Buljenje

Jedan od najčešćih prigovora koje žene znaju da upute vezan je za "nepristojno" ponašanje nekih od nas za vreme razgovora. Naime, njima smeta što muškarcima za vreme dijaloga pogled često zaluta ka njihovom dekolteu.

Sva je prilika da, kad bi govorile nešto zanimljivo i smisleno, ovog problema ne bi ni bilo. Izbor tema za razgovor "savremene žene" je jako uzak, i gotovo da nema dodirnih tačaka sa normalnim temama. Zatim, opšte je poznato da se svaki razgovor sa ženom svodi na prežvakavanje jednih te istih rečenica i neprekidnu potragu za priznanjem situacije koju je ona zacrtala negde u svom korteksu - a koja se svodi na to da je ona još uvek tatina i mamina princeza, da su muškarci svi od reda odvratni (osim nekog, a da su sve ostale "droce" i "kalašture". Dakle, kad bi imala šta da mi kažeš, verovatno ti ne bih blenuo u sise i dosađivao se, nego bih te slušao.

Ko je nepristojan? Ne treba tražiti opravdanje za neke stvari u činjenici da su raširene i uobičajene. Zar to što danas svaka žena surovo uteže svoje obline u krpice koje jedva da pokrivaju sve to čudo koje hoće napolje, opravdava fakat da je to - nepristojno. Ili, ako hoćete, ne mora da bude nepristojno, ali onda nije nepristojno ni to što te gledam u sise dok pričam s tobom. Pa gde da gledam, kad se jadnice šire na sve strane, kipe iz plastike i sintetike i zavijaju: vidi, vidi, gledaj, evo nas, ela, tu smo... Kako bi bilo da mi isturimo jedini naš atribut i uvežemo ga u neku analogiju mega-brusa? Gde biste nas vi onda gledale? U oči?
I.Ć.

hihih...što jes' -  jes'

haha dobar tekst skroz

istina rodjace