Ираку је уграбљен, прање руку је у току. Кривац је, наравно, Предсденик. Березовски и Литвињенко заједно су радили на обарању администрације Владимира Путина. Разлог је намера Путина да сломи велике руске олигархе који су опљачкали огромно богатство и изнели га углавном у Израел, и то удружени са чеченским терористима који су повезани са бомбашким нападима у Москви и другим руским градовима.
Ланац у који је повезана мафија, глобални корпоративни бизнис, државна технократија многих земаља са корумпираним политичарима, међународне лобистичке групе, као и делови обевештајних служби, војске и полиције, данас, на жалост, чине све јачу окосницу светске политике која подстиче тероризам и ратове само у циљу стицања профита. Највеће жртве оваквог међународног криминала су мале државе које нису у стању да се заштите, јер корпоративни бизнис одавно већ барата капиталом који премашује бруто друштвени производ и много јачих држава. Страх патриотске Америке да се са овим моћницима обрачуна, јасно показује колика је њихова снага. Историјски гледано време у коме живимо биће исписано као време владавине глобалне мафије.