ZAŠTO SE "ŽIVELIMO"?
Svi mi se kucamo dok pijemo (osim ako smo pijanci), ali malo ko zna poreklo ovog običaja

Sigurno ste nebrojeno puta sproveli ritual kucanja čašama u raznoraznim svečanim prilikama, nikada se ne pitajući odakle on potiče i zašto su ga prihvatili ljudi na svim meridijanima. Da ne govorimo o onim opuštenijim varijantama, kada posle određene količine alkohola nazdravljate sa prijateljima pre svakog gutljaja. Ukoliko neko iz društva, recimo, pije sok, skloni ste da kažete: "Ne kucam se sa pićem, već sa čovekom!"

I baš u toj glorifikaciji ličnosti, odnosno iskazivanju poverenja u određenu osobu, treba tražiti korene nastanka ovog opšteprihvaćenog običaja.

Na evropskim dvorovima u srednjem veku politički, ali i oni drugi protivnici uklanjani su sipanjem otrova u čašu. Kada je posle izvesnog vremena ova "popularna" metoda postala javna tajna, postavilo se naizgled teško pitanje: Kako da domaćin pridobije poverenje svojih gostiju i čime da ih opusti kako bi oni popili na veselju i gozbi?!

Rešenje je pronađeno upravo u kucanju čašama. Gost i domaćin bi snažno sudarili svoje čaše tako da se određena količina tačnosti prelije iz jedne u drugu i tek potom bi popili piće. Time je domaćin pokazivao da nema zle namere i da poštuje svoga gosta.

Danas, kada je prestala bojazan od takvih podmuklih metoda ubijanja (izuzev ako ste se zamerili tašti ili devojčinoj familiji koja vas smatra lošom prilikom), kucanje čašama preraslo je u ritual, a u mnogim zemljama ga prati veselo uzvikivanje: "Ćin, ćin!" Međutim, ukoliko se nađete u Kini, savet je da to ne izgovarate, jer je na kineskom "ćin" pogrdan izraz za vođenje ljubavi! Bolje i prećutite, nego da dobijete udarac u stilu Brusa Lija.
(F. I. S.) za kurir.

pa ne znam baš gde si to pročitao, ali imam onda još jednu informaciju za tebe:

Pošto živimo u zemlji Srbiji gde su se oduvek ubijali i kumovi i neprijatelji ali nikad (ili retko) otrovom u čaši (Mi na spavanje zakoljemo i svi mirni) kod nas kucanje potiče iz drugog običaja. Mnogi istoričari tvrde da je dobar deo ostatka sveta od nas preuzeo taj običaj i to verovatno jer smo mi pre počeli da se kucamo.

Naime po starom paganskom verovanju kod nas u tečnostima postoje neke zle sile (zli dusi). E sad ako si gledao starije filmove, ranije su žene veš prale na reci, a pre ulaska u reku prvo sledi ritual udaranja onim drvenim motkama po površini vode, jer su verovale da tako teraju đavola iz vode gde će se kupati i prati veš. Isto tako kod ispijanja pića kucanje znači (ili je značilo pa sada izgubilo značaj) isterivanje đavola (koga uglavnom prizovem poslednjim turama, ali to sad nije tema). Tome ide u prilog činjenica da se uvek prilikom prvog kucanje prekrstimo (ja sam to zadržao, mada to nije slučaj kod svih)....

Ko zna možda postoji još neko objašnjenje, ali u svakom slučaju poenta je ista: "požuri brate žedan sam ;-)))))

Hehe,istina je ovo za kineze

za chin chin potvrdjeno od strane poverljivog izvora



a ne mozemo mi ko sav normalan svet, moramo nesto da zakomplkujemo i to ti je

da ali zasto onda moras da se gledas u oci sa osobom sa kojom se kucas, a kad se pravi masovno nazdravlje nemozes sve da pogledas u oci ni da potrujes sve sa prelivanjem pica

To da osobu gledas u oci kad se kucas je vise kao neko postovanje,tako je i dok pruzas ruku kad se pozdravljas,ruzno je gledati u pod ili nekog drugog kad pravis bilo kakav kontakt sa osobom koja ti prilazi ili prinosi casu da nazdravite....

To da osobu gledas u oci je da joj citas misli (namere).
A rukovanje je isto stari obicaj. Simpolizuje da desnom rukom (kojom se inace nosi i koristi oruzje) prilazis u miru i bez oruzja.