Često gledam discowery (u stvari drnda mi iza leđa pa ga čujem i kad je nešto zanimljivo okrenem se da pogledam). Tamo ima masa programa koji se bave afirmacijom potcenjenih zanimanja kao što je dirthy jobs, overhauling, Deadliest Catch, Ice road truckers,...

Mislite o tome.

Mrzim ovakve statistike, gnušam ih se, bez obzira jesu li čista istina ili puka laž.

Kakvu mi korist imamo od toga što znamo da smo nepismena stoka?
Hoće li to promeniti naše kolektivne navike?
Hoće li smanjiiti broj pušača ili povećati posećenost muzejima i pozorištu?

Hoće, ali malo sutra. Zato ne mogu a da ne vidim te grozne brojke kao nešto krajnje maliciozno.

Problem nije u brojkama, niti u iznošenju brojki, niti u kukanju i plakanju nad tim kakvi smo neandertalici.

Parafraziraću Isusa ( ):
vidiš trun u oku brata svog, a u svom ne vidiš brvno.

To se odnosi na sve kreatore ovih simpatičnih statistika.

Počistimo prvo svoje dvorište, pa tek onda gledajmo kolektivnu sliku.
Jer, bilo gde, ako gledaš samo mase i ponašanje masa, doći ćeš do istog, tužnog zaključka.

Mislite da nepismenih nema u EU?
Da ih nema u USA?
Da se tamo otimaju da idu u pozorište?
Da su svi fini i kulturni, u gradskom prevozu se izuvaju i citiraju Hesea?

Gledajmo sebe, svi - sebe i menjajmo svoje loše navike. Ali ne zato da bismo rekli kako smo finiji od Španaca i Nemaca, nego da bi nama bilo bolje. Da bi našoj deci u amanet nešto ostalo, a to nešto ne može biti na nivou kolektiva, samo na nivou individualnih pojedinaca.

нема...тако кажу на тв-у

Suviše gledaš TV Srbine jedan 

Joj sto volim ove nadmene sto im na celu pise - ja sam pokretni stub kulture 

Igrom slucaja mi je stric profesor na FDU, drugarica glumica a drug studira glumu pa idem u pozoriste i vise nego sto planiran, posto redovno dobijam karte.

Nemoj da mi nabrajas predstave koje su klasika, koje su u manjini i jesu odlicne. Jedino ako ti ne gledas iste predstave po 5 puta. Ja gledam i "poznate" i one manje izvikane, valjda nije sustina da svi gledaju samo Sekspirova dela (dajem primer).

Eto, prvo sto mi pada na pamet a da nije vredno para za karte jesu Tri sorele u BDP-u i Za sada nigde u JDP-u, kao i jos jedna "fantasticna" predstava kojoj sam i ime zaboravio pa cak i Skup u Narodnom, gde Ruzica Sokic svesna svojih godina preglumaljava zeljna aplauza. 

O mjuziklu "Ko to tamo peva" u Narodnom ne zelim ni da pocinjem, to je tek promasaj decenije.

Pa UPRAVO sam ti to isto rekla. Ja nisam pokretni stub kulture, kao što ni ti nisi glumački "kamen mudrosti" i pater familias, mada kaniš da budeš (podsvesno, no, no  ). Dakle nemoj mi reći da zbog tog promašaja kojeg si se jedva setio ne treba ići u pozorište?!?!
I nemoj da nabrajamo ko je šta gledao, otkud znaš ko sam : )))

Ja sam prestala da idem u pozoriste onog trenutka kada sam skapirala da je gro repertoara posvecen pricama (domacim i stranim) o tranziciji i opadanju morala u tranziciji...

Poslednje sto sam gledala u pozoristu je predstava "Paviljoni" i plakala sam koliko je to bilo lose, a isla sam u pozoriste sa pozorisnim rediteljem, koji je potvrdio moju ocenu...

I ne shvatam zasto je pozoriste posh i ocena kulture, kada je to kao i bioskop (tj. gledanje filmova) zabava za siroke mase...

A zasto mislis da me zanima ko si? Samo niz slova iz virtuelnog imena, kao i svi mi.

Dodjes, otvoris temu koja nema utemeljenje u relanosti i onda kada vidis da i ostali uvidjaju besmislenost teme uhvatis se pozorista... pa ni u toj temi ne dokazujes iznetu premisu... jednostavno, predstave su nam ili odlicne (par klasika koji se vrte nin-stop) ili neki krsevi... mladi glumci su sve samo ne glumci, cast minornom broju izuzetaka.

Ne slazem se da je  bilo sta od ovoga tacno. Evo cak i uzicko pozoriste je uvek puno, svaki dan.

Kad smo vec kod umetnosti i teatra, da li neko moze da mi objasni dve stvari:
a) kako je nesto umetnost kada u galeriji neko postavi svoj korisceni tampon;
c) kako je nesto teatar ako troje golih ljudi trci i valja se po pozornici 40 minuta bez nekog ociglednog plana...
d) kako je nesto performans ako ostavis kuce da ugine od gladi u galeriji....i ljudi dolaze i gledaju to jadno stvorenje kako umire...

Kada mi neko objasni kako je to umetnost, ja cu priznati da odlazak u muzej i u pozoriste jeste merilo kulture...