Pa, dobro.. kakav je to roditelj koji ima pravo da bude sa detetom jedan ili dva dana nedeljno i on mu ne posveti ni toliko, vec ga ostavi svojim roditeljima?

U pravu si... Znam par slučajeva, i zahvaljujem se Bogu što sam ja imao dobru babu i dobrog dedu. Sećam se da sam za babom (kad je preminula) plakao kao da mi je majka, ali ne mislim da je ovde to slučaj.

@merisat,
Ne kažem da sam siguran u ovo ali mi se čini da se njegov tata ne ponaša dobro prema njemu. I da to dete onda traži utehu to jest sklonište (ono što bi majka trebalo da pruži) kod vaše svekrve, a da se na vas ljuti što ga ostavljate sa ocem (koji nije dobar prema njemu). 
Ono što me je navelo na ovakvo razmišljanje je možda moja nemogućnost da shvatim da baba može da bude i loša  , a i činjenica da dete plače kad ponovo želite da se rastanete sa njim, kao što ste rekli:


E sad, zašto tuče vaše roditelje kad dođe kući, to nisam uspeo da uklopim ni u jednu teoriju. Samo par pitanja:
1. A da li mislite da je vaša svekrva i pre razvoda osećala neki prezir prema vama? I zapitajte se da li je imala razloga za tako nešto. Možda taj razlog leži u uzroku razvoda?

2. Da li mislite da je vaš muž govorio vašoj svekrvi loše stvari o vama?

Ja imam puno protiv toga da mi moje i tudje majke vaspitavaju dete i usadjuju u njega svoje stavove i principe.
Karakter se gradi do pete godine,negde i do jedanaeste i sto napravis to ti je .Koliko ulozis u ''projekat dete '' toliko ce te manje posle boleti glava.Mada ,ni to ne mora da znaci ako te bas potrefi neki izrod.


Ako je muskarac u pitanju ,to je donekle i shavtljivo ,mada ja bas i ne volim osobe koji nemaju osecaj za svoje rodjeno dete,ne krivim ih ali nisu mi bas mili.
A ako je zena u pitanju - neshvatljivo  mi je .

Nikakav...poigra se malo sa detetom, i dete prepusti svojim roditeljima...a, on skita...hvata zjale i tera inat bivshoj...

To je ono shto sam ja videla...ne pricham napamet.

p.s. Brachni parovi koji imaju dete, ne treba po svaku 'cenu' ostati u braku,ali treba dobro da razmisle pre razvoda, upravo zbog svog deteta.

Postoji brachno savetovalishte...rade ljudi savesno svoj posao (ishla sam...tj ishlo smo )

Danas...chas se rodi dete, i chas se razvedu...ne razmishljaju shta ce biti kasnije...

Dete nije igrachka.

Ne verujem da je moguće dete od 2 i po godine naučiti da mrzi/ne podnosi/izbegava svoju majku. (ukoliko majka savesno obavlja svoju roditeljsku dužnost). Ne tako egzaktno.
Možda jedino na njega utiče promena sredine... ili mu je lepo kod nane pa mu se ne sviđa povratak nazad.
Takve stvari već može da registruje.

U svakom slučaju se mora poći od uzroka... odnosno od svih vas kolektivno.
Izložite svoj problem bivšem suprugu i njegovim roditeljima i pokušajte naći rešenje.
Ukoliko ste svi kolektivno nesposobni za tako nešto... postoji savetovalište.

Mozda mu ti (merisat) ne posvecujes dovoljno paznje i mozda se osjeca voljenije kad je sa ocem, tj njegovim roditeljima .. Cak mislim da je to jedno od najrealnijih objasnjenja. Djeca uvijek daju signale, samo trebas znati da ih rastumacis; ako place kad ides na posao, vjerovatno znaci da se ne osjeca prijatno kad je sa bakom i dedom; ako place kad dolazi tebi od svekrve i oca, onda vjerovatno da se kod njih osjeca bolje iz nekog razloga.
A koji je to razlog, bolje znas ti nego mi, to je sigurno.

To uopšte nije tačno. Karakter se gradi celoga života, i to je proces koji maltene nema kraja.
Tačno je da su roditeljski uticaji na dete najveći u ranom detinjstvu, ali ni govora o tome da je posle pete godine ''proš'o voz''.

