Зашто туга убија :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Зашто туга убија

Депресија ће за десетак година постати водећи узрок смрти међу женама и други по реду узрок смртности у општој популацији, одмах после кардиоваскуларних болести.

Да ли је депресија „очајнички крик за љубављу”

Депресија убија, упозоравају резултати студије Медицинског факултета у Питсбургу, који недвосмислено сведоче да су артерије особа које носе претешко бреме туге дупло више оштећене него код оних особа које нису имали депресивне епизоде. А познато је да су оштећене артерије – „предворје” инфаркта.
Резултате своје трогодишње студије, који потврђују директну везу између депресије и оштећења артерија, професор Медицинског факултета у Питсбургу др Џеси Стјуарт изнео је у најновијем броју часописа „Архиви опште психијатрије”. У овој студији наилазимо и на податак да је 46.136 озбиљно ментално болесних особа млађих од педесет година било под три пута већим ризиком да умре од срчане болести и шлога у односу на особе које не пате од менталних болести.

„Ако постоји пакао на земљи, наћи ћете га у души меланхоличног човека”, записао је Роберт Бартон у својој „Анатомији меланхолије”, илуструјући сву величину патње људи у чијој души царује депресија, а др Александар Срећковић, психијатар и психотерапеут, истиче да резултати ове студије веома убедљиво демантују тезу да се од менталних болести не умире.

„Судимо ли према најновијим епидемиолошким подацима Светске здравствене организације, сваки десети човек пати од меланхоличног погледа на свет. Процене говоре да ће депресија до 2020. године постати водећи узрок смрти и онеспособљености у женској половини човечанства и други по реду узрок смртности у општој популацији, одмах после кардиоваскуларних болести. Статистика психијатријских поремећаја такође сведочи да сваки двадесети становник планете има барем једну депресивну животну епизоду”, тврди наш саговорник.

„Синдром сломљеног срца”
Психолози који бране тезу да је депресија „очајнички крик за љубављу”, величину овог крика мере с најновијим резултатима студије Универзитета Џон Хопкинс, који потврђују да „синдром сломљеног срца” узрокује чак три одсто свих инфаркта. Стресна кардиомиопатија узрокована је наглим ударом адреналина, до кога долази након саобраћајне несреће или губитка вољене особе, објашњава др Џон Витштајн, професор на Универзитету Џон Хопкинс. Синдром сломљеног срца лечи се као срчани удар, али је његова специфичност у томе што се срце бори за биолошки опстанак четири дана, након чега се пацијент потпуно опоравља и нема трајне штете, тврди др Витштајн.

Отац психоанализе Сигмунд Фројд тврдио је да је депресија друго име за „туговање које пређе шесту недељу трајања”, а савремени читачи душе сматрају да је она заједнички психијатријски именитељ за јаку тугу, потиштеност, доминацију црних мисли и сећања, туробно расположење, раздражљивост, песимизам, безнађе, беспомоћност...

– Статистика науке о души сведочи да се меланхолични поглед на свет далеко чешће налази на здравственим картонима лепше половине човечанства, с обзиром на то да је природа женама дала потпуно другачији хормонални програм у односу на мушкарце. А „разлога” за депресију жена биће све више у будућности. Наиме, статистика породичне патологије врло јасно сведочи да се сваки трећи брак на планети распада. Ако се има на уму да је за жену оствареност у улози супруге и мајке веома значајна, онда не треба да чуде суморне прогнозе о порасту броја депресивних дама у блиској будућности – прогнозира др Срећковић.

Депресија се чешће јавља код особа које имају такозвану циклотомну структуру личности, што значи да су пре појаве болести имале периоде доброг расположења, обојене ведрим духом и великом енергијом за рад и дружење, који су изненада били смењени губитком животног елана и безразложном меланхолијом. За депресију, као и за већину психијатријских болести, везане су многобројне предрасуде, а једна од најраспрострањенијих јесте да ће депресија „проћи сама од себе, па лечење није ни потребно”. На уобичајен лаички савет „променом околине, проћи ће и депресија”, психолози одговарају да је депресија као кофер који путује заједно са његовим власником и жестоко демантују популарно уверење да је она „заштитни знак” слабих и немоћних.

Лекови као артиљеријa
Суверена доминација депресије у здравственим картонима психијатријских пацијената може да се тумачи и социјалним контекстом, јер је чињеница да је депресија једна од ретких друштвено прихватљивих феномена која не „крњи” углед у друштву као што то чини дијагноза схизофреније, психозе или алкохолизма, а – омогућава боловање.

На питање како помоћи депресивном пацијенту, психолози у шали одговарају да савремени психотерапеут мора да поступа као војсковођа – да лекове користи као артиљерију, а одговарајућа терапија да му буде пешадија.

Izvor: Politika