'Polako se upoznaju. Najčešće se započinje sa emotivnom aferom. Ponekad su to samo dugi razgovori, zajedničke teme, isti smisao za humor, u svakom slučaju u jednom tenutku shvate da su prešli neku nepostojeću granicu. Problem je što to shvate tek nakon što su je prešli. Doduše u tom trenutku je taj osjećaj predivan jer su i jedno i drugo umirali od želje da prijeđu tu granicu. No, istovremeno je i užasan osjećaj, jer znaju da je riječ o prevari, a to je nešto što nikada nisu htjeli biti.'

bas tako...

Pa i nije uzasan osecaj.    Zavisi u kojoj si situaciji.    Ja imam dobar brak,ali u njemu nema seksa vec 7-8 godina.    Malo sam se ugojila,malo sam se posvetila karijeri i vise nisam bila interesantna.    U svemu ostalom dobro funkcionise,zapravo sjajno.    Prvo sam pala u depresiju,tugovala,a posle nekog vremena se pojavio neko dovoljno slican meni i privalacan da bih se upustila u "prevaru".    Trajalo je jedno dve godine i bilo je O.    K.     i diskretno.    Sada se,opet posle dugo vremena,pojavio jedan drugi i opet je lepo.    Da li je to prevara?
Imam li ja sa nepunih 40 pravo na normalan zivot?Ne osudjujte ljude,ne znate kakve ko probleme ima.    
Ne zelim da se razvedem,jer ja nemam druge probleme.    On je divan otac i moj najbolji prijatelj.    Ako svu ovu zavrzlamu uspe neko da shvati.    

da! ja shavatam!

  ja ne shvatam!

Pristupio sam temi iz licnih razloga,pokusavajuci naci odgovore na pitanja koja me muce. U tim sam vodama samo sa druge strane. . . Neko vara svog partnera samnom,i to se zakomplikovalo. Zavoleo sam tu osobu i sve je to postlo samo jedno mucenje. . .
Elem,procitao sam neke veoma interesantne odgovore,samo isprazne,previse tehnicke prirode,izuzev ovog pretposlednjeg,koji donosi vec necije licno iskustvo i stav,samo,kao sto bi i ja mogao mnogo da pisem o unutrasnjim sukobima,dilemema ali nema mesta,voleo bi kad bi neko napisao nesto bas iz "njega" onako do kraja iskreno. Tek iz tih odgovora bi mozda mogli da trazimo "onaj pravi" i shvatimo svu jednostavnost i komplikovanost tog fenomena. . .    

Da,jednostavnost i komplikovanost.  
Imam potrebu da budem zeljena,imam potrebu da "zatreperim" zbog jedne necije reci,imam potrebu da budem zena.  
Ne zena-zmaj kako me skoro svi dozivljavaju,nego samo obicna mala zena koja zeli i koja je zeljena.  Malo tu ima i inata,ja uvek zbog inata mogu sve,cak i ono krajnje nedostizno,ali ne mogu da vodim ljubav sama sa sobom.  To, naravno,ne znaci da cu se upustiti u bilo kakvu vezu ili avanturu.  Nedodirljiva sam do granice izdrzljivosti.  Sada kada se pojavio neko zaista kvalitetan,interesantan i uzasno privlacan od prvog momenta kada sam ga videla,dozvoljavam sebi slobodu da opet funkcionisem kao normalno ljudsko bice.  
Brak je prica za sebe.  Moj je lep,prijateljski,harmonican,bez trzavica,ali i bez strasti.  Sve ovo sto mi se desava,naravno,nije ni najmanje moralno,ali nisam dovoljno jaka da toliko idem protiv sebe.  Mnogo je lepse kada imam nekoga sa kim mogu da razgovaram i podelim neznost.  Vise od toga ne trazim,ne ocekujem i ne pruzam.  Ja se samo ne foliram kao mnogi.  Jako je tesko reci da ti nedostaje intimnost sa nekim,da si slab i nisi dovoljan sam sebi.  Jedino sto je komplikovano u celoj prici je sto u sebi zivis dva razlicita zivota.  Jedan potpuno svoj,potpuno posten i pravi,a drugi onakav kakav ti sve objektivne okolnosti u zivotu nalazu.  

a poslije se pitate zašto momci u BG-u neće da se žene 

jel ona zna da si je zavoleo?

Meni je kod prevara najinteresantnije nesto sto sam cula da se cesto desava u poslednje vreme..a to je da ljudi i kad cuju da je neka osoba koja im se dopadne ,u vezi,oni to prokomentarisu sa :"pa sta"..i nastavljaju sa zapocetim planom osvajanja..Sad ajde da je to retkost nego to postaje nesto normalno..i to za oba pola..

To rade oni koji ne znaju shta ih cheka posle ...