Covek se radja da bi bio to sto jeste, ako je neko rodjen da veruje u religijske bajke i izmisljene bogove onda ce morati da u to veruje, drugi ljudi su rodjeni da ne veruju u te bajke. Bas kao sto nisu svi ljudi na ovom forumu nego samo oni koji su ovde morali da budu, bas kao sto ne puse svi ljudi cigarete nego samo oni koji moraju da ih puse.....
Mozda bi bolje bilo da se upitamo zasto se ljudi ne postuju medjusobno, zasto sebe izdvajaju od ostalih kao
teisti, ateisti ili bilo koja druga nalepnica koja ljude sprecava da shvate da smo svi samo ljudi.

Evo ja sam hrišćanin ekumenista nadam se da sam kompetentan 

Ljudi su ti već rekli, samo ti nisi shvatio ili se oni nisu dovoljno dobro izrazili... Verujem u Boga zato što samo njegovim postojanjem, sve dobija smisao i ništa ne ostaje ne razjašnjeno.

Verovanjem u njegovo postojanje za tebe sve dobija smisao i nista nije razjasnjeno, posto verovanje ne razjasnjava nista.
Njegovim postojanjem ne bi mogao da imas verovanje u njega.

e ovi svi sto ljude treniraju fudbal,kosarku,ragbi i tako dalje bar neki sport recimo fudbal da trenira ronaldinjo mi bi isto bili kao drugi timovi al bi bili malo losiji od drugix.

Pa ako ista, drago mi je da vidim da se sve vise ljudi udaljava od najpogubnije institucije u zadnjih par hiljada godinai - crkve!

A znači nije problem Bog nego sabornost crkve   

A sta da radimo mi koji, a vecina nas je ovde,koji smatramo da je Bog - energija? U cemu je problem da mi kazemo sta mislimo? Zar moramo da budemo pravoslavci,katolici ili muslimani da odgovorimo?
Vreme je budjenja covece, sve ce manje i manje biti ljudi koji ce se izjasnjavati kao vernici. Religija pada jer je vestacka tvorevina. Ti si moja religija i ja tvoja. Nema tu polemike.

vjerujem i znam..znamo nešto pouzdano,oslanjamo se na činjenice i ateisti često od toga polaze. vjerujemo u nešto  vodeći se nekim unutrašnjim osjećajem,ali bez mnogo konkretnih dokaza.
u Boga vjerujem kao neku nevidljivu silu,snagu u nama kad god zavirimo u sebe. kao nešto što nam ne da da se do kraja slomimo,već samo malo povijemo i vidimo da smo zapravo elastični,a ne lomljivi.
kao nešto veće od nas i nešto sveto. ne mislim da se Boga treba odreći ili u njega vjerovati zbog  njegovih izaslanika,nego zbog njega samog. ne mjeri se vjera odlascima u crkvu i velikim prilozima,nego kao i sve ono što vrijedi u čovjeku,kao nešto veliko a nevidljivo što samo nalazi put ka svijetu. kad vidim popa kako izlazi iz Delte sa 20 kesa iz najskupljih butika ili č.sestru u skupom autu..(a uče nas da ne živimo od materijalnog i da se odreknemo u korist čiste duše)..onda ...vidim malo licemjerja u svemu. a Bog nije čovjek,pa nema ni te licemjernosti  u sebi..što ne znači da je savršen

Bog nije problem jer ne postoji

Verujem u visu silu zato sto je to moj izbor.