---

@merisat
Imaš nekoliko opcija, a ona koja mi se čini najadaptivnijom jeste - da sedneš i popričaš sa svojim bivšim suprugom i njegovom majkom. Da ih pitaš lepo da ne znaju oni uzrok takvog detetovog ponašanja. Ako te i budu lagali, posmatraj njihove neverbalne signale (govor tela) - nama ženama to jako dobro ide, posebno kada su u pitanju deca.

Drugo, kao što su već rekli na ovoj temi, jako malo je verovatno da se detetu od dve i po godine tave stvari mogu usađivati u glavu.

Meni na pamet pada sasvim drugi uzrok. Pre nego što ga obrazložim, najpre ti želim reći da bi najbolje bilo da posetiš psihologa ili pedagoga, jer to može biti od velike važnosti za dalji razvoj tvog deteta.

Dakle... kod dece, do nekog školskog perioda, postoji nešto što razvojni psiholozi zovu separaciona anksioznost.
To je - najprostije rečeno - strah deteta da se odvoji od majke. I to je nešto što je potpuno normalno, i što je dete mlađe, to je više izraženo.

S obzirom da je tvoje dete zaista malo, verovatno je mnogo zbunjeno kompleksnošću situacije u kojoj se nalazi/te. Čas kod tebe, čas kod bivšeg muža, kod jedne bake, deke, druge bake, deke... itd. Njegov kognitivni sistem je još uvek vrlo nerazvijen, i on nije u stanju da pojmi šta se to oko njega dešava. Upravo zato i reaguje burno kada se odvaja od njih, ali i od tebe. Njemu je možda teško da nađe jedan objekat svoje afektivne vezanosti, upravo zato jer stalno mora da bude na više strana.

To je neko moje mišljenje, a veličina efekta separacione anksioznosti zavisi od tipa afektivne vezanosti.
Ukoliko želiš malo više to da istražiš, za početak ti preporučujem jednu temu:
Ljubav se uči u pelenama.
a ako budeš nadalje zainteresovana, javi mi se i preporučiću ti i literatutu baš iz razvojne psihologije, ako želiš malo bolje da se upoznaš sa psihologijom deteta.

I još jedna stvar - najlaše je krivicu svaliti na drugoga. Misli o tome.

Pokreni sudski postupak, tj. idi na savetovanje. Da sam ja to na vreme uradio, ili uzeo motku, mnogo toga se ne bi desilo. Suviše je dete malo da bi se tako ponašalo. Ono mora biti usmereno i prestrašivano pa je to izvor ponašanja.

Pazi dobro- ti dete vodiš kod njegovog oca a ne svekrve. On je dobio pravo da ga viđa a ne ona. Možeš tražiti takođe da ona ne može da mu priđe. Tvoje je dete i neće ti trebati neki dokazi da izdejstvuješ takvu odluku suda.

Gadna stavka- tih par dana je vikend i dete može biti naviknuto na maksimalna ugađanja koje ti ne možeš da pružiš tokom radne nedelje jer radiš. I to mora da se preisoita. Sluične teškoće su imali Eminem i njegova bivša, sa ćerkicom.

 

Teorija zavere  ...I obicno se pojavljuje na mestima gde je nekada postojala ljubav.

Dete u tim godinama ne mozes prevariti jer ono gradi odnos prema tebi na osnovu tvog odnosa prema njemu, a ne price o tebi. U najmanju ruku bi ti spomenulo ako mu nesto nije jasno, tj. ako mu je neko pricao nesto o tebi, sto mu je strano, nepoznato..
Primer:
Baba (zla vestica) mu je pricala kako si ti losa (hipotezu zameniti po sopstvenom izboru). Dete ce u tom trenutku biti zbunjeno jer, poznajuci tebe, zna da nisi losa....i prvom prilikom ce te pitati: "Mama, da li si ti losa?"....i dodati: "Baba kaze da si ti losa".
Pricanje deci o njihovim roditeljima pogrdno, moze naici samo na kontraefekat, tj. zamrzece te jer tako mislis o njegovom ocu ili majci.

Cim u tvojoj glavi postoji teorija zavere, ocigledno je da nisi sigurna u sebe, te, kao jos neki ovde, i ja ti preporucujem da preispitas svoj odnos prema tom detetu.

Jos jedna stvar...Sasvim je normalno da dete ne zeli da se vrati svojoj kuci sa mesta na kojem mu je bilo lepo. Takodje, lako je nekome da se potpuno posveti detetu i animira ga na par dana nedeljno.

U svakom slucaju dete treba da ode kod decijeg psihologa da isprica sta se desava...