Zasto su alieni slatki, a ljudi tako ljigavi :: Knjizevnost ~ Umetnost ~ Kultura

Да кренем од онога што ми је у потпису

Citat

Ljudi su Zapad.
Tudjinci su divljaci.
Ljudi su proracunati sebicni roboti.
U Tudjincima ima instinkta
i ljubavi.
Marko Car, Nederland

Дакле, то је написао један "плодан" уметник (заиста, пише песме и причице скоро сваки дан) који живи на "трулом" и "светлом" васколиком Западу. Омиљена тема му је алијенација живота тамо, у капитализму... Иначе, одмах наилазимо на игру речима - јер ја сам у потпису мислио на друге алиене, односно туђинце.

Иако је овакав сценарио типичан за холивудске филмове, он постоји одавно у уметности, књижевности... практично од првог научноантастичног романа који је написала Мери Шели. Јер Франкештајн (тачније, креација професора Франкештајна) је такође била туђин у свету људи. Туђин са којим сам осетио велику емпатију читајући ту књигу, као клинац...

А сада кад гледамо у неким романима, филмовима, игрицама - туђини су ти који се боре за своје. Ма колико нам (физички) одвратни били и тако направљени, они не подмећу ногу својима, не издају расу зарад ситних интереса. А то раде људи, њихове корпорације. То је сценарио у филму Алиен, или рецимо у стратегији Старкрафт.

Тема може бити још шира, јер кад гледамо комерцијализовану верзију "позитиваца", ови идеализовани јунаци нам делују некако пластично. Док негативци знају импресионирати...

У свом срцу он чува путеве мира, али ипак држи своје оружје у приправности... То је живот самураја, начин на који зарађује своју одећу, храну и заклон; при том се његово срце одмара, а он је спреман да на дуге стазе отплаћује своје обавезе према господару и свој дуг према родитељима...
Наша храброст у рату плашила је странце. Нас странци никада нису поробили, нити су нам одузели земљу.
Јамага Соко