E, ja sam imala koleginicu, nit je debela, nit mršava, jede prilično zdravo...a holesterol nebu pod oblake.
Ode ona na neke silne pretrage i lekar joj prepiše neku rigoroznu dijetu, kao mlada je pa da ne počinje sa lekovima.
Posle tri meseca ode na kontrolu, holesterol još veći, a usto dobila i pritisak.
Lekar joj je rekao da joj se od stresa nastalog lišavanjem  hrane još pogoršalo stanje.Tad sam prvi put čula da holesterol skače i od stresa.

Ko zna kako i ova prepiska utice na holesterol. 

Inace, ne znam zasto se kroz svaku bolest, dobro nije svaku, ali u dosta slucajeva, provlaci ta prekomerna potreba za hranom ili opet suprotno

holesterol ne toliko, on je kod mladih osoba uglavnom genetski povisen, ali lipidi/ trigliceridi - vrlo  

lipidi skacu od stresa i od nekretanja, a trigliceridi uglavnom od stresa   i mozes da se hranis najzdravije na svetu, ako ne izlazis iz kuce, lipidi odose u tri lepe... ali zato mesec dana setnje i vratis ih ispod normale  

Meni su i holesterol i trigliceridi uvek ispod donje granice.
Svaki put me šalju da ponovo vadim krv...onda se upljujem objašnjavajući da je to tako i bla bla...

otkud znam, valjda kad je covek bolestan on je i nezadovoljan, dominira nekakvo nezadovoljstvo, pa pokusavas sa instant zadovoljstvima, a to je nekako uvek i svima - hrana. Realno, kad si nesto ozbiljnije bolestan i nisu ti nesto distupna neka ostala zadovoljstva, osim tih nekih .. u frizideru    Plus se malo kreces i kad saberes ugojis se za cas 

Jbt doslo vreme da covek treba da se stidi kad jede Say no to food


Naravno da zavisi ali ovde se racuna samo kako nesto izgleda na prvi pogled  

Cist primer... Ja sam jedno vreme pored svojih treninga isla i na neki aerobik, i to ne neko obicno lala skakutanje nego neko high intensity povracam od skakanja sranja...Tako da su mene treninzi izasli na 5 x nedeljno, nekad na 6 u slucaju vanrednih probi...Minimum treniranja mi je bio oko 6 sati nedeljno, nekad je bilo i 8 jer smo znali da imamo probe po 3 sata jer smo se u to vreme spremali za neke nastupe.
Logicno, trosila sam se strasno i razumljivo je bilo da sam vise jela, medjutim to je bilo bolesno koliko ja nisam mogla da se nahranim, vecito sam morala nesto da jedem i da glodjem, kao pacov neki. Ne samo posle treninga nego prosto, svaki dan tokom tog perioda...Zlatno doba mog metabolizma, sam vrh  

I uvek mi je bilo strasno glupo kada sednem sa najboljom ortakinjom na neki has, koja jede kao ptica : bolesno male porcije hrane(onoliko koliko sam ja jela pre treniranja(a to je malo!) a ona je ipak veca osoba od mene i vise joj hrane treba, logicno), pojede pola paradajza i krisku hleba i super joj je, a ja ne mogu da se nahranim   Dok na kraju nisam shvatila da nema zbog cega da mi bude glupo, lako je njoj bilo da se zasiti kad nista nije radila, a ja jurcala vecito kao manijak.


Ali neeeee, eto, ja bih nekome sa strane izgledala kao zderator...Nit manje osobe nit vise jede, mislim strasno...Kako to zensko moze sebi da dopusti  

 

 

Et... povuce me ova vasa prica da otkucam i nastavak...
Ako ima greski... to je sve tip-feler...

"A zenit dugog i opsesivnog baktanja Amerike s moralno ispravom hraom nastupio je sa adventistickim doktorom crkve Sedmog dana po imenu Dzon Harvi Kelog, koji je 1876. godie preuzeo rukovodjenje propalim Zapadnim institutom za reformu ishrane u Betl Kriku, u drzavi Micigen, preimenovanim u Medicinski i hirurski sanatorijum (premda su ga svi ubrzo prozvali imenom Sanatorijum u Betl Kriku ili presto Kelog), i uveo rezim lecenja koji je bio jednako bizaran koliko i popularan. Moguce je da je izmedju te dve stvari postojala neka veza.

Pacijenti koji su bili neuhranjeni morali su da leze sa dzakom peska na stomaku i na silu unose cak i 26 obroka dnevno. Nije im bio dopusten nikakav fizicki napor. Cak im je i zube prao pomocnik kako ne bi nepotrebno utrosili koju kaloriju. Oni sa povrisenim krvnim pritiskom su morali da jedu grozdje i nista drugo - i do 8 kilograma dnevno. Drugi sa manje jasnim oboljenjima bili su mesecima vezani za invalidska kolica i hranjenji eksperimentalnom hranom poput glutenske oblande i "bugarskog mlecnog preparata poznatog kao jogurt". Sam Kelog je imao jedinstvene navike. Obicno je diktirao duge traktate o zlu koje se krije iza jedenja mesa i mastrubiranja (jedno je ocigledn vodilo drugom) dok je sedeo na klozetskoj solji ili vozio bicikl unaokolo po travnjaku. Uprkos tim osobenostima - ili sasvim moguce bas zbog njih - Kelogov "Hram zdravlja", kako je voleo da ga naizva, procvetao je i izrastao u ogroman kompleks zgrada sa tako otmenim dodacima kao sto su liftovi, sobna posluka i staklenik za palme, sa soptvenim orkestrom. Medju njegovi odanim i veoma imucnim gostima bili su Teodor Ruzvelt i Dzon D. Rokfeler"

A sta je sa onima koji u tom momentu odbijaju hranu? Prosto zeludac ne moze da prihvati nista....
Ne znam sta je gore

i to se desava, sve zavisi kako ko reaguje na neki krah 

Kod mene je definitivno okretanje hrani    samo sto se to vise nece desavti.. hvala bogu    ili "uzas" ... ne znam sta je.. jedno od ta dva