I dalje tvrdim da ne može, naravno da zavisi od milion faktora, ali ipak je roditeljski faktor najsnažniji i najuticajniji; no, ne slažemo se, šta da se radi, nemoj me odmah napušavati k'o Lolana da sve što znam, znam ih debelih, prašnjavih knjiga.   

Ja generalno mislim da je uticaj roditelja manji nego što se misli.

Klinci generalno misle da su im roditelji glupi, zatucani, nedovoljno cool i da oni i njihovi drugari i onako sve znaju najbolje.
Što bi ona američka poslovica rekla dajte tinejdžerima posao odmah, da rade dok sve znaju.
Elem, kad to ukombinuješ sa nesvjesnošću  o rizicima, sopstvenoj smrtnosti, fizičkim ograničenjima i dodaš na to alkohol i generalno iskrivljenu sliku koji tinejdžeri imaju o svojim sposobnostima, onda je pravo čudo koliko nas dočeka da odraste.
Da svaki klinac nema dva anđela koji mu sjede na ramenu i koji ga čuvaju, šipak bi dočekao i sumrak a ne 20-tu.

Ozbiljno sad kad pomislim šta sam ja sve radila - od budalaština tipa idem ja da pomazim kravu - ja 5-6 godina , a krava je bikčina od nekih 800 kg, pa onda šetnja po ogradi balkona na 10-tom spratu ili igre izazova, kad smo hodali po staklu ili namjerno stajali nogom na ekser da vidimo koliko patika može da izdrži - to da vidimo ko ima bolje...
I tako, a ja sam bila fino, mirno dijete, iz dobre kuce.

Vrh 

I generalno dobar post.  I approve  tj. slazem se sve.

Gde sam ja to rekla?

Skoro sam nesto trazila u tim prasnjavim knjizurinama, konsultovala sam i psihologa i pedagoga, a jbg ispala je neka kombinacija + sto ga je tata odveo u sobu i opalio mu jednu iza usiju.


9 jebenih godina i moj uticaj slabi...to vidim i jasno mi je kao dan. Pojela sam govno kao kuca veliko jer sam tvrdila da cu do kraja da budem zakon i batina, da cu sve da znam, dokle god ga ja 'ranim. Srecom sam brzo shvatila da sam se malo vise ukakila.


A o tome kako sam isla da ih spijuniram, i kako sam videla da se igraju masne fote...o tom po tom

Klinac od dve godine to nikako ne može da misli o svom roditelju.

Ljudi generalno podcenjuju dvogodisnjake. U tom periodu kad se formira/nadogradjuje karakter, ne znam ko kakvu tezu zastupa, treba imati najvise zivaca.

Ja se sa Janom ubedjujem svako jutro za odlazak u prodavnicu, i za sve ostalo. Od oblacenja, igralista, sta nosimo na igraliste...konstantna borba.

Generalno, i cak i to je veoma bitan period. Period najveceg fizickog i psihickog razvoja je od trece do seste godine, sto ne znaci da i ostali periodi nisu bitni.

Generalno, ljudi potcenjuju moc vaspitanja. Uvek nekako misle da je ili neko tako rodjen tako ili da je uticaj drustva veci. U realu, mislim da je moc vaspitanja mnogo veca i od jednog i od drugog. Geni su samo predispozicije a uticaj drustva retko kada moze da bude toliki da moze da promeni dobro vaspitanje.

Sandra, o tome i pričam. Mala deca, od rođenja (mada majčine emocionalne reakcije dete oseća dok je još u stomaku) do neke 5, 6 godine formiraju ono što će kasnije biti osnova njihove ličnosti. Uče da emocionalno reaguju, da komuniciraju sa ljudima, odgovaraju na socijalne stimuluse iz okoline. I ne računa sa samo ono što im roditelji direktno pričaju, već je najvažnije šta je to što roditelj radi, jer deca sve oponašaju i upijaju. Ako tada naučiš dete da si mu prijatelj, oslonac, da uvek za njega imaš strpljenja i ljubavi, dete će naučiti da je ovaj svet za njega bezbedno mesto i da uvek ima roditelje da ga zagrle kad je tužno i kažu mu da će sve biti u redu jer su oni tu, pored njega i za njega.

Uverena sam da je najjače uporište svakog dobrog vaspitanja ljubav, toplina i strpljenje.

волим да читам кад бемби и сенџи распредају

углавном се провлачи васпитање ...ја га нисам имао у неком класичном смислу...никад ћале није трчао за мном по дворишту него је пуштао да ме мачка огребе зато што сам хтео да је повучем за реп
мислим да су моји родитељи ишли на родитељске само у првом и другом разреду основне...није било шизења због оцена...углавном,ћале би ми само рекао да не учим због њега или кеве него због себе
нису ми одређивали време за изласке,није било пропитивања о овоме или ономе...у суштини...ћале ми је рекао да се не стидим било каквог поштеног посла и да не дозволим да ме ико зајебава и гази
мислим да је једина ствар где се ћале максимално ангажовао била да одслужим војску...није било никаквих проблема јер сам и сам хтео да идем...јбг...другачије време било

I ja sam bila uverena u to do skora. Sad mislim da to vazi do neke mozda desete godine, do puberteta najkasnije. Onda krece borba..ja vs. ulica

Inace to ..cvece, prolece je goli kurac odma' da ti kazem....Deca to ne jebu 2 %..Ako je neko balavio i ozvalavio pricajuci, obasipao ljubavlju, toplinom, neznostima i ponekim samarcicem - ja sam.