Odricu se zato sto su prsli s  mozgom i ko zna cime  nas je NATO gadjao .Posle bombardovanja i ovih  silnih ratova sve se izopacilo pa  cak i mozak roditelja 

Mali,veliki,sredjnji,uvrnuti ili izvrnuti...ljudi,svakako zive u komsiluku,ali kada jednog dana djeca pokusaju misliti sami za sebe tada uvidimo i koga imamo u kuci,odnosno kakvi su nasi roditelji.
Razumijem zasto debili od roditelja se odricu vlasite djece iz tri slucaja: da svom maloumnom mozgu pokusaju dati utjehu jer nisu bili sposobni od malih nogu pruziti djetetu ljubav i usmjeriti na pravi put,da se opravdaju pred komsilukom jer sa komsilukom se zivi a ne sa djetetom,da prikriju svoj zavidluk jer djeca su postala vremenom mnogo pametnija od njih.

Nisu djeca za svakoga,tako niti odgoj istih nije mlacenje prazne slame.Djetetu treba reci sta nije dobro po nasem misljenju,ali ako ono ima suprotno...naravno treba ga ubiti ili se odreci Ovako nesto rade jednom rijecju debil-roditelji. 

Brao care. Tacno tako.

To što su im deca takva isključivo je njihova odgovornost, tako da oni zapravo beže od odgovornosti. A zašto? Najčešće zato što su:
a) glupi
b) ludi (poremećeni)
c) oboje

Ja nikad ne bih mogao da nekome budem teret...u oba slucaja...ili uloge...a mnogi ljudi jesu...odnosno mogu...

Ja bih mogao da se odreknem deteta.
Prvo,to ako si nekom podario zivot,ne znaci nuzno,da si ti kriv ako se dete izopaci.
Drugo,verovatno bih to shvatio kao svojom krivicom donekle zato sto se dete izopacilo.

Ali kod nas se to nije desavalo zbog toga.Vec jednostavno,je bilo praksa..da je najstariji u kuci glavni.Sin prekine da ga slusa,ne uslisava mu zelje...Ovaj ga istera iz kuce i odrekne ga se.

Najjedonstavniji nacin da se odreknete svojih roditelja.. i vice versa... je da im izrodite unucad...

Naravno da jesi. Ti i samo ti, društvo je od sekundarnog značaja, genetika nikad nije dokazana. Dakle, krivica je na roditeljima i samo na roditeljima.

Nemam ni najmanji strah od toga da će dete da mi ispadne debil, recimo, jer znam šta ću ga učiti i nema da omane, nije to lutrija pa da se baja i gata ''na šta će da ispadne''.

Ne cuva se dete pod staklenim zvonom.
Roditelji imaju najveci uticaj,ali nemaju samo oni uticaj...dete ide u skolu,dete se druzi sa drustvom,dete slusa JK,dete pocnu da pale zenska stopala,dete pocne da se drogira,dete pocne da navija za cz...ja ne mogu svuda da idem svuda da ga pratim,svasta da mu zabranjujem.
Ja mogu da ga ucim sta je pogresno,da uticem na njega,da razgovaram sa njim stalno,da ga ganjavim i teram da uci,da mu pokazem prave vrednosti.Ali to u sekundi moze da se izjalovi.
Drustvo treba da bude koliko toliko zdravo da bi svi bili zdravi ne samo deca...

Naravno da se ne čuva pod staklenim zvonom, taman posla. Ta deca na kraju ispadnu najgora, kad osete malo slobode (krenu u srednju ili faks u drugom mestu, počnu da izlaze itd.). Ali isto tako dete ne treba da vaspitavaju ulica i TV. Sve što ponese iz kuće od najranijeg detinjstva, nosi sa sobom. Ako mama sluša JK ili je nije briga što dete provodi sate i sate pred TV-om, neselektivno upijajući sva sranja, naravno da će da sluša JK. Sve se to nosi iz kuće, ali ako je dete pametno, može čak i da prevaziđe takve stvari i kad malo odraste skapira da to nije jedino što postoji i da može da napravi izbor i pronađe sebe u nečemu drugom.

Nisu deca glupava, sve zavisi kako ih usmeravaš. Jebote, mene je juče dete od 2 godine i 4 meseca pitalo šta je to trenutak, što je totalno apstraktan pojam za dete tih godina. Pametni su, sve kapiraju i sve upijaju od roditelja i neposrednog okruženja kao sunđeri.

Što se tiče društva, i to je obično samo izgovor. Ja sam odrastala za vreme devedesetih kada su ljudi jedni drugima zbog makserica izbijali bubrege na ulici, pa nisam postala ni lopov, ni narkoman, ni kurva, ni degenerik. Sve je iz kuće, baš sve.

Sloboda sa jasno postavljenim granicama u okviru kojih dete može slobodno da se kreće, istražuje, upija. I sve uči od starijih, po modelu, najpre ponavlja, imitira, pa se identifikuje. Sve drugo dolazi kasnije, kad su temelji već udareni. Ako su temelji dobri, ako je dete voljeno, sa njim se radi, roditelji su uključeni u njegov život i u svakom trenutku znaju šta mu se u životu dešava, normalni su i strpljivi, ne može da izraste u degenerika pa sve i da je Dačić premijer.